Пише: Марија Ћирић
Гитар арт бележи 25. издање. Импозантан је број до сада организованих концерата, такође и извођача пристиглих са свих (гитарских) меридијана. Фестивал не ограничава уметност гитаре само на класично поље овог инструмента. Гитар арт тежи превазилажењу хијерархија, укидању жанровских раздела. Полази се, наравно, од класичног израза, али је битно предочити публици (а она не долази само из редова гитариста) да су гитарски хоризонти далеко шири.
Отварање фестивала – достојно јубилеја. У дворани Коларчеве задужбине нашли су се чланови бразилске музичке породице Асад. Не би то звучало необично да нам није саопштено да је ово први пут да заједно музицирају на сцени! Наиме, Сержио и Одаир Асад су деценијама посвећени гитарском дуу и проширењу литературе за тај камерни састав, што чине са огромним успехом – подстичу ауторе (који управо њима посвећују дела), обрађују одабране странице литературе ранијих епоха, стварају сопствену музику (Сержио Асад интензивно компонује). Истовремено, њихова млађа сестра Бађи креће се мање формалним стазама, она је певачица, текстописац, гитаристкиња, аутентичног опуса неретко посвећеног акустичком окружењу родног тла (што је поново демонстрирала, на одушевљење присутних).
Концерт Асадових тако сведочи о партикуларним извођачким/стваралачким поетикама, али и о заједничким креативним достигнућима, јер је конципиран кроз неколико „етапа“. Браћа негују елегантан и одмерен (класичан) извођачки стил, док сестра спаја елементе фолклора, популарне и високе уметности, импровизује, цитира. Најузбудљивији су, очекивано, тренуци у којима удружују музичка умећа. Виртуозно су осмишљена и презентована интержанровска укрштања: најпре, интиман одговор на Бацхианас Брасилеирас бр. 5, Виља-Лобоса, потом „фадо миџ“ (како су га дефинисали Асадови) са Баховим Прелудијумом у ц-молу (из прве свеске Добро темперованог клавира), затим и Шопенов Прелид у е-молу, оп. 28 бр. 4, који је (додатну) мелодијску линију добио у теми Жобимове нумере How insensitivе/Insensate
Настављена је лепа сарадња фестивала са Школом за музичке таленте из Ћуприје. Као и на претходном Гитар арту, млади уметници музицирали су са Војином Коцићем (да подсетимо, професором гитаре на Универзитету у Цириху), додуше, у проширеном (симфонијском) саставу. Реч је о премијери дела Лазара Остојића (овде и у улози диригента): концерта за гитару и оркестар насловљеног Цонциерто Етно, посвећеног сећању на Сабрину Влашкалић (1989-2019). Иако јесте конципирана као вишеставачна форма, партитура радије указује на рапсодични тип грађења музичког тока. Обилује емоцијама, али и референцама – можда на Сабринине омиљене гитарске странице…
Мексички гитариста Пабло Гарибеи представио се и као солиста (Соната за гитару Антониа Хозеа), и у камерном саставу: заједно са гудачким квартетом Школе за музичке таленте из Ћуприје тумачио је Ел Алевин свог сународника Едуарда Ангула. Гарибеи је изражајан свирач, елоквентан, непосредан у обраћању слушаоцу.
Владимир Табашевић: Психопате против шизофреничара
Поред неконвенционалног Марсина (планетарне поп-класичне гитарске звезде), још један Пољак дао је печат фестивалу. Матеуш Ковалски је међу најпријатнијим изненађењима Гитар арта. Открива нам мање познате, а доиста атрактивне композиције пољских аутора 19. и 20. века (Соколовски, Бобрович, Хорецки, Пасиечни), удружујући их са обрадама Шопена, Дебисија, Бартока, Волтона. Поседује изванредно култивисан и артикулисан тон, перфектно пласиран у сваки кутак (не одвећ акустичне) велике сале Народног позоришта.
Гитар арт, знамо, подстиче стварање нових дела. Уз Остојићев Цонциерто Етно, премијерно је изведен и Cuban Lanscape with a Change легендарног кубанског гитаристе, композитора и диригента Леа Брауера. Партитура је намењена гитарском секстету (Амалиа Милер, Андраш Чаки, Роберто Фабри, Танос Мицалис, Петар Чулић и Дарко Багески); претпоставља сукцесију краћих, углавном лирских призора, говори о утицајима минимализма. Комуникативност је такође одлика овог дела које ће, верујемо, имати успешан концертни живот.
Франциско Луис је музикалан и окретан, његов интерпретативни приступ указује на суштинско промишљање дела којима се обраћа. Управо захваљујући потпуном предавању музици, заобилази стереотипна тумачења. Његов приступ (овде) подразумева трагање за елементима компатибилности у наоко разнородним стваралачким поетикама (у реситал је укључио и своја два Прелида), у чему успева, а своја открића слушаоцу предочава спонтано и са страшћу.
Концертом за 1.000 гитара на Тргу републике, где су учешће узели уметници овог инструмента свих генерација, са гостима (домаћим звездама из поља поп и рок музике, џеза и блуза), заокружен је јубиларни Гитар арт. Циљ је постављање првог националног гитарског рекорда (по броју учесника), који би се сваке наредне године увећавао. Организатори најављују да би такав вид масовног музицирања требало да постане традиција фестивала
Извор: Радар
