Пише: Милош Лалатовић
Једна од књига, која је значајно утицала на омладину у социјалистичкој Југославији, почетком осамдесетих година била је “Ми дјеца са колодвора Зоо“. Након чега је и снимљен филм на основу ове књиге, у којем се појављује и Дејвид Боуви, гдје изводи његову чувену пјесму “Heroes“, у једном дијелу и на Њемачком језику. Боуви је врло волио Њемачку, био је под утицајем Њемачке архитектуре којој се дивио, као и краутрока, који је Њемачки одговор на англосаксонску поп културу. Главни актери поменуте књиге и филма су група њемачких адолесцената, који у свеопштој градској отуђености великих зграда и бетона, прибјегавају опијатима. Особа, која је написала ову књигу је Кристијан Ф. Она се након ове књиге прославила, чак се говорило да је била у вези и са Бувијем.
Оно сто је интересантно са овим је то да се књига појавила у свим скоро школским библиотекама у Југославији, као опомена омладини од опасности дроге. Са тим сто је имала супротан ефекат. Многи су баш хтјели да имитирају Кристиан Ф, Бабси, Детлефа и остале ,,антихероје“ књиге и филма. Баш у то вријеме хероин је и улазио на широка врата у СФРЈ.
Поред ове књиге југословенски њу вејвовци су уживали да цитају и књиге Вилијама Бароуза, посебно његов роман “Голи ручак“, Џека Керуака, Алена Гинсберга, Чарлса Буковског.
Од осталих умјетника су вољели Енди Ворхола, посебно његов бенд и пројекат “Velvet Underground“, гдје су главни срж бенда чинили Лу Рид и Ницо. Овај бенд заједно са Дејвидом Баувијем, Иги Попом чинио је чувени трио, који представљају претече панка и њу вејва. Ту је било и још сличних великих бендова.
Југословенска омладина се о трендовима у субкултури углавном обавјештавала у часописима, попут легендарног “Џубокса“.Имитирали су стилове њихових вршњака из Лондона и тако почели да се понашају и облаче. Ово није прошло без цензуре од стране власти. Чак је у полицијским досијеима постојао одељак под називом “ панк“. Оно сто је смијешно да су се људи из полиције толико бојали тога неразумљивог покрета, кога су чинили тинејџери од четрнаесте до осамнаесте године. Тада се појављује и МТВ. Сигурно се нешто старији сјецају тих култних пјесама бендова и музичара попут The Clash, Culture Club, Duran Duran, Bronski Beat, Ian Duru-а, па наравно и Мадоне, краљице попа.
Биле су популарне у то вријеме пекабетине трафике, гдје су се продавали сендвичи са виршлама, а кад није било хлеба онда су могле и само виршле.
1979, године се појавио први дио филма “Mad Max“, други дио већ 1981, претпоследњи је био 2015. Слично, као овај појавио се у исто вријеме и филм “Ноћ вјештица“, са висе дјелова. Поред ових популаран је био и филм “Голи у седлу“.
Појављивали су се и панкери у домаћим филмовима. Интересантан је био филм гдје глуме Мики Манојловић и Петар Илић Ћирило, оца и сина. Ћирило, овдје глуми панкера.
И даље панк утиче на културу, многи домаћи књижевници, режисери, умјетници, сликари су настали из његовог окриља.
Панк, наставља да живи.
