Пише: Милош Миљковић
Локални избори на Косову биће одржани дванаестог октобра и биће то прилика да Срби после три године поново преузму контролу над општинама у којима чине апсолутну већину. По некој логици ствари, Српска листа би требала да објасни грађанима због чега је бојкотовала претходне изборе и по чијем наговору. Требало би да образложи зашто је препустила потпуно нелегитимним албанским градоначелницим да, заједно за централном влашћу у Приштини, на Северу за то време затиру сваку институцију која има српски предзнак – од Хале спортова, преко катастра и поште, па до библиотеке. На крају су дошли на ред и голи зидови, на којима су прекречени мурали са српским симболима. У време док су писани ови редови, припадници косовске полиције упадали су у просторије обезбеђења Клиничко-болничког центра Косовска Митровица.
Српска листа, наравно, неће никоме ништа објашњавати. Давно је одлучено да Срби морају да имају само једну странку која ће бити стожер на Косову и која ће одговарати и договарати се са Београдом. У српској заједници на Косову политичким плурализам готово да не постоји, јер га они који контролишу наратив инстант проглашавају за чин велеиздаје и шуровање са Албанцима. Све у свему, Срби на Северу ће на предстојећим локалним изборима бирати оне које им је неко већ одабрао, па се поставља питање: да ли је остала могућност да се анулира макар део штете коју је Приштина нанела Северу у време владавине њених „намесника“ у српским општинама?
Тешко. У специфичној средини каква је север Косова и крајње незахвалној позицији у којој су тамошњи Срби, враћање изгубљеног ићи ће споро, уз огромне отпоре из Приштине – ма која власт тамо седела. Приштинске власти сада имају изговор да бране сопствене институције које су тамо успостављене, па макар и да оне практично ничему не служе. Оне сада тамо морају да стоје и постоје као симбол стављања под контролу и увођења у косовски систем севера Косова.
Куртијеве „игре без граница“
Истовремено, ситуација није сјајна ни за Аљбина Куртија, који је рејтинг свог покрета Самоопредељење, крајње-десно популистичке политичке организације, хранио константним провокацијама и подизањем тензија северно од реке Ибар. Аљбин Курти се, како за сада ствари стоје, преиграо. Свашта су сада техничком премијеру Косова опраштали западни партнери, уз понеку бирократску примедбу која је ту била форме ради. Ипак је он био човек који је освоји највише гласова од када је Косово једнострано прогласило независност. Међутим, како убедљива победа на крилима популизма брзо избледи када се гласачи пробуде из националног транса и схвате како живе, Курти на изборима деветог фебруара ове године није скупио довољно гласова да формира већину.
А онда је Косово увео у парламентарну, инситуционалну кризу. Скупштина месецима није могла да буде конституисана. Покушавало се да се креативним тумачењем устава и закона заобиђе фактичко стање ствари, али странци то нису дозволили. Пробао је Курти и да онемогући Српску листу да учествује на изборима, па му ни то није прошло. На крају, острвио се на сопствени Уставни суд, уз зубате речи, јер му се није свидело како је пресудио. То је био „несташлук“ преко кога ни Косову најнаклоњенија сила, Сједињене Америчке Државе, није могла да пређе. Амбада САД у Притштини саопштила је да прекида стратешки дијалог са Косовом и отворено критиковала Аљбина Куртија. И сада ће Курти својим бирачима морати да објасни како је успео да толико разљути првог и највећег спонзора такозване „косовске независности“.
Министар спољних послова Србије Марко Ђурић казао је да Србија припрема промену става међународне заједнице о Косову. Он је то изјавио уочи одласка председника Србије Александра Вучића у Њујорк, на осамдесето, јубиларно заседање Генералне скупштине Уједињених нација. Из изјаве министра спољних послова наслућује се да ће српска дипломатија покушати да искористи тренутак у коме се Косово, деловањем Куртија, нашло у немилости САД и да се Сједињеним Државама наметне као поузданији и стабилнији партнер на Западном Балкану. На тај начин Србија би, теоретски, могла да испослује бољу позицију у неким будућим преговорима и дијалогу са Косовом под патронатом Запада.
Милош Миљковић: “Ноћне посете” и разбијање излога политичких опонената
Контрола штете
Политиколог Огњен Гогић каже за НИН да су на северу Косова Срби препустили власт Албанцима добровољно пре три године. Он сматра да ће Срби мање-више извесно преузети власт у четири општине на северу, тачније Српска листа испред Срба. Ипак, Гогић констатује да они не могу да врате ствари на стање од пре три године, јер су неке ствари неповратно промењене.
„Власти у Приштини су нагомилале полицију тамо, што редовну, што специјалну, отворили су и базе, те разне пунктове и станице. То је ингеренција централне власти, то није ингеренција локалне самоуправе. Тако да они заправо држе север под полицијском контролом. Полиција је затварала оне силне установе“, подсећа Гогић.
Према његовом виђењу, повратак Срба у локалне самоуправе могао би да значи да се више неће дешавати то да локалне власти доносе неке одлуке које Срби не одобравају, а друго, можда ће моћи да исправе грешку од раније – а то је да се мало боље „покрију папирима“. Гогић појашњава да када Србија тамо гради неке куће и објекте, то се градило без косовских дозвола, те да се дешавало да изградња буде заустављена.
