Пише: Милош Миљковић
Војни споразум који су потписали Србија и Мађарска може да се тумачи у два кључа – војном и политичком. У војном, он је логичан наставак дугогодишње блиске сарадње две армије, а у политичком као нека врста одговора на недавно потписан меморандум о војној сарадњи Хрватске, Косова и Албаније, сматрају стручњаци.
Министри одбране Мађарске и Србије Криштоф Салаи Бобровницки и Братислав Гашић потписали су у Београду, уз присуство председника Србије Александра Вучића, споразум о стратешкој сарадњи две земље у области одбране. Овај споразум уследио је непосредно пошто су министри одбране Хватске, Албаније и Косова потписали меморандум о војној сарадњи, после ког су поједини представници власти у Србији наговестили како ће одговор бити управо војни савез са Мађарском.
Тројни меморандум Косова, Хрватске и Албаније изазвао је веома негативне реакције Србије – наша амбасада у Загребу изразила је забринутост, док је председник Вучић прокоменарисао да су Албанија и Хрватска потписивањем меморандума отвориле трку у наоружању у региону, уз додатак да смо „разумели њихову поруку“.
Да ли је споразум Србије и Мађарске директан одговор на ту поруку тешко је са сигурношћу рећи. Војно гледано, српске и мађарске оружане снаге и раније су сарађивале и ро прилично блиско, одржавале и заједничке војне вежбе. Међутим, са политичког аспекта и имајући у виду тренутак који је одабран за посету мађарског министра војске и обнародовање споразума, тумачење да је српско руководство овим желело да пошаље поруку да и Србија има за војног партнера – земљу чланицу Европске уније и НАТО савеза – није без основа.
Оба та савеза, гледајући у уско војној терминологији, тешко би се таквим могли звати, сматрају стручњаци, јер он подразумева далеко чвршће везе оружаних снага и озбиљније обавезе у домену одбране.
Небојша Поповић: „Учинимо Европу поново великом“ – Мађарска је спремна за предсједавање ЕУ
Од полигона до оклопњака
После потписивања споразума, председник Србије Александар Вучић навео је да споразум са Мађарском предвиђа заједничке активности као што су обука и вежбе, сарадња у области војне индустрије, мировних операција, сајбер безбедности, војног образовања и војне медицине.
„Они имају изванредну инфраструктуру, што је за нас изузетно значајно, користиће се готово подједнако полигони у Мађарској и Србији. Код нас од Сомбора, Батајнице, Бујановца, Пасуљанских ливада, код њих од Кечкемета до многих других места, имају одличне тренинг центре и за наше хеликоптерске јединице то ће бити од изузетног значаја. Тек мислимо да даље развијамо нашу војнотехничку сарадњу, јер наши мађарски пријатељи су заинтересовани за нека наша возила 8×8“, рекао је, између осталог, Вучић, објашњавајући и да се Србија заинтересована за многе системе мађарске војске остале још из совјетског периода (прошле године купљена оклопна возила БТР80 од Мађарске), али и за неке од нових, као што је заједнички пројекат Мађарске и немачког гиганта Рајнметал у производњи тенка КФ-51 „Пантер“..
„Ја не могу да говорим о свим техничким детаљима, али желим само да укажем на то колико је то за нас веома важно“, рекао је Вучић.
Мађарска уз Румунију најбитнији партнер
Када су три министра одбране, хрватски, албански и косовски, недавно ставили параф на меморандум о сарадњи, војни стручњаци су указивали да се ствара нека врста „заокруживања“ Србије и да би, иако то није експлицитно речено, таква сарадња могла да буде усмерена са мишљу о потенцијалном противнику у нашој земљи. Представници власти и медији блиски њима, као „контру“ су у јавност пустили причу о војном савезу са Мађарском. Свега неколико дана касниије, потписан је споразум два министра одбране – Гашића и Бобровницког. Иако верује да је сарадња Будимпеште и Београда на овом пољу била уговорена раније, директор истраживаја Центра за међународне и безбедносне послове (ИСАЦ фонд) Игор Новаковић, каже за НИН да се она може тумачити и као порука званичном Загребу, поготово што ни Будимпешта има низ трзавица са Хрватском, од оних историјских, до тренутних економских и геополитичких. Према његовим речима, треба имати у виду да је и документ који су потписали Приштина, Загреб и Тирана декларација која још увек није операционализована у неку врсту споразума. Према Новаковићевом виђењу, она је више фокусирана вероватно на неко слање одређене политичке поруке Београду, уз чињеницу да Хрватска тиме покушава себе да наметне за неку врсту регионалног играча.
„Међутим, то још ништа није операционализовано. Споразум Мађарске и Србије пре свега упућује да је његова сврха двојака: са једне стране, да се упути порука домаћој јавности, да Србија није окружена, барем у потпуности. И са друге стране, порука на одређени начин званичном Загребу. Али, да ли ће то ићи у правцу неке војне алијансе и у једном и у другом случају – мислим да то неће бити тако“, сматра Новаковић.
