Пише: Бојан Јовановић
У целокупној историји српске културе мало је интелектуалаца који су за живота стекли тако велику популарност да су постали и својеврстан културни феномен свог и потоњег доба.
Један од таквих је и Владета Јеротић (1924-2019), психијатар, психотерапеут и књижевник, чији се изузетан значај у нашој култури потврђује и у периоду након његовог одласка јер временска дистанца само јасније и аргументованије чини убедљивом ову оцену. Знајући да су управо карактеристике доба у којем је проживео свој век различите и супротне од оних које су га одликовале, његов живот и остварено дело могу се сматрати јединственим подвигом који многима може бити путоказ и узор.
Међу бројним активностима којима је Јеротић задужио српску културу свакако су најважније оне које су већ дале непосредне плодове: допринос адекватној рецепцији Фројдовог дела и психоанализе као и учења Карла Густава Јунга и аналитичке психологије у нашој средини, дугогодишња успешна психијатријска и психотерапеутска пракса, професура пастирске психологије на Богословском факултету у Београду, дубинске анализе дела домаћих и иностраних писаца и тумачење дела светих отаца, указивање на праве хришћанске, културне и националне вредности, разумевање наших индивидуалних и колективних проблема и тражења начина да се они реше и превладају, бројна предавања којима је покренуо разговоре о значајним питањима наше културе и допринос многим научним скуповима, јавним расправама и трибинама.
Својим књигама и наступима обележио је домаћу културу на крају прошлог и почетком овог века, а након смрти потврђује својим духовним присуством дубоку укорењеност у овој средини. Обновљена издања његових књига, снимљена учешће на јавним трибинама, предавања и разговори као и телевизијске емисије у којима је гостовао непрестано се читају, слушају, гледају и коментаришу. На појединим профилисаним сајтовима за бригу о душевном и телесном здрављу стално се објављују и потом деле на друштвеним мрежама делови његових тематски увек актуелних и атрактивних предавања и фрагменти из његових чланака и књига.
Трибина „Агора“: „Импозантна професионална биографија одраз је Јеротићеве генијалности“
Не заснована само на великом знању и изузетној стручности, Јеротићева велика популарност проистиче из способности да адекватно сагледа позитивне и негативне стране човека, препозна његове проблеме и укаже на могућност њиховог решења. Било да је разматрао појединца или колектив, уравнотеженост и смиреност приступа омогућавали су му да пружи праве одговоре на изазове и искушења којима су људи стално изложени.
Изузетан зналац књижевности и уметности, религијски утемељен у православљу и духовно отворен према најразноврснијим феноменима живота и културе, Јеротић даје печат ауторске аутентичности својим писаним и изговореним речима које се деценијама са изузетном пажњом читају и слушају. Његове мисли су неодвојиве од осећања и поступака који су увек искрени и међусобно усаглашени, осмишљени, продуховљени и прожети истинском вером. Помоћу вере, која даје егзистентност духовном и омогућује трансценденцију овоземаљског, он је остварио сопствени душевни интегритет и винуо се до духовних висина зрачећи истином непосредног искуства и делујући животно подстицајно и исцељујуће. Зато су његове књиге и јавни наступи били својеврсне свечаности за оне који га слушали и читали његове текстове.
Владета Јеротић је изузетан стваралац и интелектуалац чије мисли, речи и дела, надахнуте искреном вером и прожете љубављу зраче високим степеном међусобне усаглашености. Из тог сагласја свака његова изговорена или написана реч потврда је ауторског става и израз настојања за што целовитијим и истинитијим увидом који подразумева и једно дубље људско искуство. Његове речи се и данас радо слушају, читају и прихватају као мудра поука која има значење духовног оријентира и потребну исцелитељску моћ.
Доживљавајући Јеротићеве речи као поруке неког нама веома блиског, његова дела прихватамо као дарове свог духовног рођака. Отворена како за стручњаке тако и за најширу, лаичку публику, она су позив аутора да му се придружимо и будемо онакви какви можемо бити. А то значи и бољи него што јесмо, спремни да се суочимо са својим непризнаваним негативитетом како би га преобразили у бољи део себе. Уколико се не трудимо у том позитивном смислу, онда ћемо, како каже његова омиљена јеврејска пословица, сигурно постати гори. Дело Владете Јеротића даје нам снажан подстрек и подршку да истрајемо на том дугом и тешком путу индивидуације и обожења.
Владета Јеротић : Да ли је тежња ка усавршавању урођена човеку?
У нашој средини Јеротић спада у изузетно ретке појединце који се од осталих разликују својим изузетним знањем, креативношћу и доследним потврђивањем људских врлина заснованих на највишим хуманим вредностима, интелектуалном поштењу и духовној честитости. Када се каже да су такви појединци постали и својеврсне институције, онда такво одређење има посебно значење јер представља и несумњиво признање за њихов допринос овој култури.
Јеротићев значај у српској култури обележен је његовом разноврсном и плодном вишедеценијском активношћу, а мери се његовим импозантним опусом, који обухвата око четрдесет објављених књига и многе текстове расуте у нашим часописима и листовима, успешном психијатријском и психотерапеутском праксом као и бројним јавним наступима и предавањима. Иако је своје прве књиге Психоанализа и култура и Личност младог наркомана објавио 1974. у педесетој години, његова златна животна јесен донеће обиље вредних дарова који су допринели осветљавању наше прошлости, разумевању садашњости и откривања вредности које нашу будућност чине извеснијом.
Сагледано са временске дистанце, уколико се вреднује према хуманим и духовним вредностима, наше време ће бити обележено Јеротићевим животом и делом. Не зато што је оличавао своје време, већ зато што је један од ретких који је одолео искушењима његових хуманих вредности. За разлику од аутора који су својим понашањем умањивали вредност своме делу као и оних који су се, свесни својих мана, држали крајње резервисано и прагматично како неким непромишљеним поступком не би довели у питање адекватну рецепцију свог дела, Владета Јеротић је остварио највиши степен сагласја између написаног и живљеног. Из укрштаја битних одлика његове личности и његовог опуса исијава његова харизматичност којом је зрачио и којом и данас исијава доказујући да је и интелектуално и духовно присутан међу нама. Интензивно медијско присуство и у периоду након свог физичког одласка чини основаном наду да ће и у будућности његово дело бити поуздан оријентир људима за сналажење у њиховим унутрашњим и спољашњим лавиринтима.
(Из књиге „Владета Јеротић, харизматични дародавац“, издавач Задужбина Владете Јеротића)
Извор: Новости
