Недеља, 2 авг 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Слика и тон

Насљедство косовске традиције остало је заувијек запечаћено у мисли Црне Горе

Журнал
Published: 1. август, 2025.
Share
SHARE

Да није било аутокефалности Цркве са сједиштем у Пећи, не би епархија Зетска (касније Цетињска) никад била уздигнута у ранг митрополије. То њено уздигнуће десило се истовремено са проглашењем патријаршије у Пећи 1346.

Да патријарх у Пећи није био аутокефалан, не би млетачки чиновник и путописац М. Болица почетком 17. вијека записао да су „цетињски митрополити под влашћу пећког патријарха“. У 17. вијеку, римокатолички мисионар Леонардис пише како „народ и Црква на Цетињу славе Светога Уроша- краља Српског“.

„Кроз зла времена, која су пролећела изнад српског народа, уништивши му и траг државног живота, ова задужбина Ивана Црнојевића, посљедњег независног српског владаоца, тако обилато обдарена, била је у стању да сачува у непрекидности државну мисао, коју је у оној олујини, тај мудри српски владаоц склонио под Орлов крш; и сем тога, да сачува до наших дана једину епископску столицу, од оних, што је Свети Сава подигао у српској држави…“ (Краљ Никола о Цетињском манастиру, „Глас Црногорца“ 1895.)

На гробној плочи Владике Василија Петровића у Санкт-Петербургу, у чувеној лаври Александра Невског, написано је 1766. да је он митрополит Скендерије, Црне Горе и Приморја и патријаршијства сербског егзарх. Дакле, то је оно што је у мисли Црне Горе остало заувек запечаћено, то наследство косовске традиције, коју су сви митрополити помињали у приликама које су биле различите. (проф др Мило Ломпар)

Извор: Не дамо светиње/IG

TAGGED:Митрополија црногорско-приморскаПећка патријаршијаЦрква
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Елис Бекташ: Таблета која чува очи и штеди вријеме
Next Article Слободан Шоја: Геноцид је много више политичко средство него опомена

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Синан Гуџевић: Водени сат у Гази

Пише: Синан Гуџевић Прије двије седмице добио сам позив да крајем овога јула у Приштини…

By Журнал

Ђакон Павле Љешковић: Точкови живота

Пише: Ђакон Павле Љешковић Прошло је неких дванаест или тринаест година од тренутка када сам…

By Журнал

Отац Јован Пламенац: Студентски протести као мјера етике и слободе сваког Србина

Пише: Отац Јован Пламенац Студентски протести у Србији су виши ниво игрице живота на којем…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Слика и тон

Нетфликсова адаптација „Сто година самоће“ надмашила сва очекивала

By Журнал
Слика и тон

Милош Лалатовић: Биолошке машине или механичке животиње

By Журнал
Слика и тон

„Бесани у Сијетлу“ и 32 године касније: Романса без додира – и без грешке

By Журнал
Гледишта

Порука јединства и сарадње за добро народа упутио Архиепископ Јероним из Парламента Грчке

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?