У прилог тези да је сарадња између Србије и Мађарске уговорена раније Новаковић подсећа на Споразум о стратешком партнерству у области одбране из 2023. године, те скреће пажњу на изјаву председника Александра Вучића да је реч заправо о операционализацији тог споразума. Новаковић наводи да је нови документ одједном „извучен из фиоке“, јер се ради о плану конкретних активности.
„Друга ствар, оно што треба знати је да је Мађарска уз Румунију у оквиру Партнерства за мир најбитнији партнер Србије, ако искључимо наравно Сједињене Америчке Државе, које су свакако ‘алфа и омега’ НАТО. Србија је у том контексту имала сваке године билатералне вежбе са Мађарском, до 2022. године и мораторијума о војној неутралности. Обично су то биле речне флотиле, али то се, верујем, ширило“, указује Новаковић.
Он објашњава да Србија и Мађарска, пре свега због дељења граница и због две пловне реке, а то су Тиса и Дунав, имају интересе за сарадњу.
„Све то укупно, плус политичка блискост између Београда и Будимпеште, наводи да је некако и логично да постоји виши ниво сарадње. Ако изузмемо да ту постоје неки бизнис-интереси везани за наменску индустрију и заједнички развој технологија“, образлаже Новаковић. Он, ипак, додаје да треба имати у виду да ово није војна алијанса, иако је председник Вучић рекао да ће се можда ићи ка томе. Новаковић сматра да то неће бити случај, пре свега зато што ми и даље имамо нерешен случај Косова, барем из перспективе Београда.
„Под два, стварање војне алијансе подразумева обавезу заједничке одбране, односно у случају да је једна страна нападута – да је друга брани. И онда у том контексту то би значило и крај војне неутралности како је проглашена. То би значило и да је Србија постала на одређени начин придружени члан Алијансе, на исти начин као што су Шведска и Финска 2022. године постале на неки начин придружене чланице. Онда када су рекле да су заинтересоване да уђу у НАТО, оне су склопиле војно-одбрамбени савез са Великом Британијом, у моменту када су рекле да улазе у НАТО и пре него што су ушле“, истиче Новаковић..
На крају, он подсећа да су Албанија, Хрватска и Мађарска савезнице у оквиру Северноатлантске алијансе.
„Морамо бити наоружани и спремни“ – Мађарска ставила оружане снаге у виши степен приправности
Војно-техничка сарадња најзначајнија
Војни аналитичар Владо Радуловић каже за НИН да би, када је реч о карактерисању сарадње као „савеза“, био веома опрезан, јер термин „војни савез“ подразумева нешто много шире и свеобухватније, будући да ми још увек нисмо видели све детаље документа који је потписан. Он подсећа да је, на крају крајева, Мађарска чланица НАТО-а те да би стварање неког новог савеза, таман он био и на билатералној основи, у том пуном формату, вероватно морало да прође кроз НАТО, да они дају неки свој коментар.
„Не бих то назвао тим термином, већ бих просто пре рекао да је у питању додатно продубљивање и конкретизација сарадње на билатералном нивоу у сегменту одбране између Србије и Мађарске. Мислим да је то заправо најправилније рећи. Зашто? Зато што продубљивање сарадње или конкретизација неких ранијих планова и договора заправо обухвата неколико различитих сегмената: од војно-војне сарадње, дакле заједничких војних вежби; ми већ годинама заједнички реализујемо војне вежбе ‘Ирон Цат’ и ‘Неигхбоурс’. Онда, различити програми усавршавања официрског и подофицирског кадра. Па, у неком даљем смислу и различита командно-штабна усавршавања“, набраја Радуловић.
Из његове перспективе, можда најзначајнији домет овог споразума јесте питање војно-техничке сарадње, које се грана у два правца. Према Радуловићевим речима, први правац подразумева набавку одређених половних система који су били или су још увек у оперативној употреби у мађарским оружаним снагама. Он подсећа да смо пример тога имали 2023. године, у случају возила БТР која смо набавили из Мађарске.
„Након тога, пре неколико недеља појавила се информација да је један од мађарских МИГ-ова 29 у Србији, односно да смо га набавили како бисмо обезбедили резервне делове“, скреће пажњу Радуловић.
Он наводи да ће, будући да у сегменту хеликоптерских компоненти исте платформе имамо и ми и Мађари, бити интересантно видети да ли ће продубљивање сарадње са Мађарском имати утицај на рецимо будућу нашу набавку школско-борбених авиона и авиона за напредну летачку обуку, како бисмо припремили наше младе, будуће пилоте за „Рафале“ када буду дошли у Србију.
Упитан да прокоментарише поједина тумачења у јавности, да је војна сарадња Србије и Мађарске одговор на декларацију коју су Загреб, Приштина и Тирана недавно потписали, а која се такође тиче одбране, Радуловић каже да иако се чини да споразум Србије и Мађарске представља одговор, треба се вратитит један корак уназад.
„Ми већ годинама сарађујемо са мађарским оружаним снагама. Споразуми о стратешком партнерству су потписани 2023. године. Исто тако, већ годинама уназад, Хрватска помаже и наоружава косовске безбедносне снаге, пре свега у сегменту пешадијског наоружања, кроз програме обуке такође. Оружане снаге Албаније такође спроводе различите програме обуке за припаднике косовских безбедносних снага“, предочава Радуловић.
Извор: НИН
