Пише: Милојко Арсић
Од формирања првих држава до почетка 19. века улога државе у економији је била минимална и сводила се на заштиту својине и уговора и изградњу основне инфраструктуре. Иако су напредније европске државе под утицајем просветитељства још у 18. веку почеле са изградњом мреже школа, размере државне интервенције у овој области су биле скромне, а улагања у образовање је износило испод један одсто БДП-а. Државна интервенција у здравству се сводила на спречавање ширења епидемија, док су улагања у државне болнице била врло скромна.
Све до краја 19. века укупна државна потрошња и порези, у редовним временима били су у већини земаља испод 10 одсто БДП-а. Релативно скромни расходи државе финансирани су порезима на имовину, царинама, главаринама и акцизама (трошаринама). Веће учешће државних расхода остваривано је у време ратова или у периоду изградње инфраструктуре – путева, утврђења… Наравно и у том периоду постојале су значајне разлике између држава у погледу њихове ефикасности у заштити власничких права и уговора и квалитету инфраструктуре. Државе, односно владари у целој историји су имали монопол на емисију новца.
Повећање расхода државе праћено је и увођењем нових пореза
Од почетка 19. века до 80-их година прошлог века улога државе у економији, али и у друштву, значајно се повећава, како кроз преузимање нових, тако и кроз продубљивање већ постојећих функција. Јачање њене улоге током 19. века обухватало је укључивање државе у изградњу железница и комуналне инфраструктуре, јер је историјско искуство показало да тржиште не може да функционише ефикасно у случају природних монопола.
Иако су неке државе у 18. веку улагале у изградњу школа, тек у 19. почињу континуирано и знатније да улажу у образовање са циљем да основно образовање буде доступно свим грађанима, као предуслов за економски и друштвени напредак. Крајем 19. века, најпре у Немачкој и Данској, а потом и у другим земљама уводи се пензијско, здравствено и осигурање у случају незапослености.
Увођење социјалног осигурања, чији се обухват током времена ширио, имало је највећи утицај на раст државних расхода у будућности, тако да се сада за ову намену у земљама ЕУ троши око 40 одсто државних расхода, односно 17-18 процената БДП-а, а у Србији 13-15 одсто БДП-а. Повећање расхода државе праћено је и увођењем нових пореза, као што су порез на доходак грађана, порез на добит предузећа и доприноси за социјално осигурање.
Додатни импулс на повећање улоге државе у економији и друштву јавља се током Првог светског рата, када државе уводе ванредне порезе, као што је општи порез на промет. Током рата владе су грађанима обећале додатна права у области социјалног осигурања, образовања, социјалне заштите и др. како би их мотивисале да учествују у рату. Након завршетка рата владе су испуниле део обећања, а то је захтевало да се задрже и порези који су уведени или повећани током рата.
Након Првог светског рата у напредним земљама државе преузимају кључну улогу у изградњи инфраструктуре за нове технологије, као што су фиксна телефонија, производња и дистрибуција електричне енергије и изградња мреже путева за аутомобиле. Као одговор на практичне проблеме, али и теоријске доказе да тржиште не функционише добро, у неким околностима државе почињу да примењују антимонополску политику, уводе прописе којима се штити животна средина, али и потрошачи од различитих врста превара, као слабије информисана страна.
Позиција државе у време рађања фашизма и социјализма
Појава социјализма и фашизма, као конкурентних политичких и економских система, у којима држава има доминанту улогу у друштву, као и велика економска криза током 30-их година прошлог века утицале су на појаву нових и јачање одраније постојећих функција државе. Између два светска рата повећавају се издаци за социјалну заштиту, проширује доступност образовних и здравствених услуга, повећавају улагања у културу, што све захтева повећање пореза.
Након велике економске кризе уводи се детаљна регулација банкарског сектора и тржишта капитала како би се спречило да кризе у финансијском сектору доведу до општих економских и друштвених криза. У том периоду Џон Мајнард Кејнз развија теоријску основу за спречавање или бар ублажавање економских криза мерама фискалне и монетарне политике. Државе између два светска рата почињу да издвајају средства за научна истраживања, најпре за она која су повезана са војском, а потом и за друга фундаментална истраживања.
Други светски рат, слично као и први, захтевао је огромне ресурсе, који су финансирани повећањем пореза и задуживањем држава. Након Другог светског рата обнављање разрушених земаља, враћање ратних дугова, али и надметање са социјализмом, доводе до додатног раста државне потрошње и пореза у демократским земљама. У овом периоду повећава се издашност и обухватност социјалног осигурања и социјалне заштите, а државе финансирају доступност свих нивоа образовања, као и здравствену заштиту за све грађане.
