Пише: Милош Лалатовић
Има много мученика у Цркви, најчешће пострадалих од незнабожаца, иновјерних, некад чак и од неразумних хришћана.У новије вријеме дешава се и од припадника сатаниста, било индивидуалних или организованих.
Познат је случај кад су 1993.године настрадали оптински монаси у тек обновљеном чувеном манастиру. Убијени су на Васкрс од стране сатанисте. Случај је био слабо третиран од стране тадашњих медија, који су се налазили још под сенком безбожништва. Том приликом су настрадали монаси Трофим, Терапонт и Василије. Ово, међутим, није једини случај страдања хришћана и свештених лица од сатаниста. Слично је пострадао и отац Јован 1985. године из Санта Круза, Калифорнија.
Отац Јован је рођен у Грчкој, на Андросу 1937. године. Са двадесет година одлази у Америку. Постаје свештеник и истакнути мисионар. Десет година је провео на Аљасци. 1981. године долази у Калифорнију у Санта Крузу, гдје постаје парох цркве светог пророка Илије. Отац Јован је неуморно мисионарио, често говорио са онима који нијесу много знали о Христу, са младима и Јеврејима. Међутим, није се сваком допао овај богоугодни посао. Почео је да добија пријетње. Упозоравајући људе на опасности доласка Антихриста и његовог жига, пријетње су се интезивирале. Али, отац Јован је још усрдније наставио своју свештеничку дјелатност.
Једном су он и његов син остали сами код куће, док су му супруга и кћерка отишле у град. Отац је отишао до своје цркве, да би завршио неке обавезе. Син је после отишао до оца, али је наишао на страшан призор. Отац Јован је био убијен на бруталан начин. Убоден је ножем, задављен ланчићем на којем се налазио његов крстић, зидови су били исписани мученичком крвљу сатанистичким симболима, као и бројем 666.
Починиоци су пронађени.Радило се о човјеку, његовој супрузи и сину. Сво троје су били Сатанини жреци. Прије суђења су попили змијски отров. Младић је једини преживио, али изгубио је разум, док су му отац и маћеха преминули. Није био способан за свједочење на суду.
Прије смрти оца Јована догодила су нека чуда, која су наговјештавала његову мученичку смрт. Чудотворни љиљани које је донио из Грчке и стајали испред иконе Пресвете Богородице су увенули и никад више нијесу процвјетали. Карактеристика ових љиљана била је да су током успенског поста сами од себе цвјетали, што је било чудо. Друго наговјештавајуће чудо се десило кад је дјечак, који је помогао оцу Јовану током службе, видио га свог у свјетлости, што му је он забранио да иком говори. Поред ових било је још наговештаја страдања.
Отац Јован се након смрти прославио бројним чудима и исцјељењима широм свијета. Неки руски парохијани су одмах након његове мученичке смрти, дали да се ослика икона са његовим ликом.
Случајеви попут оца Јована, Оптинских новомученика, свједоче да живимо у последњим временима. Њихове жртве нас опомињу на беспоштедну борбу са силама таме овога свијета, чији ће методи дјеловања бити све подмуклији.
Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј нас молитвама оца Јована и Оптинских новомученика…
