Политичко и јавно посртање Небојше Медојевића, шефа ванпарламентарног ПзП-а, као да нема краја, иако то и даље не утиче на познату инфлацију његових изјава која је посљедица неконтролисане хиперактивности дотичне политичке личности.
Наиме, јавност је преко медија управо обавијештена да је Основни суд у Подгорици донио првостепену пресуду у предмету по тужби премијера и предсједника Покрета Европа сад Милојка Спајића, против лидера Покрета за промјене Небојше Медојевића, према којој Медојевић треба да плати Спајићу 3.000 еура због повреде угледа и части, као и да пресуду објави у медијима о свом трошку.
Та казна уопште није висока, очито је симболична, али висок одјек има информација адвоката Данила Радуловића да Медојевић „није пружио било какав доказ којим би потврдио своје наводе које је годинама износио на рачун Спајића“.
Не пружити „било какав доказ“ је поразна позиција за било којег озбиљног политичара, поготово човјека који тврди да „све зна“ и који је „увијек у праву“.
Испало је да у случају неуморног режирања афера око Спајића, што је трајало у разним епизодама пар година, Медојевић ништа није конкретно знао, већ је јавности предочавао сопствене халуцинације.
Елем, ако знамо да је све те оптужбе Медојевић пласирао уз салве увреда, а испало је да оптужбе у судском процесу није могао доказати, мора се констатовати да лидеру ПзП-а хронично храма политичко васпитање и недостају црте које красе „достојног џентлмена“.
Уосталом, о каквом се џентлмену и „човјеку од ријечи“ ради, видјели смо током изгласавање скаредног Устава Црне Горе 2007. године.
Није само проблем што је Медојевић Ђукановићевој политичкој камарили тада поклонио својих 11 посланика за двотрећинску већину у моменту доношење Устава, већ што је подржао нека рјешења која су мимо логике и здравог смисла.
Рецимо, рјешење гдје је за промјену државног статуса, службеног црногорског језика и државних симбола неопходно да се на референдуму изјасни „За“ – три петине уписаних бирача?
Три петине, значи 60 одсто уписаних бирача.
Да се подсјетимо, 55.5 одсто гласача који су на референдуму 2006. гласали за независност Црне Горе чинило је само 48 уписаних бирача.
Срамно, подмукло и сулудо, зар не!?
Збиља, што Медојевић тада није тражио да се скарадни чланови Устава 2007.године провјере такође на референдуму по истим, „новим правилима“?
Па да их подржи 60 одсто уписаних бирача, да би их потом у случају промјене исто тако морало подржати 60 одсто уписаних бирача!?
Одговор на то питање, Медојевић ни данас не може дати. Или може?
Сумња да је тада Медојевић ушао у просторе тешке корупције остала је код великог броја грађана.
Kао оправдана сумња, наравно!
У сваком случају, Медојевићево прихватање скандалозног Устава из 2007. године је обиљежило његово катапултирање „из винкла“ и згадило објективну јавност Црне Горе.
Kод Медојевића дуже времена фигурира „лаж и мимикрија“ као образац политичког дјеловања.
То није само показала тужба од стране Спајића и њен епилог.
Уз вишегодишње оправдано дизање буке око „Ђукановићеве хоботнице“, тешко се отети утиску да је политичком крилу те хоботнице Медојевић подигравао у континуитету, и то у кључним моментима.
То је стандардно правило двоструког политичког дјеловања: стална критика тзв. „противника“, а потом помоћ у кључном тренутку.
На примјер, напади Медојевића на Владу Kривокапића, у периоду када је само један посланик ГП УРА могао прећи на страну ДПС-а и поништити рушење Ђукановића 30. августа 2020. је било, такође, изван здравог смисла али у складу с понашањем „пожељног опозиционара“.
Идентично понашање Медојевића је било у првом кругу предсједничких избора којег је обиљежило планско острвљивање на кандидата Спајића, као и учешће у провидном режирању афере До Kвон уочи задњих парламентарних избора, што није било ништа друго до „дување под реп“ Ђукановићу и његовој партији.
У тим периодима напада на Ђукановића није имао.
Таргетовао је оне који су у том моменту опасни по Ђукановића. Врло провидно.
На крају је стигла казна гласача, чију је интелигенцију Медојевић очито потцијенио у афектима самољубља, па је збрисан из парламента с тужним резултатом: далеким од цензуса.
Разлог за ванпарламентарни стрмоглав Медојевића је прост.
Народ је Медојевић: од Устава 2007. до ововремених баханалија
За портал Журнал: Војин Грубач
