Пише: Милош Лалатовић
У данашњем времену гдје млади људи преузимају различите политичке и друштвене иницијативе и акције, не би било лоше да се упознају са личношћу познатог румунског духовника оца Георгија Калчуа.
Отац Георгије Калчу је био румунски православни духовник који је преко двадесет година провео у румунским комунистичким логорима под влашћу Чаушескуа у незамисливим условима, и то из неколико пута. Пуштен је последњи пут 1984.године на иницијативу америчког предсједника Роналда Регана, након чега се сели за Америку и служи у румунској цркви Светога Крста. Упокојио се 21. Новембра 2006.године. Имао је око осамдесет година. До краја је упркос тешким животним условима очувао ведар дух. Чак га је руководство Цркве под утицајем комунистичких власти рашчинило, али вјерни то нијесу прихватили и наставио је да служи у Америци.
Још у дјетинству имао је искуство Нетварне Свјетлости, једно од највећих искустава, које човјек у Православној Цркви може да доживи. А и после имао је бројне визије надахнуте Духом Светим.
Познат је по проповиједима младима, у којима говори да сву наду положе на Господа Исуса Христа, и да свој активизам у друштву буде прожет том вјером.
О оцу Георгију је говорио и новоканонизовани светитељ отац Серафим Роуз, први православни светитељ са америчког континента, који је и сам узор савременој омладини на путу боготражитељства и уопште свим боготражитељима на странпутици пред ,,апокалипсу“, чему смо свједоци у данашњем времену.
Отац Георги Калчу, и у Америци је многе младе људе обратио у вјеру било да су рођени као православни, било да су конвертити, тј.људи који су прешли у Православље из неке друге религијске деноминације. У сваком случају помагао је сваком без обзира на религијску и етничку припадност. Може се рећи да је био скроз незлобив, чак и кад људи то према њему уопште нијесу били.
Једно од његових грозних искустава из румунских казамата, тиче се једног управника затвора, који је по ријечима оца Георгија вјероватно био ђавоиман. Тачно је знао гдје да удари оца, гдје га највише боли, не толико физички колико ријечима, а то не би знао без снажног демонског утицаја у себи. Говорио је за тога човјека да никад није видио рђавију особу од њега.
Отац Георги Калчу је само један у низу духовника и хришћана, који су значајан дио живота провели по румунским комунистичким логорима, гдје су методе мучења биле увезена из тадашњег Совјетског Савеза. Поред њега ту су многи познати духовници попут оца Јустина Парвуа и младог побожног мирјанина Валерија Гафенкуа, који је свој живот свјесно жртвовао уступајући лијек намијењен њему, једном протестантском пастору, који ће о овом догађају свједочити много година после пред америчким Конгресом.
Годинама након смрти оца Георгија, ископане су његове нетрулежне мошти, које говоре о његовој светости. Сахрањен је по властитој жељи у Румунији. Чак и пред саму смрт имао је ведар дух, у болници је заједно са вјернима који су га посјећивали изговарао молитве, псалме, црквене пјесме.
Отац Георги Калчу је примјер да друштвени активизам треба да се своди на вјери у Васкрслога Господа Исуса Христа, иначе, то ће бити само још једна утопија, земља недођија, кућа сазидана на лошим темељима.
Оче Георгије, моли Бога за нас.
