Пише: Милош Миљковић
Односи САД и Западног Балкана и америчке намере у региону поново су у фокусу због два закона која се директно тичу Србије, али и идеје америчког председника Доналда Трампа о оснивању Одбора за мир. И док су два од та три питања део шире политике, трећи, закон о процени дискриминације у Прешевској долини, директно је усмерен на нашу земљу.
Таман када се учинило да је наш регион потпуно изашао из фокуса САД због превирања на геополитичкој мапи која је тешко испратити чак и на дневном нивоу, стигла нам је вест да је председница самопроглашеног Косова Вјоса Османи позвана у Трампов Одбор за мир. Тај потез вратио је амерички фокус на наш регион, чак и ако се занемари чињеница да ли једна таква организација има потенцијала да временом озбиљно утиче на међународне процесе, довољна је била слика и порука из Давоса.
Није прошло много времена, а сачекала нас је вест да је Одбор за спољну политику Представничког дома Конгреса САД усвојио предлог закона о наводној дискриминацији албанске мањине на подручју Прешевске долине у Србији. Још једном, по ко зна који пут у последње три деценије, Албанци су показали колико су преко својих успешних и добро позиционираних људи у дијаспори у САД, уз квалитетне лобисте са озбиљним контактима, способни да утичу на политику још увек најмоћније државе на планети.
Тим законом, заведеним под бројем 6411, тражи се од америчког државног секретара да припреми свеобухватан извештај о положају мањина у Србији, са посебним фокусом на Албанце у Прешевској долини. Законом се захтева да се преиспитају наводни случајеви пасивизације адреса мештана и да ли они онемогућавају Албанцима обнављање докумената и право гласа, ограничења у употреби албанског језика у јавним институцијама, дискриминација у области образовања, укључујући непризнавање диплома са Косова и недостатак школских уџбеника на албанском језику, да ли држава активно спречава пропорционално учешће Албанаца у јавној управи..
Закон је предложио конгресмен из Тексаса Кит Селф, републиканац и бивши судија, који важи за веома конзервативног. Министар спољних послова Србије Марко Ђурић иначе се почетком децембра састао са Селфом, а тема разговора биле су сарадња две државе, али и глобална питања и питање Косова.
Милош Миљковић: Рамино ново националистичко одело – Велики „свеалбански“ скуп подршке ОВК у Тирани
Неколико дана после тог сусрета, међутим, Селф је, образлажући свој предлог закона који се бави Прешевском долином, рекао како је „веома забринут због третмана мањина у Србији, посебно „пасивизације“ адреса у Прешевској долини које припадају Албанцима“.
„Сједињене Државе морају да држе Србију одговорном да понуди етничкој албанској мањини слична права и могућности као што су она на којима инсистира за етничку српску мањину на Косову“, рекао је Селф, стварајући неку врсту политичке симетрије у којој се пореде ситуације Срба на Косову и Албанаца у Прешевској долини. Селф се позива и на извештај Европске комисије за 2025. у ком се наводи да се институционални оквир за заштиту мањина у Србији, као и нови акциони план, већ дуже одлажу, да су припадници мањина изложени дискриминацији и посебно да се припадници албанске мањине жале на начин на који полиција проверава њихов резиденцијални статус на југу Србије.
Преостаје још да се за закон гласа у Сенату, горњем дому америчког Конгреса, а потом и да га потпише амерички председник Доналд Трамп.
Простор за тумачење овог предлог закона је широк. Стварање додатног маневарског простора за Албанце у евентуалним даљим преговорима Београда и Приштине (а, сетимо се, као једна од идеја у време Трамповог првог мандата спомињала се и тзв. размена територија – север Косова за Прешевску долину), порука Београду да, уколико не буде послушан, још једно територијално питање може врло лако бити отворено, „пријатељски“ наговештај Србији да се у општој грабежи за позиције и ресурсе најмоћнијх јасно определи за „светске полицајце“ од преко океана… Или просто „брига за људска права Албанаца у Прешевској долини“ – за која колико до јуче нисмо знали да су угрожена.
Препознавање прилике
Албански лоби је препознао прилику, каже за НИН политиколог Огњен Гогић. Он подсећа да је прошле године у америчком Конгресу усвојен Закон о ауторизацији националне одбране, а један његов део односи се на демократију и просперитет Западног Балкана.
