Бисенић: Изазови пат позиције на украјинском фронту

На западу је све јасније да украјинска војна победа није на видику, али он не може да дозволи украјински пораз, оценио је новинар Драган Бисенић и додао да се управо због тога решење тражи у некој форми компензације Украјини, која може да ублажи и задовољи неостварене амбиције за војним реваншом, а у овом оквиру, појављује се и укључивање Украјине у Европску унију

Русија и Украјина на свјетској карти, (Фото: Архива)

Јасно је откуда и зашто се европске перспективе представљају веома убрзаним поступком и зашто се у томе интензивно повезују Украјина и Балкан – за Украјину то би била формула Крим или ЕУ, исто као што је за Србију Косово или ЕУ, сматра Бисенић и додаје да Украјина и Србија, стога, могу да имају много више тога заједничког, него што то и саме у овом тренутку претпостављају.

Блискоистична криза скоро је сасвим бацила у засенак украјински рат. У таквој атмосфери, размишља се о томе да би можда тај сукоб ускоро могао да постане мање значајан и за сам запад. Такве стрепње је директно потврдио генерал главнокомандујући украјинских оружаних снага, Валериј Залужњи, који каже да је рат његове земље са Русијом доспео у пат позицију на бојном пољу. За пет месеци откако је Украјина покренула жељно очекивану контраофанзиву, њене трупе су напредовале само 17 километара кроз јако утврђене и миниране руске одбрамбене линије. Дубоког и лепог пробоја највероватније неће бити, рекао је командант украјинских снага у интервјуу за прошлонедељни The Economist.

Западне испоруке оружја биле су довољне да одрже Украјину у рату, али недовољне да Кијеву омогући победу. Међутим, врховни командант се не буни: Нису дужни ништа да нам дају, а ми смо захвални на ономе што имамо, али ја једноставно износим чињенице. Залужњи је признао грешку у проценама да це Русија зауставити инвазију у пуном обиму након значајних на бојном пољу. Кремљ – са својим огромним људским и економским ресурсима – није посустао.

Недостатак помака изазвао је известан замор Украјине међу многим њеним некадашњим јаким поборницима, указао је Залужњи. У САД републиканци блокирају сваку даљу помоц Украјини док им председник Џо Бајден и украјински председник Володимир Зеленски не покажу јасну стратегију за победу у рату.

Према пратећем есеју који је написао, кључ за могући пут Украјине из тренутног позиционог рата је: стицање надмоћи у ваздуху; пробити минске баријере у дубини; повећати ефикасност контрабатерије; створити и оспособити потребне резерве; и изгради способности за електронско ратовање.

Зеленски и Бајден, (Фото: Getty)

Укратко, Залужњи је рекао да би комбиновање старих метода рата са супериорношћу у технолошком рату могло да омогући Украјини да се бори до својих снага флексибилности и окретности.

У Пољској, која је камен темељац европске и НАТО стратегије за помоћ Украјини, оцењују да је офанзива од почетак била лоше испланирана. Пољски недељник Впрост примећује да су Украјинци постали жртве сопственог успеха у првој фази рата, када су им мобилизација без преседана и подршка НАТО-а омогућили да зауставе гломазну ратну машину Москве, па чак и да је потисну из неких области.

Тада је ток војне помоћи Украјини почео да пресушује. Да би га одржао, председник Зеленски је покренуо офанзиву, у чију су мудрост сумњали чак и његови генерали. Без адекватне ваздушне и артиљеријске подршке, исход је био унапред утврђен: Украјинци ће да искрваре у тешким борбама.

Због оваквих промена, поставља се питање какви се закључци изводе из ове ситуације и каква може да буде даљна стратегија украјинског сукоба? Бивши саветник Зеленског, Алексиј Арестович, каже да украјински председник није у стању да призна реалност ситуације. Овакве врсте директних критика наводе на анализу шта се налази иза њих. У првом реду, сматра се да Арестович жели да се кандидује за председника Украјине. Још у лето 2022. најавио је намеру председничке кандидатуре, али је обећао да ће то учинити само ако се Зеленски не кандидује за други мандат. Сада се, међутим, предомислио, па чак и покренуо предизборну кампању. Арестовичеве шансе да освоји место председника су мале, чак и ако се избори одрже у блиској будуцности. Али, он је изгледа, увидео рањивост свог ривала Зеленског или барем у питањима о којима може да покуша да усмери јавно мњење у свом правцу.

У Украјини, наравно, не говори се ни о каквом примирју. После одлуке руске Думе да припоји четири области на истоку Украјине Русији, украјинска Рада усвојила је закон којим се забрањују сваки преговори с Русијом. Али, то не значи да се о окончању рата интезивно не размишља у западним престоницама. Руске власти су више пута истицале да су спремне да наставе дијалог, али узимајући у обзир реалност на терену. Украјина је такође спремна за дискусију, рекао је амерички државни секретар Ентони Блинкен. Путин је на то одговорио напоменом да ако САД верују да је Украјина спремна за преговоре, нека онда постигну укидање председничког указа који их заправо забрањује.

Владимир Путин, (Фoтo: Спутњик)

Приоритетно је размишљање да запад не може себи да дозволи да одустане, јер би другачије значило да је Русија остварила своје циљеве и да је победник у овом сукобу. За Запад, овај рат је много више од Украјине. Прошле недеље био сам на конференцији на којој је учествовала бивша америчка државна секретарка, Хилари Клинтон. Борба у Украјини је наша борба и ми морамо да будемо тамо са њима, рекла је Клинтонова. Она је посебно маркирала руског председника Путина који представља глобалну претњу америчким позицијама било где у свету, настојећи да их подрије и оспори. То је варијација раније изјаве америчког председника Бајдена: Украјина никада неће бити победа за Русију. Никада. Да би се рат у Украјини завршио под условима који су у складу са америчким интересима и идеалима, мора се сматрати да је Украјина победила, а руска инвазија мора да уђе у историју као одлучујући неуспех, довољан да одврати друге ауторитарне силе од покретања сличних агресорских ратов у будућности.

