Вакнин: О вођи нарцису, како волети самог себе.
27. мај, 2023.
Из мрака српске енклаве на Косову глас се чује све до Русије – кад браћа развуку дугметару
27. мај, 2023.
Прикажи све

Никола Јокић и магија бизарне генијалности

Никола Јокић и ЛеБрон Џејмс, (Фото: Sportstar)

Чудесна су симбиоза – Јокић би без Денвера могуће и даље био Јокић, али Денвер без Јокића никад не био исти. Или толико кошаркашки моћан колико је данас.

Никола Јокић и ЛеБрон Џејмс, (Фото: Sportstar)

Захваљујући невероватном Сомборцу, данас апсолутном шерифу НБА каравана, Денвер Нагетси су у сезони која још траје урадили што никад нису. У уторак ујутро (23. 5. 2023 – ипак је ово за НБА кошарку историјски датум) српски медији су известили да је тим из Колорада након великог преокрета савладао Лос Анђелес Лејкерсе са 113:111 и тако остварио незабележен клупски успех. Први пут у историји франшизе Денвер Нагетси пласирали су се у велико финале НБА лиге које нуди шансу да сезону заврше као шампиони с шампионским прстеном на руци.

„За мене, он није доказао ништа ново. То кажем зато што сам већ знао какав је играч. Мислим да сада показује свима да је стваран, да је стварно оно што ради, да су МВП титуле и трипл-даблови стварни. Показује да су сви наративи блесави. Јокић је сада прошао кроз три плеј-оф серије где бележи трипл-дабл у просеку. Јесте ли видели то? Доста са блесавим насловима. Сјајан је играч и укажите му поштовање које заслужује“, поручио је после сјајног успеха свог тима тренер Денвера Мајкл Малон.

Исписали су извештачи и оно што су многи Срби у директном ТВ преносу у ноћи без сна видели: Никола Јокић још једном је био најбољи играч свог тима уз учинак од 30 поена, 14 скокова и 13 асистенција. Довољно за констатацију типа да је „Јокић новом партијом у плеј-офу за анале наставио с нереалним учинком у најважнијем делу сезоне“.

„Увек се смејем се када се сетим његове прве Летње лиге у Лас Вегасу. Имао је преко 135 килограма и био је ван форме. Мислим се, ’добар је играч’. Немојте да се шалимо, нико није могао претпоставити да ће бити двоструки узастопни МВП и да ће оборити рекорд Вилта Чемберлена. Ако вам неко каже другачије, знајте да не говори истину“, уверава Малон.

Има у свему и малог несугласја. Заправо много је оних који верују да упркос сјајним остварењима и за многе недокучивом кошаркашком умећу Јокић није на правом месту у право време. Закључак се своди на то да би у некој другој НБА екипи, с далеко више поштовања и утицаја, Јокић према оном што показује до сада био бар три пута МВП лиге и неко ко би се хвалио са бар два шампионска прстена.

„Ако не буде шампион, протраћиће целу каријеру на осредњу франшизу“, закључују (не)добронамерни.

Сасвим је могуће да се овако нешто неће догодити. Уосталом, и један Меџик Џонсон, чији је мишљење немогуће игнорисати, децидирано тврди „да је Денвер на путу до титуле незаустављив јер има Јокића“. Такође, и маса Американаца, фанова НБА кошарке, сада све гласније уверавају и себе и друге да више није срамота изгубити од Денвера, односно тима који предводи Никола Јокић.

А ако се горе поменуте прогнозе и не остваре, сасвим је извесно да ће Јокић једног дана, са прстеном или без њега, каријеру завршити као НБА легенда, као најбољи центар свих времена и као један од најбољих играча НБА свих времена. Довољно за закључак да је француски филозоф Анри Бергенсон у праву кад тврди да „не постоји апсолутни заборав“.

Јокић, (Фото: Wallpapers.com)

Неко ће можда приметити да уочи великог финала уз све друго Јокић има и додатни мотив. Од 30 српских кошаркаша који су се до сада доказивали или опробали у НБА клубовима, само се четворица могу похвалити да су освојили шампионски прстен. То су Дарко Милачић, Пеђа Стојаковић, Огњен Кузмић и Немања Бјелица. Да ли ће Јокић можда у тој причи бити пети, сазнаће се до средине, а можда и пре, следећег месеца.

