Piše: Nataša Anđelković
Muškarci u crnim odelima, sa keceljama, belim rukavicama i lentama, uz simbole šestara i trouglova, neizbežno svevideće oko, okupili su se sredinom juna na Međunarodnoj masonskoj mirovnoj konferenciji u Beogradu.
Na poziv Regularne Velike lože Srbije (RVLS), kao domaćina, organizovan je skup slobodnih zidara sa pet kontinenata povodom 100. godišnjice mirovnog skupa 1926., kada su se ovde prvi put posle Velikog rata zagrlili nemački i francuski mason.
Zbog diskrecije, masoni su često na udaru kritika da je njihova moć pod velom tajne.
Kroz istoriju, okupljali su neke od najvećih umova, zbog čega ih opisuju kao kontroverzne vlastodršce iz senke.
Tokom skupa, potpisana je i Beogradska mirovna deklaracija i otkriven spomenik u obliku piramide na Novom Beogradu.
Ne „zidaju” politiku, ali su u njoj: Ko su, šta rade i kako funkcionišu masoni u Crnoj Gori
Veliki majstori različitih loža iz celog sveta poslali su poruke mira i položili cveće na spomenik Neznanom junaku na Avali, delo vajara Ivana Meštrovića, koga nazivaju bratom.
Dok u svetu postoji između dva i šest miliona masona, u Srbiji njihovo bratstvo broji oko 2.000 „posvećenih ljudi na dobrom glasu“, navode na zvaničnom sajtu.
U okviru RVLS žene ne mogu biti deo masonskih loža zajedno sa muškarcima.
Prethodni veliki međunarodni skup u Beogradu imali su 22. juna 2019.
Tada je organizovan povodom proslave 100 godina od formiranja Velike lože Srba, Hrvata i Slovenaca u Zagrebu 9. juna 1919, samo šest meseci posle stvaranja istoimene države.
U Beogradu su tada, između ostalih, bili najviši zvaničnici Velikih loža iz celog sveta, na čelu sa princom Edvardom – vojvodom od Kenta, ujedno Velikim majstorom Ujedinjene velike lože Engleske, objavili su iz RVLS.
Ujedinjena Velika loža Engleske smatra se „majkom svih loža“, a Regularna Velika loža Srbije legitimnim naslednikom Velike lože SHS, koja je kasnije, kada i država menjala ime u Velika loža Jugoslavija.
Moderna francuska tradicija, osnovana u 19. veku, poznata je kao komasonerija i prihvata i žene i muškarce, navodi enciklopedija Britanika.
Ko su masoni u Srbiji?
Slobodno zidarstvo se pojavljuje među Srbima u poslednjim decenijama 18. veka i među najpoznatijim masonima iz tog perioda bili su Dositej Obradović i knez Aleksa Nenadović, navodi se na sajtu RVLS.
Prva loža na tlu današnje Srbije osnovana je 1785. u Petrovaradinu, pod imenom „Probitas“ u tadašnjoj Austrougarskoj.
Najpoznatiji masoni na ovim prostorima u periodu do 1918. bili su Sima Milutinović Sarajlija, Stevan Mokranjac, Stevan Sremac, Svetomir Nikolajević, Jovan Đaja, Lazar Paču.
Kratka istorija Velikih loža u Jugoslaviji i Srbiji
- 1912-1919. Vrhovni savet Srbije
- 1919-1929. Velika loža Srba, Hrvata i Slovenaca
- 1929-1940. Velika loža Jugoslavija
- 1940-1944. na prostoru Jugoslavije tokom Drugog svetskog rata nije bilo loža
- 1944-1990. pod komunističkom vlašću nije postojala loža u Jugoslaviji i Srbiji, ali je postojala Velika loža Jugoslavije u izgnanstvu 1947-1967, kao i dve lože bez ritualnih radova u Beogradu
- 1990-1993. Velika loža Jugoslavija
- 1993-2006. Regularna Velika loža Jugoslavija
- od 2006. Regularna Velika loža Srbije
majstora izabran je Đorđe Vajfert, vlasnik rudnika, pivare i dva puta guverner Narodne banke Srbije.
Vajfert je bio domaćin velike masonske mirovne konferencije 1926.
Kasnije su im se pridružili, između ostalih, Vladimir Ćorović, Gustav Krklec, Ivo Andrić (mada kasnije izbačen), kao i Risto Stijović, Miloš Đurić.
Kralj Aleksandar Karađorđević Ujedinitelj je, navodno, bio slobodni zidar u Francuskoj, ali to nije potvrđeno.
Za kneza Pavla Karađorđevića, oksfordskog đaka, govorilo se da je engleski mason, na sajtu RVLS stoji da je slobodni zidar, ali o tome nema pisanih dokaza, navodi se u knjizi „Jedan vek velike lože Srba, Hrvata i Slovenaca Jugoslavija”.
