Пише: Милош Лалатовић
Један од књижевника и људи са јавне балканске сцене за кога се може рећи да је ’’савршена контраверза“, свакако јесте писац Светислав Басара
Антикомуниста, конзервативно-либералан, ’’аутошовиниста“, религиозни православни хришћанин, а ипак критичар црквених великодостојника, са некима од њих чак и лични пријатељ, пише књиге без ’’длаке на језику’’, добитник многих књижевних награда, од чега два пута ’’ Нин-ове’’. Све ово и још много друго јесте Светислав Басара. Човјек, који је својим романом Фама о бициклистима, промијенио ток југословенске књижевности. За овај роман добио награду Жељезаре Сисак. Сад, међутим, нема ни ове награде ни жељезаре . Посебно цијењен овај роман био је од Давида Албахарија, који је у њему препознао књижевну новину. Заиста, поврх свега, у овом роману се открива велико опште образовање, историјске чињенице и фикције сједињене на јединствен начин. Након њега је објавио велики број романа и књига. Колумниста је, до скоро био листа Данас, сада Курира. Басара је у младости свирао у панк и њу вејв бендовима, што је значајно опредијелило његов књижевни стил. Многи га и називају ’’књижевним панкером“. Не штеди никог у својим романима. Оно што други не смију, напише он.
Само је ствар, што то уради на фантастичан начин. У својим књигама је и историчар, иако спада у урбану групу писаца. Сматра да је лоша судбина српског и балканских народа одређена историјским потезима и идејама старим више од двеста година, као и да је сад то тешко промијенити. Због критике српске политике од стране неких кругова проглашен једним од водећих ’’аутошовиниста“. Међутим, слагали се са њим или не, нико му не може порећи књижевни таленат.
Скоро сваке године објави по једну књигу. Са последњим или сада већ претпоследњим романом Контраендорфин узбуркао многе духове. Одређене десничарске групе прекидале су му промоцију ’’Контраендорфина’’, који је иначе награђен Нин-овом наградом за прошлу годину.
Лалатовић: Наша Америка
У овом роману на ексциплитан начин су испрозиване личности са историјске књижевне сцене. Ово је био и један од разлога за протест против промоције ове књиге. Басара често одлази у земље региона, попут Босне, Хрватске, Црне Горе, радо је приман, држи предавања и промоције, гостује на телевизијским емисијама. Али, не штеди ни људе из ових држава. Код њега једноставно нема протекције. Он како кажу неки критичари, који му се ипак диве, ’’мрзи све“. Не штеди ни себе, тако да у књигама износи и неугодне личне детаље. Басара је човјек, који има огромну личну и књижевну храброст. Можда је и то кључ његовог успјеха. Један је Басара. . .