Нагетсе у финалу чека захуктали Мајами који је испрашио Селтиксе. Имаће Денвер, ако буде затребало, утакмицу више код куће. Има и оних који тврде да је НБА поприлично бесна због свега јер је изостало планирано финале, односно жељени дуел ЛА Лејкерса и Бостон Селтикса, који би наводно за љубитеље НБА кошарке представљао много веће задовољство.

Постоји подоста исечака из медија с импресијама и тешко описивим сликама Јокићевих чаролија из мечева против Лејкерса. Једна од најупечатљивијих засигурно је и она прича са насловом како је Џокер (Никола Јокић) већ после четвртог дељења хандирао (партија ремија) славног Краља (Леброн Џејмс), односно како су потцењени Нагетси у претпремијери завршне сцене, финала НБА лиге, почистили фаворизоване „језерџије“.

Нарацију о томе колико је Јокић био доминантан против Леброна боље је препустити другима. За почетак његовима саиграчима који са паркета неке ствари засигурно виде много боље него они са трибина.

„Јокић чини да све изгледа заиста једноставно. У исто време, чини да то изгледа чудесно“, причао је Ерон Гордон, Јокићев саборац са паркета.

У четири утакмице – четири победе Нагетса. И само једна партија Николе Јокића против „језерџија“ у којој није имао трипл-дабл учинак, али јесте одлучујући шут за прву победу над Лејкерсима на њиховом паркету, односно трећу у укупном скору. Ипак, све то није битно утицало на неке Џокерове статистичке показатеље попут оног да је српски репрезентативац први кошаркаш у историји НБА лиге који има више од једне плеј-оф утакмице са скором од најмање 30 поена, 20 скокова и 10 асистенција. Ако се свему дода и проценат шута из игре од 70 одсто, онда и лаику постаје јасно колико су његова остварења заправо величанствено дело. Заправо су у плеј-офу партију са 30+ поена, 20+ скокова и 10+ асистенција у историји НБА лиге осим Јокића имали само Карим Абдул-Џабар и Вилт Чемберлен, односно Јокић, али два пута.

Време је да се не спава: Познато када би Јокић требало да игра финале

Да са Јокићем неће бити шале и да од Јокића пуно тога зависи, видело се већ на старту окршаја Нагетса и Лејкерса. Јокић је у тој првој утакмици, у првој деоници првог меча финала Запада, ушао у историју НБА лиге. На питање како одговор гласи: већ у деветом минуту меча дошао је до свог десетог скока. Тако је уз пет асистенција и две блокаде постао први играч у последњих 25 година коме је то успео у било којој четвртини укључујући и регуларну сезону и плеј-офа.

Из исте утакмице је и задивљујући податак да је прво полувреме завршио са невероватних 19 поена, 16 скокова и седам асистенција, што је опет значило да је постао први кошаркаш у историји НБА са 15 поена, 15 скокова и пет асистенција за полувреме у плеј-офу.

У тој првој утакмици они које живе за статистику и од статистике подсетили су и на то да је Јокићу у противничком табору једини раван био Ентони Дејвис. Центар Лејкерса забележио је 40 поена и 10 скокова па је тако са Јокићем исписао историју најјаче лиге на свету.

Током последњих 50 година, Ентони Дејвис и Никола Јокиц́ су трец́и пар противничких стартних центара који су имали по 30 поена у плеј-офу. Њих двојица су се тако придружила Хакиму Олајџувону и Шакилу О’Нилу, односно Хакиму Олајџувону и Дејвиду Робинсону.

Из пуно разлога вреди истаћи и утисак Лизе Салтерс, репортерке ЕСПН-а, која је присуствовала првој утакмица Денвера и ЛА Лејкерса.

„Ово је био први пут да сам имала прилику да га гледам како игра Никола Јокић и морам да признам да је спектакуларан. Он је невероватно добар“, изговорила је Салтерсова дан касније у шоу програму Рика Ајзена.