Posle vekova čuvanja tajne, danas masoni imaju sajtove na internetu i sporadično se pojavljuju u medijima.
Kažu da su danas članovi Regularne Velike lože Srbije – ljudi koje svakodnevno srećete u prodavnici, na poslu, na ulici.
Ipak, imena osim sopstvenih ne otkrivaju.
„Mi smo bratstvo dobrih ljudi na dobrom glasu, koji plaćaju poreze, brinu o porodici, komšijama i čine sve da njihov svakodnevni život zrači lepotom, mudrošću i snagom“, rekao je svojevremeno Tahir Hasanović, biznismen i veliki sekretar za međunarodne odnose RVLS za Politiku.
Predvodi ih Veliki majstor Lukas Rasulić, neurohirurg Kliničkog centra Srbije i profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Šta rade?
Svako od njih ima sopstveno zanimanje, koje često prate i društveni ugled i finansijska sigurnost.
Briga o bližnjima, odnosno društveno povezivanje i lojalnost – na vrhu su njihove liste prioriteta, kažu.
Pored ritualnih okupljanja, na kojima prisustvuju samo članovi bratstva, čin milosrđa predstavlja jednu od osnovnih delatnosti slobodnih zidara.
Tokom mirovne konferencije uručili su i novčanu pomoć Školi za učenike sa oštećenim vidom „Veljko Ramadanović“ u Zemunu.
Ramadanović, jedan od pionira specijalne pedagogije u Srbiji, bio je slobodni zidar.
Zašto masoni pružaju ovakve informacije?
„Da bismo vam dali mogućnost da se informišete o slobodnom zidarstvu. Mi ne pozivamo na učlanjenje. Tako se ne postaje mason.
„Naša je dužnost da, u vreme dezorijentacije i nestanka duhovnih vrednosti, u vreme dubokog moralnog pada, ukažemo na jedan duhovni stav u čiju smo ispravnost duboko ubeđeni“, navodi se na sajtu.
Smatraju da je već napor da se približe savršenom – čoveku sa dobrim mislima, dobrim rečima i dobrim delom – ostvareno delo.
„Naš Brat Gete rekao je u Faustu – ‘Onome koji je stremio, njemu donosimo spasenje'“, navode, otkrivajući da je i čuveni nemački pisac Johan Volfgang Gete bio jedan od njih.
U većini zemalja masoni deluju u okviru nekoliko loža, u Srbiji ih ima više od deset.
Razjedinjenost je posledica raskola koji su se javljali u prošlosti.
Diskrecija i predrasude
„Predrasude opstaju zbog nedovoljno znanja o značaju i lepoti bratstva“ rekao je Hasanović za Politiku, ne negirajući da udela u tome ima i mistika koja obavija pripadnost ovoj organizaciji.
„Slobodno zidarstvo jeste diskretno, ali ne i tajno društvo.
„Diskrecija je neophodna jer su masoni kroz istoriju bili suočeni s progonima, a suština slobodnog zidarstva je da pojedinac može radom na sebi i uticajem na svoju okolinu da učini svet boljim i pravednijim“, dodaje.
Iako se ova organizacija povezuje sa društvenim i finansijskim uticajem, na sajtu ističu da se od članstva ne može očekivati nikakva korist.
Naprotiv, članovi plaćaju određenu članarinu – oko 150 evra godišnje bilo je 2016, prema njihovim navodima u medijima.
Na stalne kritike da menjaju vlasti i određuju ko će vladati svetom, srpski masoni imaju spreman odgovor.
„Odnos svih masonskih loža prema državi regulisan je i danas, prvim engleskim masonskim zakonom iz 1723. godine – Starim dužnostima.
„Tu stoji: Mason je mirni građanin jedne države, gde god živeo i radio. On se nikada neće uključiti u ustanak ili zaveru protiv mira nacije.“
Ipak, izveštaje o sadržaju njihovih sastanaka teško da ćete pročitati u medijima.
Regularna Velika Loža Srbije ima hramove u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Sremskoj Mitrovici, Zrenjaninu, Vršcu, Valjevu, Smederevu, Kragujevcu, Ćupriji, Zaječaru i Nišu.
Slobodni zidari se sastaju u hramovima, koje nazivaju „ložama“, jer su se tu okupljali drevni klesari kada su radili na crkvi ili katedrali.
Simbolične kecelje nose upravo zbog navodne evolucije slobodnog zidarstva od kamenorezaca.
Od četiri lože u Londonu, 24. juna 1717. osnovana je prva Velika loža u svetu, navodi sajt Velike Lože Engleske.
Poznati slobodni zidari u Velikoj Britaniji bili su Vinston Čerčil, Artur Konan Dojl, Rađard Kipling i Oskar Vajld.
Izvor: NIN/ BBC
