Пише: Милош Миљковић
Седамнаест година је прошло од када је Косово једнострано прогласило независност. Одржана је свечана седница владе, на церемонији је подигнута плаво-жута застава, а на споменику „Newborn“ у Приштини који сваке године мења рухо осликани су цветови. Технички премијер Аљбин Курти одржао је у изборном процесу који још траје говор о слободи, демократији и јаким институцијама. Једино што тим снажним институцијама осми дан од затварања бирачких места не полази за руком да преброје све гласове и саопште коначне резултате, са све новим напредним софтвером.
Чему софтвер служи, а уз то и не ради
Централна избора комисија на Косову затајила је само сат времена пошто су затворена биралишта, када је њена нова платформа пала. Било је ту и саопштења о хакерском нападу на сајт изборне комисије. Када је реч о општинама са српском већином, попут Зубиног Потока, Лепосавића и Звечана, ЦИК је тек јуче у вечерњим часовима, дакле недељу дана од затварања биралишта, почела да броји гласове из поменутих места.
Канцеларија за Косово и Метохију у претходним данима упозорила је да ЦИК не уноси податке са бирачких места, а директор Петар Петковић је написао да се гласови за Српску листу не поклапају са подацима Централне изборне комисије. Српска листа прибојава се да тромост ЦИК-а заправо отвара простор за манипулацију гласовима Срба, те да би они по некој новој рачуници могли да изгубе једно од десет места у косовској скупштини.
На основу бројки које још увек нису коначне, ситуација је следећа: Самоопредељење Аљбина Куртија могло би да догура до највише 59 мандата, док би све опозиционе партије, када би се удружиле и добиле подршку Српске листе и представника Горанаца, могле да имају до 62 посланичка места – дакле тесну већину. Хипотетички, могуће је да Аљбин Курти изгуби власт без одласка на нове изборе, али је питање колико је то сврсисходно, имајући у виду да владу која зависи од једног или два гласа подршке у парламенту, може да обори и најмање политичко гибање или ситни интерес.
Са друге стране, уколико би евентуални договор значио слање Куртија у опозицију, који је на најмање знаке пада рејтинга Самоопредељења подизао међуетничке тензије и компликовао живот Србима на Косову, можда би вредело покушати. Уколико се између редова читају поруке званичника нове администрације у Вашингтону, стиче се утисак да би промена власти у Приштини наишла на одобравање САД. За представнике Срба је свакако боље да учешћем у приштинским институцијама остварују какав-такав утицај, неко да посматрају са стране, чекају шта ће се следеће догодити и издају саопштења.
Три могућа сценарија
Главни и одговорни уредник Радија КиМ Горан Аврамовић каже за НИН да је једино извесно да је процес гласања завршен, а да избори избори као такви нису, уколико се узме у обзир постпериод проглашења резултата, најпре прелиминарних, онда званичних, па процес формирања институција. Према његовим речима, ситуација је потпуно неизвесна и постоји неколико различитих сценарија који би могли да се десе, почев од тога да Самоопредељење Аљбина Куртија евентуално са представницима невећинских заједница, укључујући и српску, формира владу.
„У то је тешко поверовати ако знамо односе између српске и албанске заједнице у претходне четири године, да не идемо даље уназад. Други сценарио је да невећинске заједнице заједно са странкама покојног председника Ибрахима Ругове и бившег председника Хашима Тачија формирају Владу. Али, таква влада односно коалиција би заиста била врло крхка и врло вероватно не би дуго трајала“, објашњава Аврамовић.
Као трећи сценарио он наводи да се после два неуспеха у формирању институција иде поново на изборе. По Аврамовићевој оцени, ни то није претерано вероватно у овом тренутку и морамо да сачекамо да прође још времена да бисмо озбиљније размотрили ту могућност, али није немогуће.
„Оно што је извесно је да Косово на јесен очекују локални избори а с пролећа следеће године на реду су избори за председника. Ко год да у овој ситуацији успе да евентуално формира владу, суочиће се са политичким проблемом приликом избора председника, јер се он не бира директно на изборима. Дакле, о позицији председника одлучује скупштина и за то је потребно две трећине гласова у парламенту. У овом тренутку је јако тешко поверовати да би било која страна могла да добије тих осамдесет плус гласова, што наговештава извесно нове изборе најдаље на пролеће следеће године“, сматра Аврамовић.
Наш саговорник говори о томе шта такве компликоване политичке околности могу значити за Србе.
„У таквој ситуацији тешко је веровати да би учешће Срба у институцијама значајно допринело њиховом бољитку, јер институције само по себи неће бити стабилне. Међутим, зато што ће ситуација бити изузетно компликована, за очекивати је да ће Срби бити донекле остављени на миру да пробају да консолидују свој живот на Косову“, истиче Аврамовић.
Коментаришући обележавање седамнаесте годишњице од једностраног проглашења независности Косова, као и споменик „Newborn“ у Приштини на коме су сада осликани цветови, Аврамовић каже да је та симболика изузетно тачна, уколико се погледају изјаве представника међународне заједнице.
