Piše: Marko Tanasković
Do američkih predsedničkih izbora ostalo je tek nešto više od dva meseca, a politička i društvena temperatura u Americi i u svetu polako se podiže i dovodi do usijanja. Određene ključne izborne teme, poput prava na abortus, ilegalne imigracije, posrnule ekonomije i odnosa prema ratu u Gazi, naduvavaju se medijski do tačke pucanja, a teške reči i najljuće uvrede bacaju se, poput drvlja i kamenja, u pravcu protivnika, bez ikakvih obzira za pristojnost i ustaljeni politički bonton.
Nad čitavim izbornim procesom lebdi atmosfera građanskog rata, ideološki rovovi su odavno iskopani, radikalizacija je obavljena, neutralnih gotovo da nema, a preovlađujući stav koji dominira na obe strane političkog spektra jeste: ili si sa nama ili protiv nas.
Poslednji koji se opekao na ovoj ekstremističkoj lomači jeste poznati američki komičar i podkaster Džo Rogan koji je u roku od samo nekoliko nedelja postao persona non grata u oba politička tabora. Republikanci koji su Rogana doživljavali kao svog istomišljenika i glasnogovornika bili su do te mere razočarani da je čak i sam Tramp tvitnuo da će Rogan sigurno biti žestoko izviždan na Ju Ef Si borilačkim događajima gde se tradicionalno okuplja veliki broj Trampovih pristalica.
Rogan je kasnije pojasnio svoju izjavu da ona ne znači da poziva ljude da glasaju za Kenedija juniora (koji je u međuvremenu podržao Trampa), da se ne bavi stranačkom politikom, kao i da duboko poštuje Trampovu fajterski podignutu pesnicu nakon pokušaja atentata, čime je izvršio delimičnu kontrolu štete i malo umirio konzervativnu publiku koja čini gro njegove slušalačke baze. S druge strane, jasno je da se ni republikancima se ne isplati da potpuno otuđe i okrenu Rogana protiv sebe, jer je njegov podkast ubedljivo najslušaniji u Americi (preko 15 miliona pratilaca samo na Spotifaju) i često služi kao platforma za oglašavanje nekih od najpoznatijih desničarskih influensera, među kojima je i Roganov dugogodišnji prijatelj Aleks Džons, sigurno najkontroverzniji teoretičar zavera na svetu.
Njegov najveći kvalitet jeste njegova naizgled bezobalna radoznalost i retka sposobnost da opušteno vodi naizgled intimne i maratonske razgovore od po nekoliko sati sa najrazličitijim mogućim gostima, kao i da stvori atmosferu otvorenosti i spontanosti u kojoj nema cenzure, ali ni autocenzure.
Dodatnu potvrdu svog uticaja i društvene moći dobio je tokom pandemije kovida kada je osujetio pokušaje Si-En-Ena da ga „poništi“, jer je u svojim emisijama navodno neodgovorno zagovarao korišćenje konjskog antiparazitskog leka ivermektina, koji je njemu pomogao kada je zakačio koronu. Pokazalo se, sasvim neočekivano, da jedan usamljeni komičar sa svojim podkastom može da bude jači i uticajniji od korporativnog informativnog giganta poput Si-En-Ena. Tog trenutka je nezvanično ustoličena svojevrsna podkast revolucija, a Džo Rogan je krunisan kao nesporni kralj ovog novog mejnstrim medijskog formata.
Dijaloška tribina: „Podkast“ vraća ljudski lik medijskom razgovoru
Pored generalnog i drastičnog pada poverenja u medije glavnog toka, odgovor verovatno leži u činjenici da je, posle decenija totalne dominacije slike, ljudima potrebna, više nego ikada pre, smislena i nekonvencionalna reč. Potrebna im je kultura razgovora i duboko, iskreno promišljanje određenih tema, bez eufemizama i politički korektnog govora, kakvo je postalo nemoguće na televiziji, zbog čitavog spleta faktora i okolnosti.
U suštini, podkast nije ništa drugo nego veliki povratak radija na steroidima. Napredak tehnologije i interneta omogućio je da ih možete učitati i slušati bilo gde, u svom automobilu, na telefonu dok šetate ili džogirate, u kancelariji dok obavljate različite dosadne zadatke, a relativno jeftina logistika koja je potrebna za snimanje podkasta omogućila je slobodu i nezavisnost, kako u stilskom tako i u suštinskom smislu.
U suštini, podkast nije ništa drugo nego veliki povratak radija na steroidima. Napredak tehnologije i interneta omogućio je da ih možete učitati i slušati bilo gde, u svom automobilu, na telefonu dok šetate ili džogirate, u kancelariji dok obavljate različite dosadne zadatke, a relativno jeftina logistika koja je potrebna za snimanje podkasta omogućila je slobodu i nezavisnost, kako u stilskom tako i u suštinskom smislu.
Izvor: RT.Balkan
