Пише: Новак Марковић
Када се у Лондону спомене спорт на зеленој површини, као и у остатку света, прво се помисли на фудбал. Многе легендарне фудбалске арене су овде.
Међутим, у југозападном Лондону нема таквих стадиона, али има нечега чега нема нигде на свету – Вимблдона. Светог грала белог спорта.
Пут до вимблдонског комплекса води преко једног од скривених драгуља Лондона – Вимблдон парка.
Овај парк, познат по својој природи, лепоти и мирној атмосфери преко лета постаје још занимљивији због активности на језеру. Овде се може уживати у веслању, једрењу или једноставно погледу на уређена игралишта и бројне тениске терене.
Парк се простире на нешто више од 27 хектара површине и током сунчаних дана преплављен је људима.
Срце тениског света – Централни терен
Када се, после нешто више од двадесет минута шетње од најближе метро станице, дође до терена Вимблдона, прво се издваја оно најбоље – Централни терен.
Сан сваког детета које узме рекет исти је као и онај који је имао Новак Ђоковић – да једног дана на овом месту подигну златни пехар са ананасом на врху. Овде се трага за бесмртношћу.
Овај величанствени стадион, који прима нешто мање од 15.000 људи, отворен је 1922. године. Све до данас на овом месту игра се на трави. Вимблдон је једини гренд слем који никада није променио подлогу.
Савршена трава, висока између осам и дванаест милиметара, сада улази у финалну припрему.
За нешто више од месец дана на овом месту почиње трећи гренд слем сезоне. Овогодишње издање Вимблдона биће прво икада у којем неће бити линијских судија, технологија праћења лоптице преузела је посао судија и на овом легендарном турниру.
„Овде нико не сме да додирне или стане на траву, осим једног човека који је чак и једе, Новака Ђоковића. Претходна два финала је, додуше, у судару генерација, изгубио од младог Карлоса Алкараза, али је ове године нова прилика“, истиче Мартин, дугогодишњи водич на Вимблдону.
Са дела трибине који је намењен новинарима пружа се савршен поглед на Краљевску ложу. За ова седишта нема карата, морате бити позвани специјалном позивницом.
Испод ложе се налази велики семафор на којем и даље стоји прошлогодишњи резултат и победа Алкараза над Ђоковићем. Резултат прошлогодишњег финала на семафору стоји све до самог почетка наредног турнира.
Српски тенисер био је финалиста управо овде, шест година заредом, последње две без успеха. Седмоструки освајач Вимблдона друго је најконстантније име на такозваном Зиду славних који се тренутно налази у подножју терена, одмах иза миљеника енглеске публике, Роџера Федерера који је овај гренд слем освајао осам пута.
Три дана тениса на терену 18
Између и иза два највећа стадиона – Централног и Терена један, налази се велики број мањих, на којим мечеве играју нижепласирани играчи.
За разлику од готово свих других турнира, терени на Вимблдону нису добили име по познатим тенисерима или другим људима. Овде су они, осим Централног, једноставно названи бројевима од један до 18. Управо последњи, на коме се играју званични мечеви гренд слема, 2010. године ушао је у историју тениса.
У првом колу Вимблдона 2010. године дуел су на овом терену више од 11 сати играли Џон Изнер и Николас Маи. Овај меч убедљиво је најдужи меч који је икада одигран у тенису.
После тачно 11 сати, пет минута и чак три дана, Изнер је савладао француског тенисера и пласирао се у друго коло. Терен 18 од тада па све до данас представља обавезну станицу свих посетилаца овог велелепног зеленог комплекса.
„Невероватно ми је било да су се њих двојица срели опет, наредне године и то опет у првом колу. Ја сам се, заједно са свим запосленима, хватао за главу и говорио: само немојте да играју на терену 18. Овога пута, на срећу, Изнер је победио после само пар сати игре“, додаје Мартин.
Терен број један
Када је 2019. други највећи стадион Вимблдона добио кров, овај турнир постао је први гренд слем који је тенисерима омогућио играње под два затворена крова.
Терен 1 увек је био, и остао, у сенци Централног, али је редовним посетиоцима можда чак и дражи. Карте за гледање дуела на овом терену су јефтиније и лакше их је набавити.
Овде је терен много прегледнији. После реновирања 2019. стадион је добио додатних 1.000 места па је тренутни капацитет 12.345. За затварење крова, према речима човека који, како сам каже, „кликће дугме“, потребно је тачно осам минута, али је током малог броја сунчаних дана отворен како би сунце што више обасјавало траву.
Спортски заљубљеници који се нађу у Лондону авантуру почињу највероватније на Вемблију, националном стадиону Енглеске, или на неком од бројних стадиона домаћих клубова, попут Арсенала или Челсија. Међутим, оно што Вимблдон има да понуди много је више од терена и трибина.
Од историјског Централног терена, на коме су исписане неке од најбитнијих страница тениске и спортске историје, до модерног Терена 1, Вимблдон је симбол традиције, историје и елеганције. На овом месту тенис је много више од спорта.
Извор: Време
