Teško da ima nekoga ko ne zna ili nije čuo šta se dešava u Ukrajini. Uprkos nepopularnosti našeg mišljenja, nema razloga ni za likovanje ni za slavlje! Nijedno krvoproliće ne sme biti razlog slavlja, a naročito ne ovo, bratoubilačko. Kako god se završilo i koja god se zastava pobedonosno zavijorila, mi smo poražena strana, jer je bratoubilački rat najveća pobeda kneza ovoga sveta. Na obe strane gine pravoslavni narod, jednokrvan i jednoveran. Narod kršten istim krstom u istim vodama Dnjepra. I to nijedna ideološka ili istorijska podeljenost zaraćenih strana ne može da promeni.
Pre nego što odlučite da se radujete, setite se da će noćas neka bomba možda pogoditi zgradu u kojoj se trudnica moli pred ikonom Bogorodice da joj se muž vrati sa fronta. Setite se porodica koje su razdvojene u paničnoj gužvi železničke stanice. Dečijeg plača. Nadljudskog straha po kijevskim metro stanicama. Mrtvih civila kraj puta… Setite se i ruskih vojnika koji će ove i sledećih noći izvršavati tuđa naređenja. Jer dok običan narod sa obe strane gine, sluge Nečastivog trljaju dlanove od prodaje oružja i pripremaju sledeći rat. Setimo se, na kraju, mitropolita Kijevskog Onufrija, i podržimo njegov vapaj za mir!
Setimo se, na navečerje praznika svetog Simeona Mirotočivog, da je upravo mitropolit Onufrije pre dve godine uveličao Svetosimeonsku litiju u Podgorici, kojoj je tada prisustvovalo oko sto hiljada ljudi. On je tada, kada je Crnoj Gori pretio ukrajinski scenario, bio tu za nas i ono što najmanje možemo da uradimo je da obuzdamo svoje strasti i da molitveno budemo uz bratski ukrajinski i ruski narod. Gospode Isuse Hriste, pomiluj nas grešne!
Smrt Svetu
Izvor: Instagram