Колико је и уистину спектакуларан могу да потврде и наслови виђени у данима када се играло велико финале Запада. Од оног „овог момка вреди гледати“ преко истине да „изгледа шашаво док му лопта не дође у руке“ па све до оног који можда највише казује о кошаркашким вредностима Николе Јокића, а гласи „никад НБА није имала толико доминантног играча“.

Јокићеву каријеру многи карактеришу као невероватну. Многи такође о српском кошаркашу говоре и пишу с нескривеним и искреним поштовањем. Један од њих је и амерички новинар Корбин Смит који Јокића доживљава као у много чему атипичног, али и апсолутно фасцинантног кошаркаша.

Јокић и Џордан, (Фото: Архива)

„Он је џиновско српско чудовиште. Он је висок, он је широк. Није традиционално мишичав, неспособан је да скаче тако високо, али је природно свестан свега што се дешава око њега. Његове магичне руке спремне су да удишу, дриблају, да ’пуцају’ на отвореног човека, било да се ради о додавању преко целог терена или једноставно негде где не стоје дефанзивци. На неки начин, Никола Јокић је потомак Сабониса, Волтона, сваког крупног човека који је икад некоме ’сломио’ мозак сјајем наизглед немогућег паса пркосећи новом поретку.“

После две величанствене сезоне у којима је Јокић заслужено понео МВП признање Смит је указао и подсетио да су „његова визија и вештина игре толико невероватне да захтевају да Нагетси играју сваки посед преко њега“.

„Он је апсолутно другачији од било ког другог играча који је икада крочио на НБА терен. Гледати га како се истиче је као да је марсовски ловац на људе дошао на Земљу, прочитао једну или две књиге које су описивале кошарку, а да је никада није гледао, трансформисао се у велико, чврсто тело и потом доминирао, из ноћи у ноћ, са потпуним разумевањем ’стварности’ и готово никаквим разумевањем ’кошарке’ какву су људи играли последњих четрдесетак година.“

Јокић је Американцима атипичан у још много чему. Толико да „приче о Јокићевом ранијем животу и каријери немају смисла“.

„У младости није играо за велики клуб, као већина европских спортских звезда. Спавао је у Србији када је драфтован, дубоко у другом кругу, док је ЕСПН пуштао рекламу за ’Тако Бел’. Након што је играо на Најк ’Хуп’ Самиту 2014. године, један скаут је похвалио његов додир, ИQ, радну етику, али га је и осудио на ’ниски раст’ због његовог запањујућег недостатка сировог атлетског талента“, приметио је Смит.

Тај и такав Јокић успео је да у 80 мечева оствари 58 трипл-даблова, да Финикс Сансима убаци рекордна 53 коша или да буде први играч у историји НБА са четири узастопна трипл-дабла у плеј-офу. Његова игра је све више и све чешће много више од игре. Нешто налик на кошаркашку поезију.

О овом превише здепастом и недовољно брзом кошаркашу, а упркос свему фасцинантно надареном, Корбин Смит је, цитирамо, написао и то „да његова бизарна генијалност има пун сјај на НБА мечевима“.

„Онда, узима лопту и петља, дрибла низ терен, све док момак којег је блокирао покушава да схвати шта се дешава око њега. Затим, без икаквог разлога, осим моћи чисте бесмислице која му тече кроз вене, баци пас без гледања играчу који је камповао испод коша, тачно где треба. Три догађаја, која би само он помислио да уради, дешавају се један за другим, у савршеном, непрекидном низу.“

У утакмицама са Лејкерсима Јокић је често терао извештаче да напишу реченицу типа како је направио потез којим је задивио најјаче, срушио Лејкерсе…

„У Јокићевим рукама и ногама, кошарка се из ноћи у ноћ претвара у нешто потпуно другачије и чудно. Драматични блок који штеди игру, личећи на шамар крилом џиновског пингвина. Окрети се дешавају успорено и завршавају се са стопалима причвршћеним за под. Једини конвенционални модерни аспект његове игре је његов шут за три поена, који је под један реченица која би звучала сулудо пре десетак година и под два још увек чудан јер не скаче када шутира.“

Никола Јокић, (Фото: Мондо)

Било би сулудо набрајати које је све рекорде срушио или нове поставио у НБА каријери Никола Јокић. Он, међутим, бројке не цени или боље речено не прецењује. И они који га гледају и уживају у његовој игри виде све друго само не бројке. Данас уз његово име иде и реченица како је „засенио читаву планету својим сувим талентом, али и да је кошаркаш који још није показао све што може“.

