Пише: Милош Миљковић
„Србији је неопходан унутрашњи дијалог“ реченица је која је годинама уназад толико пута понављана да је постала опште место, тек нешто што политичари и аналитичари у наступима на електронским медијима изговарају да испуне квоту и покажу да су, начелно, за смиривање тензија. Реалност је следећа: количина насиља у јавном дискурсу пропорционална је позивима на решавање конфликата кроз демократске институте.
Вербална искључивост последњих месеци материјализована је кроз вандализацију имовине неистомишљеника. Тако су излози локала предузетника у Шапцу и Ваљеву у по ноћи поломљени, а као једина мотив препознаје се подршка студентима и грађанима у блокадама и протесту. Улази у страначке просторије Српске напредне странке ванализовани су у десетини градова. Када смо као друштво дошли до ове тачке, јасно је да су они позиви на дијалог били пуко испуњавање форме. и тако смо дошли у ситуацију да је туђа имовина сада легитимна мета за изражавање другачијег политичког става.
Апели и упозорења
Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић упозорила је на недопустиву свеприсутност говора мржње, понижавајућег и увредљивог поступања, као и других врста непримереног говора на домаћој јавној и политичкој сцени. Она је у саопштењу оценила да је атмосфера већ довољно забрињавајућа, а може постати још тежа и довести до несагледивих последица уколико се хитно сви не врате у законске оквире
„Већ сведочимо томе да је ова и слична језичка матрица довела и до физичких обрачуна и уништавања имовине. Уверили смо се више пута да говор мржње само рађа нови говор мржње који подстиче насиље, а које рађа ново насиље и отворене сукобе“, навела је Јанковић.
Новосадска опозиција саопштила је прошле недеље да су разбијена стакла на просторијама Народног покрета Србије (НПС) и Странке слободе и правде (ССП) у Новом Саду и додала да режим „не преже ни од чега у покушајима обрачуна са политичким неистомишљеницима“.
Милош Миљковић: Две поруке и два кључа – Шта стоји иза војног споразума Србије и Мађарске
„Док пред просторијама Српске напредне странке гневни грађани месецима траже правду за 16 убијених под надстрешницом, напредњачки хулигани ‘свете’ се прозорима опозиционих канцеларија, што неодољиво подсећа на нацистичке методе обрачуна са неистомишљеницима“, пише у саопштењу, у коме се тражи од полиције да прегледа видео-снимке у околини канцеларија НПС-а и ССП-а.
А потпрдседница одбора ССП-а Звездара Јована Дамјановић изјавила је да су синоћ поново нападнуте просторије те странке.
„Трећи пут укупно, а други за последњих месец дана уништене су просторије наше странке на Звездари и овај пут то су урадили кукавички под окриљем ноћи“, казала је Дамјановић.
На снимку који је та странка послала медијима види се да је излог страначких просторија премазан црном и црвеном фарбом.
Председница Народне скупштине Ана Брнабић на конференцији у холу парламента у среду изнела је своје виђење ствари. Она је казала да су одређени медији „подигли хајку“ јер су на некој радњи поломљени прозори.
„Ми осуђујемо сваки напад, осуђујемо уништавање било чије имовине без икаквог разлога. Нисмо за мржњу, нисмо за насиље, али када погледате да су само у данима иза нас, пре тога на просторијама СНС више од тридесет пута разбили стакла, а исти ти медији нису то осудили… Извештавали су као о најлепшој ствари која је могла да се деси“, казала је Брнабић.
Иако је бивша председница Владе поручила да „нису за мржњу, нису за насиље“, истог дана сведочили смо да су разбијена стакла на просторијама опозиционог Народног покрета Србије и Странке слободе и правде. Тако долазимо до питања, у шта би се Србија за кратко време претворила да политички опоненти једни другима почну да ломе просторије, а онда пређу на приватну имовину? Питање је, заправо, излишно, јер то је реалност коју тренутно живимо.
Милош Миљковић: Куртијево бројање гласова: Косовски избори као нискобуџетна серија
Понављање градива
И када је у питању имовина владајуће странке, на коју незадовољни грађани нападају приликом окупљања, НИН је у претходним текстовима подсетио шта заправо значи појам грађанске непослушности. Грађанска непослушност је вид изражавања бунта због незадовољства услед друштвених или политичких аномалија у једној држави, када грађани у покушају да се њихов глас у захтеви чују, одбијају да поштују законе земље у којој живе. Кључна реч за грађанску непослушност је ненасиље. Она подразумева искључиво мирно испољавање незадовољства кроз пасивни отпор. Уколико неко буде физички нападнут или нечија имовина буде уништена, излази се из оквира грађанске непослушности и улази у поље насилних демонстрација.
И у овој причи постоји зачкољица. Према пракси каква је до сада била, они који су наносили штету просторијама владајуће партије, готово извесно ће бити приведени и процесуирани. Са друге стране, мушкарци са качкетима и капуљачама који су вандализовали излоге неподобних предузетника у Шапцу и Ваљеву – готово сигурно ће проћи некажњено. Тако је након недавног инцидената испред просторија Српске напредне странке у Ваљеву, када су чланови СНС-а изнутра гађали окупљене јајима и другим предметима, а учесници протеста им узвратили – приведено четворо учесника протеста. Селективна правда није правда и две ствари које из ње произилазе су додатна љутња и огорченост.
Како смо заправо као друштво дошли до тачке у којој политички противници једни другима ломе имовину, неки непосредно, а неки уз маскиране посреднике? Тренутно стање последица је вишегодишњег удаљавања од било каквог дијалога, креирања подела, искључивости и јавног дискурса у коме је број увреда према супротној страни постао мера успешности гостовања на телевизији или „поста“ на друштвеним мрежама. Тренд међусобне дехуманизације политичких противника материјализован је на улицама и крхотини која остаје након што су каменице и флаше бачене у излоге.
Уколијко се у „гугл“ укуца „разбијене просторије“, на неколико страна излазе резултати претраге који упућују на медијска изештавања о вандализацији имовине различитих политичких субјеката, што на власти, што у опозицији, која су се дешавала у последње две године. Такви резултати на најпопуларнијем претраживачу боље осликавају тренутну друштвену ситуацију него било која политиколошка анализа коју бисмо могли да чујемо или прочитамо.
Од изражавања неслагања бацањем каменице или флаше у туђи излог па до физичких обрачуна на улицама тек је један корак. Остаје само нада да је српско друштво довољно зрело да га не начини, уколико се оваква пракса настави у блиској будућности.
Извор: НИН