Толико је лако рећи. Али то поставља критично питање. Која је достижна дефиниција победе Украјине (и пораза Русије), барем у тренутној фази сукоба који сам војни врх Украјине дефинише као ћорсокак, а који ће се вероватно наставити у неком облику дуги низ година?

Пре неколико недеља, белоруски председник Александар Лукашенко изјавио је да би борбе у Украјини требало прекинути и водити преговоре о земљи и миру. Имајући у виду његову блискост с руским председником Путином, вероватно је да је он ову идеју разрадио заједно с њим или у његовом присуству. Уопштено гледано, ситуација је пат-позиција, приметио је Лукашенко.

Мислим да у Украјини има много паметних људи. Треба да седнемо за преговарачки сто и да се договоримо. Као што сам једном рекао: нису потребни никакви предуслови. Главна ствар је да се изда наредба „Стоп“. Од 00:00 часова, стани, трупе се не крећу Зауставили смо се и преговарали смо. О земљи и миру, рекао је он.

Лукашенко је напоменуо да ће Украјинци постављати питања о источној Украјини, Донбасу, Криму, али то мора да се уради за преговарачким столом да се нико не би свађао и да не би гинули људи. Тако се Украјина може наћи у опасној ситуацији када ће имати оружје, али неће имати против кога да се бори, рекао је он. Према речима председника, тамошњи идеолошки скоро сви су умрли или су остали сакати, а сада људи беже из Украјине, нико не жели да се бори, а неспремни се, уместо њих, шаљу у борбу.

Александар Лукашенко, (Фото: Данас)

То потврђује и адвокат и активиста за људска права Маси Најем, који је пре годину дана тешко рањен на линији фронта, који на својој Фејсбук страници упозорава на недостатак људи у украјинској војсци:

Немам ништа против да пијем кафу и живим мирно у градовима. Увек сам говорио да је то најбољи показатељ ефикасности украјинских оружаних снага. Али под једним условом: да младићи и девојке похитају у помоћ ако је потребно да се редови попуне. И да до тада тренирају и спремају се. Али када главнокомандујуци Залужни већ говори у јавности о бежањима, ствари изгледају заиста лоше. За државу може бити много питања. … Али ако не победимо, више неће бити питања, јер тада више неће бити државе.

На западу је све јасније да украјинска војна победа није на видику, али он не може да дозволи украјински пораз.

Управо због тога, решење се тражи у некој форми компензације Украјини, која може да ублажи и задовољи неостварене амбиције за војним реваншом. Та решења су стратешка и политичка, а мање територијална. Ако Украјина не може да добије рат, онда ће јој се помоћи да добије мир.

У овом сценарију, Сједињене Државе би дале украјинској војсци све што јој је потребно да напредује што је даље могуће у својој контраофанзиви. У одговарајућем тренутку следеће године, Украјина би прогласила паузу у офанзивним војним операцијама и пребацила свој примарни фокус на одбрану и обнову ослобођених подручја уз интеграцију са западним институцијама. Затим, на самиту у Вашингтону у јулу 2024, НАТО ће позвати Украјину да се придружи западном савезу, гарантујући безбедност целокупне територије коју је у том тренутку контролисала украјинска влада према члану 5 НАТО уговора.

Понудити заштиту по члану 5 украјинској територији на овај начин било би слично пријему подељене Немачке у НАТО после Другог светског рата и у амерички безбедносни пакт са Јужном Корејом након примирја које је зауставило Корејски рат без поновног уједињења Корејског полуострва. Ово би био одбрамбени пакт, али не и обавеза директног учешћа у будућим офанзивним операцијама које би Украјина могла да предузме.

Драган Бисенић, (Фото: Демостат)

Бајденова администрација је рекла да се рат мора окончати пре него што Украјина може да се придружи НАТО-у, јер не жели да ризикује директно учешће САД. Али није дефинисало шта значи, у овом контексту, да рат буде готов. Мора ли постојати формални мировни споразум? Мора ли постојати период од месеци или година у којима Русија не испали ни једну гранату на Украјину? Везивање украјинског чланства у НАТО-у за такве услове би Путину дало још један подстицај да их никада не испуни.

Верује се да би придруживање Украјине НАТО могло би да буде начин на који се рат завршава, у складу са Бајденовом тренутном политиком и то у време и под условима које постављају Украјина и њени савезници, а не Русија. Стицање безбедности унутар НАТО-а као јаке, плуралистичке, демократске државе апсолутно би се рачунало као победа Украјине вероватно једнако велика као и брзо враћање Крима. То би могло политички омогућити Зеленском, ако тако жели, да нагласи невојне стратегије за враћање било којег дела његове земље који је под руском контролом, што би савезници Украјине такође и даље подржавали потенцијално укључујући било шта, од дипломатије и санкција до блокаде и саботаже.

У овом оквиру, појављује се и укључивање Украјине у Европску унију, па је отуда јасно откуда и зашто се европске перспективе представљану веома убрзаним поступком и зашто се у томе интензивно повезују Украјина и Балкан. За Украјину то би била формула Крим или ЕУ, исто као што је за Србију Косово или ЕУ. Украјина и Србија, стога, могу да имају много више тога заједничког, него што то и саме у овом тренутку претпостављају.

Извор: Танјуг