Једног дана Србија ће се поносити Јокићем, а Јокић, можда, податком да је први Србин који је проглашен за најкориснијег играча НБА лиге. И то не једном, већ два пута. Требало је исто да се догоди и трећи пут, али није. Они који су гласали заправо су се обрукали. Јокић је опљачкан, захваљујући њиховој пристрасности Ембид му је ускратио шансу, или боље речено они који су гласали за Ембида, да постане тек четврти кошаркаш у историји НБА који је три године заредом проглашаван МВП играчем лигашког дела сезоне. Сада то остају само Лери Бирд, Бил Расел и Вилт Чемберлен.

Истина, Ембид је сезону завршио као најбољи стрелац НБА лиге са 33,1 поеном по утакмици. У просеку је остваривао и 10,2 скока, 4,2 асистенције, 1,7 блокада, уз импресивне проценте шута за два поена – 54,8 одсто, док је за три погађао у 33 одсто случајева.

Јокић је на другој страни имао једнако импресивне бројке. Чак и боље у многим параметрима. Затим ту је и податак да је Јокић са својим тимом у финалу, а Ембид… Нико не спори, Ембид је звер, али је Јокић прави МВП сезоне 2022/23. и то сви знају. И у НБА, а и шире. То што трећи пут Јокић није нај, нај заправо је једна од највећих пљачки у историји НБА лиге од 1956. од када се ова награда додељује. И можда највећа срамота 125 америчких новинара који по традицији гласају и тако бирају најбољег. Истина је заправо да би они који су овог пута гласали требало да буду суспендовани, да не гледају НБА утакмице бар годину дана и да се, ако ништа, због свега бар мало застиде. Неки и јесу. Извесни Кендрик Перкинс, знан и као највећи мрзитељ Николе Јокића, упутио је јавно извињење српском асу.

„Ако тражите супер атлету да освоји МВП, он није ваш кандидат. Међутим, ако тражите сјајног играча који утиче на победу на сваки могући начин, онда је Никола Јокић ваш човек. Искрено, брига ме шта људи мисле. Знам да је и ове године он МВП и његови саиграчи то знају, и сви навијачи овде у Денверу и код његове куће у Србији“, изјавио је тренер Денвера Мајкл Малон. Тренер Денвера понудио је и могуће објашњење, наравно уз дозу примереног цинизма, зашто се догодило то што јесте.

„Можда су се уморили од играча који у три последње године доминира најјачом лигом света, неатлетског играча из Сомбора који их све разбија. Можда је људима то постало тешко, не знам.“

Истина, само је један играч у историји НБА ову награду освојио једногласно. Догодило се то Стефу Карију 2016. године. Такође, само су тројица кошаркаша у историји НБА лиге освајала МВП награду три пута заредом, а то су недавно преминули Бил Расел (1961–1963), Вилт Чемберлен (1966–1968) и Лери Бирд (1984–1986). Никола Јокић им се захваљујући пристрасним новинарима није придружио, али је сасвим могуће да ће једног дана бити у друштву Карима Абдул-Џабара који је ову награду освојио шест пута. Још ближи је друштву Мајкла Џордана и Била Расела који су по пет пута били МВП, односно усамљеног Леброна Џејмса, коме су припале четири МВП титуле у пет година (2009, 2010, 2012. и 2013).

Стиче се још један несвакидашњи утисак. Због неправде приликом избора МВП играча сви су љути – само Јокић није. Још један доказ да је човек изнад неправди, истински џентлмен јер чињеница је да неправде доживљава и на паркету у моментима када судије не виде оно што сви други. Он на све, углавном и по неписаном правилу, реагује уз осмех доводећи, чини се, до лудила Американце који не могу никако да схвате како то да постоји човек коме сопствени успех није на првом месту. Уосталом, на крају су му признали, и по томе је другачији од других.

