Пише: Милош Лалатовић
Сигурно се многи од генерација које су деведесетих били дјеца и тинејџери, сјећају америчког пјевача Брајана Ворнера, познатијег као Мерилин Менсон, који је и данас актуелан, његових скандала, оптуживања за убиства и самоубиства у школама, протести родитеља и религиозних заједница против његових концерата. И све то за нас у либералној Америци. Изгледа, да и није тако либерална, колико нам се чини. Назив умјетничког имена је узео од имена и презимена двоје култних људи америчке поп културе, глумице Мерилин Монро и серијског убице Чарлса Менсона.
Менсонови концерти и спотови, почев од самог његовог изгледа и осталих чланова бенда са огромном количином шминке, женским халтерима, стриптизетама, изазивали су шок у јавности, поготово код конзервативних људи. Па тако и Менсонов музички жанр, који је тешко одредити, са комбинацијом индустриал метала, панка, па и кабареа, припада између осталог тзв. шок року. Утемељивач овога правца је легендарни Алис Купер, који се појавио на музичкој сцени са карикатурисањем “Битлса“, који су шездесетих и седамдесетих година били мега популарни.
Поред рок музике, видимо да се елементи шокантности појављују и у другим музичким и уопште животним правцима, емисијама, попут ријалити програма, јутјуб занимањима. Иако их многи осуђују и ружно коментаришу, овим људима популарност расте. Што више осуде то више популарности и новца. Негативна антиреклама. Ово посебно привлачи младе људе, који су већином антиконзервативно оријентисани, са жељом и радозналошћу за разне “забрањене“ ствари.
У оквиру турбо фолк музике, која је карактеристична за балкански простор, а сама та музика је мјешавина традиционалне народне музике са брзим ритмовима денс, поп, па и рејв, али и другим стиловима музике, зависно од опредељења самог пјевача. У оквиру исте појављују се и те како шок елементи, почев од разголићених пјевачица, екстремном величању материјализма, криминала, “бијесних“аутомобила, скупих наркотика, попут кокаина, уопште стила живота, за који многи тврде да поред тога што је етички врло дискутабилан, прост, јефтин и кичаст. Ипак, неки извођачи су још деведесетих у исто вријеме кад и поменути Менсон изградили статус шок звијезде. Наравно, одмах помислимо на Јелену Карлеушу. Карлеуша је поред разголићеног имиџа позната по контраверзним изјавама попут оне на почетку каријере “да су све пјевачице ку. ве“. Онда је услиједио имиџ гдје носи на наступима рогове, њен лични живот, чији детаљи излазе у јавност и итд.
У задње вријеме појавио се још један представник “шок турбо фолка“, иако се у почетку и још увијек званично представља као репер. У питању је извођач са умјетничким именом Десингерица. Познат је по наступима гдје публику лупа ципелом по глави, рендању сира по истој, спомињању пијанства и дроге у текстовима пјесама. Ето, поред Карлеуше, турбо фолк је добио и мушког представника његове шок варијанте. И као што су некад родитељи бурно реаговали на Менсона, тако данас на нашим просторима реагују на Десингерицу, на шта се он само осмјехује, а популарност и новац на рачуну му расту.
Не знам колики је квалитет “шок турбо фолка“, али се без обзира на етичке ставове може рећи да Мерилин Менсон има квалитетну музику, глас, а и сама шокантност није пуко изазивање пажње, него представља карикатурисање америчке популарне културе, што он одлично ради.
И тако, ако неко жели да буде популаран, само нека шокира јавност, јер што рече негдје неко“оно што је обично јесте досадно“.
