Понедељак, 13 апр 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Гледишта

Милорад Дурутовић: Бесмртност у фиду: Од Адама до алгоритма

Журнал
Published: 27. фебруар, 2026.
Share
Фото: Телевизија Никшић
SHARE

Пише: Милорад Дурутовић

Човјек све више личи на изумрлу врсту – не биолошки, већ појмовно. Додуше, ако бисмо размишљали о томе шта се данас дешава с прекомјерним експонирањем тијела за потребе индустријског спектакла, перформанса и еротске потрошње, веома лако бисмо могли препознати знаке фосилизације, труљења потоње цивилизације.

По свему судећи, тијело опстаје још једино као експонат, као инструмент који се усавршава и одржава само споља, док се његова нутрина може огласити тек као кијавица. Та претјерана брига за фигуративност тијела заправо доводи до једног парадокса о којем говори и Михаил Епштејн: тијело ће изаћи из употребе као коњ или парна машина у доба електрике.

Међутим, сваком физичком расапу претходи појмовни – о томе бисмо још могли посвједочити.

Онакав какав се од праоца Адама и прамајке Еве запутио у постеденску пустоловину, ваљда с надом да ће се једном вратити кући, човјек се постепено смањивао и компримовао, све док није достигао данашњи дигитални облик. Сведен на профиле, аватаре, лозинке, алгоритме и кодове, заведен сопственом пожудом и увјерењем да се рај на земљи може саградити самостално, без Божијег присуства – човјек се, дакле, ужурбано приближио судбини диносауруса. Но и то је можда какав-такав повратак кући – финој, електрификованој пећини.

Као да се провлачимо уским коридором још обасјани зрацима јучерашњег сунца. Као да нам је допуштено да се још мало сјећамо какви смо били док смо, као појам и као врста, ходали земаљским пространствима. Као да нам се срце разлива као часовник на Далијевом платну те убрзано цури низ груди, селећи се у топли инкубатор испод дисплеја.

Милорад Дурутовић: Виртуелно богословље – Између отпора и нужности

За то вријеме дигитални демијург најављују избављење кроз евентуалну израду апликације која ће, након наше биолошке смрти, успјешно симулирати наш живот – наше навике, постове, мисли и осјећања; честитати рођендане пратиоцима и дијелити успомене. Стога би било поштено констатовати да смо већ сада, ако не мртви, онда умртвљени: архивирани, спаковани у фолдер дигитализоване вјечности:

Death isn’t the end: Meta patented an AI that lets you keep posting from beyond the grave.

У најмању руку, звучи као рекламни слоган из холивудске продукције. Остаје, међутим, неизвјесно да ли фабриканти наше једине преостале стварности тиме желе да нас ослободе танатофобије – наслијеђеног страха, кривице и казне – или да и саму мисао о смрти дислоцирају у сферу техничког, софтверског квара који се може сервисирати и ресетовати за нова умирања.

Технолошка амбиција да се продужи траг живота може изгледати допадљиво, симпатично, али и трагикомично. Сама помисао да се есхатолошки појмови – смрт, васкрсење, вјечност – преводе у језик софтвера; сама помисао да се васкрсење сведе на континуитет активности, а смрт на квар система, не може се разумјети другачије него као подривање појмовника класичне и хришћанске културе – и то не споља, већ изнутра, замјеном значења. Свака обмана и почиње тако: као безазлена игра љубавника.

Извор: РТНК

TAGGED:друштвоМилорад ДурутовићРТНКТехнологија
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Фарназ Фасихи: Поглед на иранску припрему за рат – и за преживљавање
Next Article Бока Кототорска – колијевка Црногорско-приморске митрополије

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Борис Рижиј (1974-2001): Како смо лепо ми лоше живели

“Сви су мислили да сам боксер – а ја сам био поета, поета.” Борис Рижиј…

By Журнал

Горан Николић: Eкономска обећања Доналда Трампа: Шта чека Сједињене Државе, а шта остатак света

Пише: Горан Николић Након што је постало извесно да је Доналд Трамп победио на изборима,…

By Журнал

Дмитриј Самојлов: Како уплашити психотерапеута

Пише: Дмитриј Самојлов Претходним генерацијама је психотерапија била потребна у мањој мери јер су уместо…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Гледишта

Елис Бекташ: Кад држава пропада, улица маршира

By Журнал
ГледиштаДесетерац

Цвјетњејши

By Журнал
Гледишта

Предсједник Милатовић додијелио постхумно Орден Црногорске велике звијезде митрополиту Амфилохију

By Журнал
Други пишу

Шавник: Почеле пробе за представу „Гласачко мјесто бр. 13 – Ђекнина кућа“

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?