„Он је уникатна особа која не жели пажњу, не жели признања. Он жели да се бави својим послом и да помогне екипи да освоји прву НБА титулу“, описује га Мајкл Малон.

Тренеру Денвера посебно прија скромност сјајног Сомборца. и још више сазнање да се не понаша као звезда упркос томе што му данас сви признају да је кошаркаш из ранга једног Мајкла Џордана, Карима Абдул-Џабара или Меџика Џонсона.

„После једног меча са Хјустоном на којем је остварио трипл-дабл поклонио сам му у свлачионици лопту за успомену. По његовој реакцији, видело се да му не прија што га издвајам од саиграча“, присећа се Малон.

Јокићева каријера је данас беспрекорна. Пуних осам година је неко ко у најбољој кошаркашкој лиги света поставља нове стандарде. Да ли случајно? Колеге које се озбиљно баве каријером Николе Јокића ишчепркале су десетак и мало више мисли на чијим крилима Јокић плови кроз живот и каријеру. Једна од њих је и реченица како „верује да су једини мишићи који су вам потребни у кошарци они који се налазе у мозгу“. Американце који све гледају кроз призму новца бацио је у очај кад је упркос томе што са Денвером има потежак милионски доларски уговор изјавио:

Никола Јокић, (Фото: Танјуг)

„Ово није мој посао. Ми само играмо игру овде. Ја уживам у игри. Сваки меч играм као да је у питању баскет у мом граду.“

Он није јак на речима, већ и на делу. Да је тимски играч, доказ су и његове бројне асистенције уз причу да играчи кад деле лопту чине срећним једни друге. А да себе не ставља испред других, поготово изнад тренера, показао је милион пута и доказао изјавом:

„Ја само желим да играм озбиљно и да урадим ствари које тренер тражи од мене.“

Данас бољи познаваоци лика и дела Николе Јокића уверавају све око себе да његова остварења заправо нису резултат надахнућа, већ су епилог уверења, оданости и рада. Зато, како кажу, његова кошарка није обична, већ је поезија на паркету, велика демонстрација раскоши, интелигенције, неухватљивости и апсолутне посебности. И кад се учини да не постоји неки нови суперлатив за игру Николе Јокића, онда осване и реченица, истинита од првог до последњег слова, кад је реч о играчу „чија је кошарка симфонија изобиља“.

„Оно што волим код њега то је да се никад није променио. Слава, новац, ништа га није променило. То је реткост у овом послу. Волим ко је као човек, особа, отац, муж. Он је сјајан представник Денвера“, уверава свет Мајкл Малон.

На тему блага званог Никола Јокић више него занимљива је и недавна опсервација Божидара Маљковића, кошаркашког стручњака од ауторитета и првог човека српског Олимпијског комитета.

„Имамо велику срећу, као нико, само слабо то поштујемо, да имамо најбољег кошаркаша на свету. Оно што ради Никола Јокић то није нормално. Он у глави, кад прими лопту, зна где ће да је пошаље или шта ће да уради с њом. Он се забавља као велики пијаниста, као велики сликар“, нагласио је трофејни тренер Божидар Маљковић уз констатацију да је Сомборац померио многе кошаркашке границе, неке и поставио на недодирљиве висине.

О Николи Јокићу, његовом кошаркашким партијама и лежерности док други чупају косу, написаће се још пуно, пуно тога. Тачка на оно што је до сада учинио, сасвим намерно или зато што се само можда заиграо, могла би да буде мисао Корбина Смита који свој доживљај Николе Јокића своди на реченицу да се „ништа што Јокић живи, игра и ради не чита као нормално у свету“. „Он је чудо, без преседана, најчуднији кошаркашки великан у историји игре, ’суи генерис’ спортиста, чије само постојање сугерише да тек треба да видимо еволуцију коју игра може да претрпи у будућности“, поентира Смит.

Зоран Шећеров
Извор: Експрес.нет

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *