Пише: Милорад Дурутовић
Луд је вјетар јужни. Увија се као кружница у сату: трамонтана, бура, левант, југо, оштро, лебић, пуленат, маестрал.
Луд је вјетар јужни.
Јерго је узнемирено гледао море. Пјенило се. Пријетило да однесе коњића. Пешкир. Кулу од пијеска. А онда је пијани морнар, бркат, кошчат, загрцнут лулом, пришао сувише близу. Сасуо дим, пљувачку и језиву ријеч: „Мали, из тебе расте велика будала“, остављајући страх као капи росе на Јерговом носићу.
Јужни вјетар наставио је да се цери, да окреће пијаног морнара наглавачке, као да је макета од картона.
Кад је вјетар најзад потопио кулу, уплашени Јерго је побјегао и нашао заклон иза стијене. Осјетио је млаз топле мокраће.
Плакао је тек пред спавање. Све је испричао мами. Мама се слатко смијала.
