Тешко да има некога ко не зна или није чуо шта се дешава у Украјини. Упркос непопуларности нашег мишљења, нема разлога ни за ликовање ни за славље! Ниједно крвопролиће не сме бити разлог славља, а нарочито не ово, братоубилачко. Како год се завршило и која год се застава победоносно завијорила, ми смо поражена страна, јер је братоубилачки рат највећа победа кнеза овога света. На обе стране гине православни народ, једнокрван и једноверан. Народ крштен истим крстом у истим водама Дњепра. И то ниједна идеолошка или историјска подељеност зараћених страна не може да промени.
Пре него што одлучите да се радујете, сетите се да ће ноћас нека бомба можда погодити зграду у којој се трудница моли пред иконом Богородице да јој се муж врати са фронта. Сетите се породица које су раздвојене у паничној гужви железничке станице. Дечијег плача. Надљудског страха по кијевским метро станицама. Мртвих цивила крај пута… Сетите се и руских војника који ће ове и следећих ноћи извршавати туђа наређења. Јер док обичан народ са обе стране гине, слуге Нечастивог трљају дланове од продаје оружја и припремају следећи рат. Сетимо се, на крају, митрополита Кијевског Онуфрија, и подржимо његов вапај за мир!
Сетимо се, на навечерје празника светог Симеона Мироточивог, да је управо митрополит Онуфрије пре две године увеличао Светосимеонску литију у Подгорици, којој је тада присуствовало око сто хиљада људи. Он је тада, када је Црној Гори претио украјински сценарио, био ту за нас и оно што најмање можемо да урадимо је да обуздамо своје страсти и да молитвено будемо уз братски украјински и руски народ. Господе Исусе Христе, помилуј нас грешне!
Смрт Свету
Извор: Инстаграм
