Piše: Milan Ćulibrk
Za samo 48 sati dva puta na ulice Beograda izašle su desetine hiljada ljudi. Prvi put na do sada najveći protest protiv projekta Jadar, za koji je vlast tvrdila da je na njega stavila tačku, da bi ga preko noći oživela, kao pokojnog Tozu iz filma Kako je propao R&R. Drugi put na zasluženi, veličanstveni doček srpskih olimpijaca, iako nisu ispunili očekivanja predsednika da će se iz Pariza vratiti sa rekordnih 10 medalja. Većini je i osvojenih pet bila puna kapa.
Motivi učesnika su, dakle, bili sasvim različiti. Jedino zajedničko su im bili povici protiv Rio Tinta. Gledaoci provladinih televizija to, doduše, nisu mogli čuti u direktnom prenosu. Ne bi se to svidelo predsedniku, jer je sve protivnike rudarenja optužio da im je cilj „uništenje privrede“.
Indikativno je, takođe, da je neko ko je usavršio dovoženje simpatizera autobusima odustao od masovnih skupova. „Neću da pravim velike mitinge, da pokažem koliko više ljudi mogu da skupim“, rekao je Vučić. Biće da su mu pre toga istraživanja pokazala da ne bi mogao da skupi više ljudi nego što ih je u subotu izašlo na protest. Kao što u maju 2023. nije uspeo da iz Srbije dovuče više od onih koji su sami dolazili na proteste „Srbija protiv nasilja“, nakon masovnih ubistava u „Ribnikaru“, Duboni i Malom Orašju.
Možda je računao da mu ovoga puta ne bi došli ni simpatizeri SNS-a, koji ne podržavaju rudnik onako zdušno kao novopečeni naprednjak Dejan Bulatović. Još manje je mogao da računa na one za koje premijer Miloš Vučević smatra da su „raspala banda“. A on svakako zna razliku između „raspale bande“ i dobro organizovane kriminalne grupe s dobrim vezama u vrhu vlasti. To su za Vučevića „ekolozi koji ne sade drveće, već kopaju rake i otvoreno i monstruozno prete smrću Vučiću“. Bilo bi lepo da je rekao ko tačno preti smrću predsedniku, a što se „lažnih ekologa“ tiče, nema tog drveta koje vlast u Beogradu neće poseći.
Većina građana još bi tumarala kao guske u magli da nije provladinih medija, koji su, kao (čuj kao) po naredbi, svi redom objavili isti, naravno nepotpisani tekst, sa istim naslovom: „Evo zašto mrze i nasiljem ruše Vučića! Srbija je nikad jača, s Olimpijskih igara se vraća kao najuspešnija država regiona!“. Doslovce isti tekst napisali su „novinari“, a isto ga opremili „urednici“ portala Informer, Alo, Večernje novosti, B92, 24sedam, Infobg, Time.rs…
E sad, zamislite, kolika je verovatnoća da u svim tim redakcijama svima padne na pamet ista rečenica: „Srbija je i u sportu pretekla sve zemlje regiona, kao što ih je pretekla ili ih pretiče i u ekonomiji, životnom standardu i međunarodnom političkom ugledu“. Biće da svi imaju istog honorarnog saradnika, koji za ono što uradi ne traži ama baš ni dinar. A možda još i plaća da se to objavi. Strašan biznis model, nema šta.
I ko da onda proverava da li je Vučić govorio istinu kada je pre mesec dana na Pinku tvrdio da je Srbija po stopi rasta BDP-a u prvom kvartalu od 4,7 odsto „najbrže rastuća ekonomija u Evropi“. A za par sekundi možete saznati da je još u maju Ured za statistiku TurkStat objavio da je u istom periodu BDP Turske porastao 5,7 odsto. Na stranu što bi Srbija tim tempom BDP za godinu dana uvećala za 3,2 a Turska za 15 milijardi evra.
Da li je iko posumnjao u reči ministra Siniše Malog od 10. avgusta da je „veliki korak napred“ što je agencija Fič objavila da je kreditni rejting Srbije BB plus sa pozitivnim izgledima? I seća li se neko da je ista agencija još u maju 2005. prvi put utvrdila kreditni rejting Srbije BB minus sa stabilnim izgledima. Za 19 godina od BB minus do BB plus. Strašan korak napred, nema šta. Još samo da se neko seti da nam komšije i zbog toga zavide.
Izvor: Radar
