Пише: Милан Ћулибрк
За само 48 сати два пута на улице Београда изашле су десетине хиљада људи. Први пут на до сада највећи протест против пројекта Јадар, за који је власт тврдила да је на њега ставила тачку, да би га преко ноћи оживела, као покојног Тозу из филма Како је пропао R&R. Други пут на заслужени, величанствени дочек српских олимпијаца, иако нису испунили очекивања председника да ће се из Париза вратити са рекордних 10 медаља. Већини је и освојених пет била пуна капа.
Мотиви учесника су, дакле, били сасвим различити. Једино заједничко су им били повици против Рио Тинта. Гледаоци провладиних телевизија то, додуше, нису могли чути у директном преносу. Не би се то свидело председнику, јер је све противнике рударења оптужио да им је циљ „уништење привреде“.
Индикативно је, такође, да је неко ко је усавршио довожење симпатизера аутобусима одустао од масовних скупова. „Нећу да правим велике митинге, да покажем колико више људи могу да скупим“, рекао је Вучић. Биће да су му пре тога истраживања показала да не би могао да скупи више људи него што их је у суботу изашло на протест. Као што у мају 2023. није успео да из Србије довуче више од оних који су сами долазили на протесте „Србија против насиља“, након масовних убистава у „Рибникару“, Дубони и Малом Орашју.
Можда је рачунао да му овога пута не би дошли ни симпатизери СНС-а, који не подржавају рудник онако здушно као новопечени напредњак Дејан Булатовић. Још мање је могао да рачуна на оне за које премијер Милош Вучевић сматра да су „распала банда“. А он свакако зна разлику између „распале банде“ и добро организоване криминалне групе с добрим везама у врху власти. То су за Вучевића „еколози који не саде дрвеће, већ копају раке и отворено и монструозно прете смрћу Вучићу“. Било би лепо да је рекао ко тачно прети смрћу председнику, а што се „лажних еколога“ тиче, нема тог дрвета које власт у Београду неће посећи.
Већина грађана још би тумарала као гуске у магли да није провладиних медија, који су, као (чуј као) по наредби, сви редом објавили исти, наравно непотписани текст, са истим насловом: „Ево зашто мрзе и насиљем руше Вучића! Србија је никад јача, с Олимпијских игара се враћа као најуспешнија држава региона!“. Дословце исти текст написали су „новинари“, а исто га опремили „уредници“ портала Информер, Ало, Вечерње новости, Б92, 24седам, Инфобг, Тиме.рс…
Е сад, замислите, колика је вероватноћа да у свим тим редакцијама свима падне на памет иста реченица: „Србија је и у спорту претекла све земље региона, као што их је претекла или их претиче и у економији, животном стандарду и међународном политичком угледу“. Биће да сви имају истог хонорарног сарадника, који за оно што уради не тражи ама баш ни динар. А можда још и плаћа да се то објави. Страшан бизнис модел, нема шта.
1,56 милијарди евра из наших џепова: Колико нас стварно коштају Вучићеви пројекти
И ко да онда проверава да ли је Вучић говорио истину када је пре месец дана на Пинку тврдио да је Србија по стопи раста БДП-а у првом кварталу од 4,7 одсто „најбрже растућа економија у Европи“. А за пар секунди можете сазнати да је још у мају Уред за статистику ТуркСтат објавио да је у истом периоду БДП Турске порастао 5,7 одсто. На страну што би Србија тим темпом БДП за годину дана увећала за 3,2 а Турска за 15 милијарди евра.
Да ли је ико посумњао у речи министра Синише Малог од 10. августа да је „велики корак напред“ што је агенција Фич објавила да је кредитни рејтинг Србије ББ плус са позитивним изгледима? И сећа ли се неко да је иста агенција још у мају 2005. први пут утврдила кредитни рејтинг Србије ББ минус са стабилним изгледима. За 19 година од ББ минус до ББ плус. Страшан корак напред, нема шта. Још само да се неко сети да нам комшије и због тога завиде.
Извор: Радар