„Постоји објава немачког амбасадора Јерна Родеа на Фејсбуку у којој он прича да је то држава сјајних институција, да је остварен изузетан напредак, економија… Као на „Newborn“-у, цвеће цвета, птичице певају, потоци теку… Мед и млеко у суштини. Наравно, то нема благе везе са ситуацијом на терену, јер исто тако људи који се лече у Приштини морају да купују малтене читав медицински материјал да би добили адекватан третман. Косово је и даље најсиромашнији ентитет или зона у Европи, ту говорим о бруто-друштвеном производу“, указује Аврамовић.
Он подсећа да је Косово још увек под мерама Европске уније и додаје да остаје да видимо каве ће мере стићи од администрације новог америчког председника Доналда Трампа.
Чекајући Годоа и коначне резултате
Правник и активиста из Косовске Митровице Марко Јакшић наводи да је процес пребројавања гласова на Косову постао нискобуџетна серија и додаје да ће пре Годо стићи него што ћемо сазнати коначне резултате. Према његовим речима, софтвер, који је донација Немачке, уместо да поједностави и олакша изборни процес, у потпуности га је искомпликовао да се све више доводи у питање регуларност избора. Јакшић каже да према познатим прелиминарним проценама резултата Курти може бити највећи губитник избора јер је изгубио око десет процената подршке и није успео да досегне задати циљ и резултат од претходног пута, а то је више од половине гласова.
„Очигледно да једина политика Самоопредељења која је била усмерена против Севера Косова, Срба и Србије није лајт мотив већини Албанаца и да му неки нису заборавили прошла предизборна обећања везана за веће плате, виши стандард и бољи живот, односно да обичан Албанац нема ништа од тога што његов комшија Србин пати под полицијском батином. Према првим најавама нико из опозиције неће сарађивати са њиме што компликује постизборну комбинаторику. Не греше они који кажу да ће процес формирања нове владе трајати до крајњих законских рокова, па можда буде и нових избора“, напомиње Јакшић.
Он не искључује могућност да под утицајем међународне заједнице буде формирана нека по њиховом уверењу “прогресивнија“ влада која би укључила коалицију опозиционих странака и мањина. Ту би, наставља Јакшић, учешће Српске листе било упитно, јер ју је Курти прокужио и од ње начинио баук да се свака албанска странка плаши сарадње са њом. Он подсећа да је Српска листа у прошлости била поуздани коалициони партнер свима из тренутне опозиције, без да оствари услове коалиционих споразума или нека већа права за Србе, али са успехом у остваривању личних бенефиција и позиција својим перјаницама.
„Са јаким Куртијем у опозицији, чији би национализам и антисрпска хистерија тада била неограничена, таква нека влада, која би сама по себи била слаба, и која би испунила очекивања међународних партнера везане за формирање ЗСО и процес ренитеграције на Северу не би била дугог даха, тако да не верујем да се било коме из опозиције жури да преузме тај врео кромпир“, сагледава Јакшић.
Када је реч о гласовима косметских Срба, Јакшић каже да за сада постоје два опречне информације: једну је саопштила Српска листа, да је освојила свих десет резервисаних мандата, а друга су резултати пре колапса са сајта ЦИК-а, где странка Куртијевог министра Рашића има довољан број гласова за један мандат.
„Срби су били предмет борбе између две крајности и супростављене политике. Једне званичног Београда који је безрезервно и апсолутно подржао само Српску листу и друге Куртија који је хтео да обезбеди легалност и легитимитет свом постојећем министру из српске заједнице, који је то све време противзаконито, тако што ће му помоћи да добије неки мандат. Не изненађује већинска одлука Срба да подрже Српску листу, иако о њој имају најгоре мишљење, јер колико год то чудно звучало и најгори Београд је њихов најјачи савезник“, прича Јакшић.
„Суштинска моћ представника Срба у Скупштини Косова је само у томе да спречавају измене устава и виталних закона за које је потребна двотрећинска подршка мањина. Сва учешћа у раду скупштине, почевши од коалиције Повратак и 22 посланика па до сада нису донеле ниједан амадман који побољшава положај Срба, док је учешће у власти било сведено на могућност запошљавања и максимално обнову повратничких кућа. Срби су нужни декор и у скупштини и у владама на Косову који стварају привид мултиетничности, а никако равноправни и једнаки грађани чему тежи свако цивилизовано друштво“, тврди Јакшић.
Он се осврће и на седамнаесту годишњицу једнострано проглашене независности Косова. Према Јакшићевом виђењу, годишњица долази у време пробуђеног национализма, потпуне и нескривене етнократије Куртијевог режима и никада неравноправнијег положаја Срба.
„Мултиетничко Косово као услов за признање од стране САД и осталих западних сила је за време владавине Самоопредељења доживело потпуни колапс и та илузија се вештачки и даље одржава од стране њених протагониста само зато што још не желе себи да признају да је признање независности била грешка“, оцењује Јакшић.
Извор: НИН