У многим земљама државе покрећу масовне програме изградње социјалних станова, регулишу тржиште рада и штите права радника. Током и након Другог светског рата европске државе постају власници предузећа која производе наоружање и војну опрему, али и предузећа која послују у стратешким делатностима, као што су производње угља, челика, бродоградња и др. Државе повећавају улагања у саобраћајну, телекомуникациону и енергетску инфраструктуру, као и у заштиту животне средине и преузимају кључну улогу у финансирању фундаменталних научних истраживања.
Државна регулатива привредних активности постаје све детаљнија, а контрола цена распрострањена. Након Другог светског рата владе су често користиле фискалну и монетарну политику за подстицање раста привреде, али и за раст популарности владајућих странака, а не само за спречавање и ублажавање економских криза, како је Кејнз предлагао.
До средине 60-их година прошлог века тржишне привреде су остваривале углавном добре резултате. Привреде су остваривале снажан раст, који је омогућио раст стандарда грађана, образовне и здравствене услуге биле су широко доступне, а економска неједнакост знатно мања него у 19. и у првој половини 20. века, док је напредак у науци био снажан. Велики број нових функција државе и проширење старих довео је до значајног повећања пореза и државне потрошње од почетка 50-их година до 70-их година прошлог века са око 30 на 40-50 одсто БДП-а.
Упорна инфлација и успорени привредни раст
Од средине 60-их година прошлог века јављају се проблеми у развијеним тржишним привредама у облику упорне инфлације и спорог привредног раста, повећања јавног дуга, слабог технолошког напретка у делатностима у којима је држава била доминантан произвођач. Издашни програми социјалне заштите су утицали да се део радника трајно определи за социјалну помоћ уместо да остварују дохотке од рада, док су високо прогресивни порези који су достизали и до 90 одсто негативно утицали на штедњу, инвестиције, преузимање ризика и иновације. Такође, појавили су се проблеми са ефикасношћу државних предузећа, чији су губици покривани државним субвенцијама, које су достизале три до пет одсто БДП-а.
Драган Бисенић: Преваспитавање Немаца, Како су бивши нацисти поново овладали Немачком
Као одговор на наведене проблеме, крајем 70-их година прошлог века покренуте су неолибералне реформе, најпре у Британији и САД, а потом и у осталим земљама Европе и Јужне Америке, да би се током 90-их примењивале широм света, укључујући и бивше социјалистичке земље. У оквиру неолибералних реформи приватизован је значајан део државних предузећа у индустрији, рударству, телекомуникацијама, енергетици, авио-саобраћају, а у неким земљама, попут Британије и у области природних монопола, као што су железница, комунална инфраструктура и др.
Либерализована су тржишта робе и капитала, а држава напушта политику подршке синдикатима и подстиче децентрализовано преговарање између радника и послодаваца. На тржишту робе контрола цена се редукује на природне монополе, при чему се надлежност преноси на органе независне од владе, док се на тржишту капитала подстиче конкуренција, а у области небанкарских услуга актуелизује се идеја саморегулације.
Од почетка 80-их година прошлог века до велике светске финансијске кризе постигнут је велики број билатералних, мултилатералних и глобалних споразума којима су смањење царине и нецаринске баријере за међународну трговину, као и препреке за кретање капитала из једне у другу земљу. Највише пореске стопе, код пореза на доходак грађана су постепено смањене на ниво од 30-40 одсто, док су код пореза на добит пореске стопе смањене на 20-30 процената.
Смањење социјалне помоћи и прогресивности пореза, повлачење државе из преговора синдиката и послодаваца, заједно за либерализацијом међународног кретања капитала и технолошким променама утицали су да се у већини земаља од почетка 80-их године до велике финансијске кризе 2007-2008. повећа економска неједнакост.
Након велике финансијске кризе државна интервенција је повећана, али је знатно мања него што је била од краја Другог светског рата до седамдесетих година прошлог века. Прогресивност пореза је умерено повећана током последњих петнаестак година, али је мања него крајем 70-их година. Нефинансијска тржишта су регулисана, али су се појавили нови облици финансијске имовине у облику дигиталних валута и токена који засад нису регулисани.
Државна интервенција у области цена своди се на спречавање злоупотреба монополског положаја, учешће државе у власништву над предузећима није знатније повећано, док је учешће државе у регулисању односа између запослених и послодаваца и даље минимално. Заштита животне средине, нарочито ублажавање климатских промена, постала је један од главних циљева државне интервенције, који обухвата значајна јавна улагања, али и прописе којима се приватни сектор обавезује на смањење загађења. Уместо нових глобалних споразума о слободној трговини и слободном кретању капитала, јачају тенденције ка протекционизму. Потенцијална нова област државне интервенције, која би се могла очекивати ако услед технолошког напретка велики проценат популације буде дугорочно незапослен, јесте увођење универзалног базног дохотка. Увођење таквог облика социјалне сигурности значајно би повећао јавне расходе, а то би захтевало повећање постојећих или увођење нових пореза.
Извор: Радар
