Понедељак, 23 нов 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Слика и тон

Милош Лалатовић: Византија, скривени бисер историје

Журнал
Published: 22. новембар, 2026.
Share
Фото: National Geographics
SHARE

Пише: Милош Лалатовић

Постоје државе, као и људи који су у исто вријеме веома познати, али и нијесу, више су мистично скривени. А  њихов утицај је огроман. Једна од таквих држава је била и Византија или како су је сами Византијци звали Ромејско царство, а себе су називали Римљани.

Историја ове државе почиње када је први хришћански римски цар Константин Велики пребацио престоницу Римског царства из старог Рима у нови Рим или Цариград, данас Истанбул. Ово је била једна од најзначајнијих историјских одлука Европе и хришћанског свијета, уопште. Зашто? Са овом одлуком Римско царство се подијелило на источни и западни дио, западни је под нападима варвара престао званично да постоји у петом вијеку, а источни дио трајао је до петнаестог вијека, тј.до пада Цариграда под Турке, које је предводио тада млади Мехмед Фетих. Последице подјеле Рима се осјећају и до данас у антагонизмима међу државама на које је утицао један од ова два дијела.

Но, да се вратимо другим темама везаним за Византију. Сам назив Византија је у историју ушао од стране једног њемачког историчара у шеснаестом вијеку, значи након пада исте. Историја Византијског царства је нераздвојно везана за хришћанску вјеру. Готово сви важнији аспекти живота просјечног Византијца били су прожети хришћанством. У вријеме ове државе живјели су Свети Оци и теолози који су дефинисали основе хришћанског учења, а тај наук је настао углавном као последица одбране правовјерја од разних јереси. У овој држави, коју неки данас хришћани називају и земљом живих, било је на хиљаде монаха само у Цариграду. У њој су се поред периода хармоничног живота дешавали и разни потреси, и најчешће као последица такође вјере, када би се појавиле одређене јереси, а цареви прихватали исте, па онда сурово прогонили  припаднике правовјерја. Нека од тих јереси је иконоборачка јерес.

Милош Лалатовић: Ко је убио Курта Кобејна?

Византија је имала огроман утицај на умјетност, културу и образовање на народе великог дијела свијета. Па, чак и на Турску, која је замијенила без обзира што се радило о исламској држави. А имала је утицаја и на западни дио некадашњег Римског царства и на државе под његовим утицајем. То се највише огледа у сфери умјетности, фрескопису, иконописању, сликарству, музици. Рецимо, један од заштитних знакова Запада, музички инструмент оргуље, води поријекло из Византије. Први универзитет у модерном смислу ријечи је настао у овој држави. Социјално збрињавање је у њој било заступљено, држава је сиромашним становницима обезбеђивала свакодневно по један хљеб. Доминанта је била грчка култура и језик, а становници су били разних народности и сви су били равноправни и могли су догурати до титуле цара, тако имамо цареве из различитих народа. Византија је била састављена од Грка, Италијана, Словена, Хазара, Јермена, Јевреја, и других. Тако да се може назвати и првом мултикултуралном државом у данашњем смислу ријечи. Међутим, акценат је стављан на хришћанској вјери.

Исхрана у Византији је била оно што се данас назива медитеранском кухињом. Византијци су врло вољели рибље чорбе. Куће су биле примакнуте једна другој.

Карактеристичан стил, Византија је оставила у архитектури, посебно што се тиче цркава и манастира. Најбољи примјер је велика црква Аја Софија, која је послије претворена у џамију. Можда се утицај Византије управо најбоље очитује на државе под њеним утицајем у архитектури, а посебно религији, тј.Православљу. Те државе се данас у историји називају и ,,византијски комонвелт“, а то су државе које припадају већем дјелу Балкана, почевши од Грчке, па до Босне. А ван Балкана се посебно истичу Русија, Украјина, Бјелорусија и Грузија.
Византија, иако већ одавно не постоји, њено духовно и културно насљеђе живи, итекако, иако често скривено.

Византија земља живих.

TAGGED:ВизантијаисторијаМилош ЛалатовићСредњи вијек
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Јасна Ивановић: Багер за небо
Next Article Најава дијалошке трибине: Мисија Православне цркве у 21. вијеку

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Резолуција о Сребреници: Старо за ново, Запад мења бивши рат на Балкану за већи у Европи

Пише: Весна Кнежевић Резолуција о Сребреници је изазвала страховиту емотивну реакцију на српској страни. По…

By Журнал

Живковић: Сурово јасно су пред Србе на Косову и Метохији постављене две могућности: отићи или се самоослободити.

Хроника најављене предаје 22. НАТО маневри око Дечана, празни рафови у Грачаници. Једна политика лишена…

By Журнал

У издању ИИУ „Светигора“ изашао из штампе Зборник радова „Капела на Ловћену“

У издању Издавачко-информативне установе Митрополије црногорско-приморске ”Светигора” и Института за српску културу из Никшића, изашао…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Слика и тон

Лавкрафтов класик „Сенка над Инсмутом“ у издању „Чаробне књиге“: Космичка страва у кисту мајстора илустрације

By Журнал
Слика и тон

Институт за биологију мора: Прстаци

By Журнал
Слика и тон

Др Војин Симуновић одржао предавање на трибини „Bios theoretikos“

By Журнал
Слика и тон

Поп рецензије (170): Видјех брата – видјех Бога

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?