Према Гогићевим речима, у том закону се доста детаљно говори и о Србији, чак се помињу и изборне нерегуларности из 2023. године према налазима ОДИХР-а, затим се говори о нормализацији односа између Београда и Приштине и прети се санкцијама против оних лица која дестабилизују Западни Балкан. Наш саговорник додаје, као важну ствар, да се у поменутом документу говори о руском и кинеском утицају на Балкану.
Милош Миљковић: Хрватска у доба Домовинског покрета – Ревизионизам и „увредљиви“ српски споменици
„Мислим да су препознали ти албански лобисти сад време и прилику, јер изгледа постоји нека политика Трампове администрације према Западном Балкану, која је према Србији доста оштра. Замислите, у америчком закону се помиње изборна нерегуларност у Србији и говори се о санкцијама против оних лица која не поштују људска права. Па су они препознали онда прилику сада да то даље гурају“, оцењује Гогић. Он указује да је закон о прешевској долини био у сличном периоду када је Вјоса Османи ушла у Одбор за мир – у децембру је то била иницијатива у пододбору, да би у јануару била усвојена у одбору. Према Гогићевој оцени, Албанци препознају време, да је моменат да сада то форсирају и промовишу. Да је на пример, додаје наш саговорник, другачије и да америчка администрација нема никакав интерес за Балкан, зато што није заокупљена да рецимо „протерује“ Русе и Кинезе – не би они имали шансу да то „гурају“.
Гогић оцењује да су Албанци свесни тога да се нешто дешава, те да се ствари погоршавају између Вашингтона и Београда и побољшавају између Вашингтона и Приштине, те да кажу – сада је моменат да наступимо.
„А важи и обрнуто. Управо због тога што Америка жели да неке ствари оствари на Балкану, да отера Русе и Кинезе, онда је потребно да нешто као Прешево постоји као инструмент притиска на Србију. Да кажеш, ако не будете кооперативни, отворићемо ово, отворићемо оно, отворићемо Прешево“, указује Гогић.
Отварање албанског питање
Каријерни дипломата Зоран Миливојевић каже за НИН да је прва ствар око усвајања поменутог нацрта то да се актуелизује „косовско питање“ у Америци, те да се по линији лобирања од стране албанске дијаспоре и оних који подржавају косовску причу администрацији наметне да се бави питањем Косова. Он сматра да је други циљ да се на сто врати покушај интернационализације албанског мањинског питања у централној Србији – што је по његовом мишљењу кључно.
„То је стара тема. То је тема са покушајем да се направи паралела и да се питање положаја Албанаца у централној Србији стави у процес преговора о нормализацији између Београда и Приштине; да се направи нека паралела између положаја Срба на Косову и Метохији и Албанаца у централној Србији, али је суштина у интернационализацији. То до сада није пролазило и ово је нови покушај“, објашњава Миливојевић.
По његовом виђењу, овакво дешавање уклапа се мозаик покушаја да се актуелизује албанско питање у новој администрацији и да се на неки начин наметне. Миливојевић додаје да се оно не може се одвојити од закона о ауторизацији националне одбране од пре три месеца, где је на неки начин то питање било присутно – Западни Балкан, Србија, Охридски споразум, а помиње и то што је Вјоса Османи недавно потписала приступање Одбору за мир Доналда Трампа.
„Да се просто некако то питање актуелизује и наметне овој новој Трамповој администрацији да се тиме бави – то је суштина. Велику улогу у томе има албанска дијаспора у Америци али и они делови дубоке државе који су и до сада и за време Бајденове администрације подржавали албанску причу“, сматра Миливојевић.
Упитан како је могуће да је албанска дијаспора толико утицајнија од српске у Сједињеним Америчким Државама, наш саговорник одговара да није ствар у утицају, али да су Албанци у последњих двадесет-тридесет година, у целом процесу косовског питања, као и пре и после НАТО агресије – увек били јединствени када је у питању национална ствар.
„Нема ту поделе на власт, опозицији, левицу, десницу… Они су сви листом за национално питање јединствени. Јединствени су и у Тирани и у Тузима у Црној Гори и у Тетову у Македонији и у Приштини. Тако да нема забуне. И дијаспора у Америци, у Немачкој, Швајцарској, било где… То је разлика између њих и нас – што се Срба тиче, увек су били подељени. То је српски усуд и српска трагедија“, оцењује Миливојевић.
Извор: НИН