„Грађен је студентски дом у Митровици, на пример. Грађене су неке куће у оним насељима Сунчана долина, за особе нерешеног стамбеног питања. И ту су зауставиле градњу косовске власти, рекли су – ви немате папире за то. Онда спортска удружења, на пример, културно-уметничка друштва, она су била избачена из просторија које су користили, зато што нису имали папир неке локалне власти која каже – дајем вам право да користите“, појашњава Гогић.
Са друге стране, наш саговорник скреће пажњу на оно што се дешава у свим општинама јужно од Ибра, попут Штрпца и Грачанице, а то је да некада централна власт дерогира општинске компетенције. Гогић наводи пример да је општини дато да управља, да има власништво над неком земљом, а онда централна власт ту уради експропријацију и тиме преузме неку недлежност коју општина има да врши.
„Имају они начин да то и даље релативизују. Али, опет је боље када имају Срби своје општине и врше у њима власт“, истиче Гогић.
Милош Миљковић: Куртијево бројање гласова: Косовски избори као нискобуџетна серија
Када је реч о Аљбину Куртију, који је, све су прилике, на себе навукао гнев САД, он сматра да сада није у питању само притисак, већ је реч о далекосежном потезу који су Американци повукли и сада је питање када и како то може да се врати на старо. Гогић је мишљења да је ипак „коцка бачена“ и да посреди није само форма неке уцене, притиска или дисциплиновања Куртија, већ да то значи да су заиста нарушени односи између Вашингтона и Приштине.
„То јесте сигнал Американаца да у Косову не виде свог партнера. Они су дуго заправо говорили, годину и по дана, још у време Бајденове администрације, разни званичници су упозоравали Косово да ризикује билатералне односе између њих и Америке тиме што предузима такве мере. Оно што је прелило чашу, то су били напади на Уставни суд. Када је Уставни суд донео ону привремену меру по жалби Српске листе, онда су Курти, Османи и сви редом почели да нападају тај суд, да баш не бирају речи. И они су на неки начин ту наговестили да неће да поштују одлуку Уставног суда, ако им се не буде допала“, указује Гогић.
Он појашњава да Уставни суд може да каже да Скупштина Косова није конституисана без потпредседника из српске заједнице и онда не може да се формира влада. Османи је, прича Гогић, мање-више рекла да се она са тим не слаже и да ће она да да мандат за формирање владе, шта год да Уставни суд буде рекао.
„То је заправо значило један пуч. То је значило да се суспендује уставни поредак. И то је код Американаца мислим пресудило да кажу – па не можемо ми да сарађујемо са неким ко свој устав не поштује до те мере“, наглашава Гогић.
Према његовом суду, као да је таквим потезима припреман терен за једну озбиљнију ствар, а то је да кажу да ако места за Србе нису попуњена у институцијама, то не значи да те институције не могу да функционишу. Гогић појашњава да, ако би се догодио тај преседан, онда би се лако дошло до тога да скупштина Косова може мимо воље Срба да, рецимо, донесе одлуку о уједињењу са Албанијом.
Милош Миљковић: Две поруке и два кључа – Шта стоји иза војног споразума Србије и Мађарске
Заокруживање
Дејан Бурсаћ, научни сарадник на Институту за филозофију и друштвену теорију, каже за НИН да је режим Аљбина Куртија за три године колико су Срби били ван институција, успео да успостави ту „косовску државност“ на Северу. Према његовим речима, неко ко је скептичан би рекао да је то био један врло осмишљен и испланиран потез вероватно од стране режима у Београду, како би на један начин омогућио Приштини да се практично без борбе предају општине на северу Косова, да Албанци могу да раде шта хоће у њима.
„То иде, видели сте, од нивоа успостављања војних и полицијских база, до нивоа преузимања институција, мењања имена улица, скидања српских застава… Свих и званичних, формалних и симболичких показатеља српске државности. И то ће се врло тешко вратити назад у моменту када је то већ једном успостављено, када је постало нека врста нормалности, када се становништво навикло. Још једна ствар у прилог овој скепси да то није случајно урађено, јесте и чињеница да Српска листа све време седи у другим институцијама, не одричу се учешћа у парламенту Косова и слично. Учествују чак и у неким гласањима, некад су и део кабинета, а ето, бојкотовали су локалне изборе“, наводи Бурсаћ.
Он скреће пажњу да на једином месту где могу да врше извршну власт на Косову – четири општине на Северу, они су одлучили да у томе не учествују, под пуном свешћу да ће то предати у руке Албанцима, што се и десило. Бурсаћ каже да су у наредних неколико година они практично спровели заокруживање „своје државности“.
Говорећи о Аљбину Куртију, а на питање да ли ће технички премијер морати да објашњава свом бирачком телу зашто је изгубио подршку Американаца, наш саговорник одговара „апсолутно“, али скреће пажњу и да је Курти, са друге стране, постигао оно што је желео.
„Он својим гласачима увек може да предочи баш ово о чему смо причали. Ради се о првој приштинској администрацији која је успела да под своју контролу потпуно стави север Косова. Мислим да је та цена евентуалне суспензије дијалога са САД за њих оправдана. Они ће се у тај дијалог вратити кроз годину, две или три, у овој или у некој другој администрацији. Али, генерално, они као политичка заједница имају успех – односно излазе са успехом за своју страну“, закључује Бурсаћ.
Извор: НИН
