Пише: Ђорђе Бајић
Кино мреже широм света још се нису у потпуности опоравиле од короне, а питање је да ли ће икада и успети. Биоскопи су жељни филмских хитова као што је пустиња жељна воде. Чистокрвних хитова недостаје у понуди, а они су, није тајна, неопходни за функционисање филмске индустрије, они су њено погонско гориво. Зато радује и охрабрује што је ово лето изнедрило већ неколико наслова који враћају публику у мрак биоскопских сала. Анимације за читаву породицу најавиле су успешно лето: Грозан ја 4 је у светским оквирима већ зарадио готово 700 милиона, док је у У мојој глави 2 инкасирао фантастичних милијарду и по – а оба ова наслова су и даље у дистрибуцији.
Што се филмова за нешто одраслије тиче, ту су Торнадо 2 и Дедпул и Вулверин, о којима ће бити речи у овом тексту. Торнадо 2 је од 19. јула до данас зарадио 220 милиона, док је Дедпул и Вулверин биоскопски живот започео седам дана касније и већ, за први викенд приказивања, згрнуо чак 438 милиона. Импресивно, нема шта. И преко потребно како би се биоскопи одржали у животу.
Као што већ вероватно знате или претпостављате, Торнадо 2 је наставак филма Јана де Бонта из 1996. године у коме су глумили Бил Пакстон (нека му је лака земља, био је заиста одличан глумац) и сјајна Хелен Хант и који, без обзира на то што је зарадио готово 500 милиона долара од продаје улазница, није експресно добио наставак. О другом делу је почело озбиљније да се шушка 2020. године, а Џозеф Косињски (Топ ган 2, Заборав) био је заинтересован да пише и режира. Годину дана касније и Хелен Хант је изразила жељу да напише и режира наставак, али се од те идеје убрзо одустало. Прошло је још неколико година и, готово три деценије касније, пред публику је коначно стигао дугоочекивани наставак.
Торнадо 2 доноси исту/сличну поставку као оригинал, али и сасвим нове ликове. Дејзи Едгар-Џонс, британска глумица у успону, глуми Кејт Купер, младу истраумирану научницу која се још није опоравила од фаталног сусрета са торнадом док је била студенткиња. Њен пријатељ Хави (симпатични мада бледуњави Ентони Рамос) покушава (и успева) да је наговори да на терену испитају нови систем за прац́ење временских непогода. Током вишедневног лова на торнада широм Оклахоме, Кејт упознаје Тајлера Овенса (глуми га Глен Пауел), авантуристу жељног медијске пажње. Кејт и Тајлер испрва не успевају да пронађу заједнички језик, да би ускоро постало јасно да између њих постоји снажна привлачност. Знате већ како то иде… На муци се познају јунаци, па ће наш двојац (са кормиларом Хавијем) морати да преброди бројне изазове како би се жив докопао одјавне шпице.
Торнадо 2 је режирао Ли Ајзак Чунг, познат по награђиваној драми Минари из 2020. године, а сценарио је написао Марк Л. Смит, и то по причи поменутог Косињског, који је првобитно требало и да режира. Значајније од тога јесте да је филм продуцирао искусни Френк Маршал (његова супруга Кетлин Кенеди је била продуценткиња првог), уз подршку Стивена Спилберга, а није тајна да њих двојица умеју да “намиришу” хит. Понуђено је све оно што публика воли: ту су допадљиви главни глумци и романса, ту су акција и спектакуларни специјални ефекти; све спаковано и угурано у два сата, баш онако како треба.
Дејзи Едгар-Џонс, прослављена улогом у серији Нормални људи, овде баш није своја на своме, акциони жанр јој не прија, с тим што се снашла у довољној мери да нам до њеног лика буде стало (што је у овом случају једино и важно). Глен Пауел у Торнаду 2 блиста пуним сјајем и ово је филм који ће од њега коначно начинити велику холивудску звезду. Након запажене епизоде у Топ гану 2 и главне улоге у прошлогодишњем хиту Само не ти, Пауелу ће успех Торнада 2 отворити сва врата Холивуда. Торнадо 2 је пре свега забаван филм, уз то и умерено емотиван, са драмским деловима који јесу већ толико пута виђени (трагедија из прошлости као покретач радње), али имају смисла и вешто су уклопљени у целину. Акција је заиста одлична, а завршница истински спектакуларна – посебно ако је гладате у сали са 4ДX техником. У питању је прави летњи хит, са свим оним квалитетима које филм намењен најширем гледалаштву треба да има: у биоскопима је коначно велики бучни спектакл који су радили људи који знају знање. Конфекција, да, али она највишег квалитета.
Што се Дедпула и Вулверина тиче, од овог филма се заиста много очекивало, тим пре што су суперхеројски филмови већ дуго у великој кризи. Ово укрштање јунака доказ је да ће публика “загристи” ако јој се понуди оно што жели. Марвелова двосатна акција на биоскопском платну спаја два фаворита: ћутљивог Вулверина (Хју Џекман) и брбљивог Дедпула (Рајан Рејнолдс), чији се путеви, наравно, укрштају како би победили заједничког непријатеља. Како то, упитаће се неки, када је Вулверин херојски погинуо у филму Логан (2017)? Не бојте се.
Где има жеље, има и начина да се у игру врати упокојени јунак, посебно када на располагању имате бројне Марвелове мултиверзуме. Дедпул и Вулверин је 34. филм из Марвеловог филмског универзума и директни наставак филмова Дедпул (2016) Тима Милера и Дедпул 2 (2018) Дејвида Лича.
Режију овога пута потписује Шон Ливи, познат по неуништивом (и посве непотребном) комичном серијалу Луда ноћ у музеју. Ливи је са Рејнолдсом већ сарађивао на филмовима Главни херој (2021) и Пројекат Адам (2022), а са Џекманом на Челичној борби (2011), што му је свакако помогло да га Марвел ангажује.
„Живи и здрави“ – Добитна филмска коминација хумора и традиције
Дедпул и Вулверин је недвосмислено више комедија него акција (мада ни акције не недостаје), двосатна распојасана екстраваганца састављена од непрекидног низа гегова и штосова, а зачињена непребројивим метареференацама на Марвелове јунаке, али и шире од тога (докони су пребројали чак 100 разних омажа, од Брилијантина до Фуриозе). Филм се од прве до последње сцене подсмева самом себи, али и студију који га дистрибуира – фамозном “Дизнију” који је купио “Твенти сенчери фокс” и дуго стрепео од “Р” рејтинга који имају сви филмови из серијала о Дедпулу, те стога кочио снимање наставка.
Неки би рекли да гледање филма попут овог захтева припрему и “детаљно познавање материје”, што и није нетачно мада се, наравно, у Дедпулу и Вулверину може уживати и без предзнања – на исти начин на који се ужива у цртаним филмовима о Којоту и Птици Тркачици.
Успех Дедпула и Вулеверина ће, надајмо се, променити приступ продуцената супехеројским филмовима. Ова врста забаве је готово увек најбоља када је непретенциозна, размахана и неспутана, када је ослобођена цензорских окова. Да се не заваравамо, нема ту праве уметности и “дубине”, али има доста вештине и гледалачке радости – што је нешто што биоскопска публика уме да препозна и награди. Гледаоци су очигледно жељни оваквог садржаја, жељни нечега што ће их, па макар и на два сата, изместити из сиве реалности, а огромни комерцијлни успех Ливијевог филма то и доказује. Имамо хит, што значи да ће Дедпул и Вулверин постати образац по коме ће се радити нови наслови. Нека. Могли смо да прођемо и горе од тога.
Извор: Време
