Пише: Милош Лалатовић
Једна од појава у данашњем материјалном свијету, која и даље интригира јавност је натприродно, посебно, ако се ради о негативној страни истог. Интересантно, да је појава за окултизам порасла са одбацивањем званичне религије, у овом случају хришћанства, како је одбацивање било и бивало веће, тако су се у високим круговима организовала тајна друштва, друштва високе магије, а простији народ се окретао разним врачарама, иако је од стране ових са врха често био исмијаван као празновјеран, прост, необразован.
Окултизам, често се јављао у филмовима, овакви филмови су се раније називали филмови страве и ужаса, данас хорор, почев од најпознатије адаптације романа Брама Стокера “Дракула“, која је више пута снимана од стране разних редитеља и са различитим главним глумцима у улози злочестог Влада Цепеша, румунског крволочног грофа. Главни глумци у улози Дракуле су били Мађар Бела Лугоши, енглески глумац Кристофер Ли, за кога се тврдило да посједује највећу колекцију окултне литературе, што је он одбацивао, и негдје међу последњим улогама са почетка деведесетих био је и контраверзни Гари Олдман. Поменути Кристофер Ли је глумио у Толкиновом серијалу, Господар Прстенова, али и у многим другим хорор филмовима, а у некима од њих се износи тачан обред црне мисе. У два интервјуа из 1975 и 2011. године, опширно је говорио о постојању окултног, као и црне магије и сатанизма, познанству са људима из тога свијета, али да лично он није никад учествовао у таквим ритуалима, осим на филму, без обзира на његово интересовање према тој сфери, посебно дјелу Алистера Кроулија, чија је филозофија инспирисала многе умјетнике. Један од људи са наших простора покојни Живорад Михајловић Славински, био је Кроулијев следбеник и уплео се у окултизам од своје седамнаесте године и то је трајало до његове смрти, а умро је у својим осамдесетим, прије неку годину. Славински је био популаран током периода новог таласа осамдесетих, инспирисао је многе умјетнике, писце, сарађивао са чувеним новинаром и рок критичаром, највише познатим по својим контраверзним политичким ставовима, али није заобишао ни тајни свијет окултног, па је тако и уређивао у сарадњи са Славинским и један часопис са краја осамдесетих који се бавио натприродним и мистичним. Славинског, помиње у својој књизи награђеној Нин-овом наградом Бернадијева соба и Слободан Тишма, пошто је и сам имао интересовање за њега.
Но, да се вратимо филму. Други значајан филм гдје велику улогу игра хришћанство и окултизам је Егзорцист из 1973.године са Макс Фон Сидоумом у главној улози тихог римокатоличког свештеника егзорцисте оца Мерина. Филм је инспирисан истинитим догађајем са краја четрдесетих година, гдје као у филму сасвим обична дјевојка добија чудне симптоме, којима доктори не могу да пронађу узрок, једино што је преостало је да се њена агностички настројена мајка окрене цркви. Из цркве јој одређују искусног старог свештеника, који временом добија и помоћника, другог свештеника. Откривају посједнутост дјевојке опаким демоном, која и искусне свештенике баца у разна искушења, приликом говора наизглед крхке дјевојке, из које проговара сам нечастиви. Прије “Егзорциста“ сам можда прво требао поменути филм Романа Поланског, Розмарина беба, гдје главну улогу игра његова тадашња супруга Шерон Тејт. Сматра се да је у сценарију овога филма имао улогу чувени оснивач Сатанине цркве Антон Шандор Ла Веј. Годину дана после Шерон Тејт је убијена од чланова “породице Менсон“, и њиховог вође Чарлса Менсона, а за кога се сматрало ,такође, да је био повезан са Ла Вејем.
Деведесетих година неки од популарних хорор филмова везаних за хришћанство и окултизам су “Прва моћ или Пентаграм убица“, “ Гласник из пакла“ и “ Широм затворених очију“, који је пробудио многе теорије завјере о радњама са људи врха друштва.
У филму Пентаграм убица, ради се о поремећеном, у дјетињству злостављаном човјеку, наизглед сасвим узорном грађанину, раднику, али због својих траума окреће се окултном и убиствима. Број жртава стално расте, а убица се препознаје по карактеристичном сатанском обрнутом пентаграму, које ножем урезује у тијела жртава. За помоћ при хватању убице полицајац који ради на случају користи и помоћ часне сестре, као и жене медијума, овдје је ова страна окултног приказана као позитивна за разлику од убице. Сличних случајева гдје се окултизам приказивао као нешто позитивно су и серије “Чари“ и “Медијум“. У обадва случаја као и медијуму из “ Пентаграм убице“, ради се о женама, да не дјелује мизогино, али обично се жене у оваквим филмовима приказују као позитивне окултисткиње, које помажу полицији, “ружним дјевојкама“, као у симпатичном филму Љубавни напитак, гдје штреберски оријентисана дјевојка, коју стално полиција кажњава због прекршаја у саобраћају, налети на врачару, која јој даје необични напитак, и чим проговори сваки пут, након што прсне у уста исти, мушкарац испред ње се заљуби у њу. Овакав поглед на окултно као нешто позитивно, са главним улогама жена, дјелује ми као да постоји нека повезаност са Вика покретом или вјештичјом религијом.
Задњих деценија филм, који је залудио дјецу, а препун је магије је Хари Потер, рађен по књигама Џоан Роулинг. За разлику од овога серијала књига и филмова, људи често мијешају Толкинове књиге са истим. Међутим, Толкин, иако се бавио епском фантастиком, није се уплитао у окултно, већ је био ревносни хришћанин римокатолик, чак је под утицајем једног свештеника и сам хтио да постане исто. На крају се захвалио Господу Исусу Христу за сав његов списатељски рад. Толкин је био у конкуренцији за Нобелову награду, исте године кад је добио Иво Андрић.
Интересантан је и руски филм Виј, рађен по истоименој Гогољевој приповијеци, а која је инспирисала и нашег чувеног редитеља Ђорђа Кадијевића, а посебно хорора и историјских филмова, за његово “ Свето место“, сигурно најстрашнији домаћи филм, поред такође Кадијевићеве “ Лептирице“, који је инспирисао редитеља најновијег “Носфератуа“.
Окултизам, као што сам рекао на почетку и данас у материјалној цивилизацији је и даље актуелан и примамљив, али се због њега по ријечима већ поменутог Кристофера Лија“ може изгубити не само разум, него и душа“.
