Piše: Milica Bakrač
Njuška, krzno, šape…. sve smrzlo od studi,
al, podnosim ćutke, nisam ko vi – ljudi.
Nećete još čuti moje tuge glas,
ja sam ipak njima bio vjeran pas!
Vi režite kobno, ja ću da ih čekam,
dok ne čujem zvižduk iz Polja Daleka.
Tad ću da poletim u radosti njima,
a sad me pustite! Ne, nije mi zima!
Nisam gladan, žedan, neću vašeg hljeba!
Čekam bratsii zvižduh, odozgo, sa Neba.
Sit sam vaše ćudi, pakosti i zlobe.
Iako pas jesam, ja znam za seobe,
zato ,,pažnja“ vaša nek me ne okrzne.
Ja ću da ih čekam. Ne marim, dok mrzne…
