Пише: Марко Танасковић
До америчких председничких избора остало је тек нешто више од два месеца, а политичка и друштвена температура у Америци и у свету полако се подиже и доводи до усијања. Одређене кључне изборне теме, попут права на абортус, илегалне имиграције, посрнуле економије и односа према рату у Гази, надувавају се медијски до тачке пуцања, а тешке речи и најљуће увреде бацају се, попут дрвља и камења, у правцу противника, без икаквих обзира за пристојност и устаљени политички бонтон.
Над читавим изборним процесом лебди атмосфера грађанског рата, идеолошки ровови су одавно ископани, радикализација је обављена, неутралних готово да нема, а преовлађујући став који доминира на обе стране политичког спектра јесте: или си са нама или против нас.
Последњи који се опекао на овој екстремистичкој ломачи јесте познати амерички комичар и подкастер Џо Роган који је у року од само неколико недеља постао персона нон грата у оба политичка табора. Републиканци који су Рогана доживљавали као свог истомишљеника и гласноговорника били су до те мере разочарани да је чак и сам Трамп твитнуо да ће Роган сигурно бити жестоко извиждан на Ју Еф Си борилачким догађајима где се традиционално окупља велики број Трампових присталица.
Роган је касније појаснио своју изјаву да она не значи да позива људе да гласају за Кенедија јуниора (који је у међувремену подржао Трампа), да се не бави страначком политиком, као и да дубоко поштује Трампову фајтерски подигнуту песницу након покушаја атентата, чиме је извршио делимичну контролу штете и мало умирио конзервативну публику која чини гро његове слушалачке базе. С друге стране, јасно је да се ни републиканцима се не исплати да потпуно отуђе и окрену Рогана против себе, јер је његов подкаст убедљиво најслушанији у Америци (преко 15 милиона пратилаца само на Спотифају) и често служи као платформа за оглашавање неких од најпознатијих десничарских инфлуенсера, међу којима је и Роганов дугогодишњи пријатељ Алекс Џонс, сигурно најконтроверзнији теоретичар завера на свету.
Његов највећи квалитет јесте његова наизглед безобална радозналост и ретка способност да опуштено води наизглед интимне и маратонске разговоре од по неколико сати са најразличитијим могућим гостима, као и да створи атмосферу отворености и спонтаности у којој нема цензуре, али ни аутоцензуре.
Додатну потврду свог утицаја и друштвене моћи добио је током пандемије ковида када је осујетио покушаје Си-Ен-Ена да га „поништи“, јер је у својим емисијама наводно неодговорно заговарао коришћење коњског антипаразитског лека ивермектина, који је њему помогао када је закачио корону. Показало се, сасвим неочекивано, да један усамљени комичар са својим подкастом може да буде јачи и утицајнији од корпоративног информативног гиганта попут Си-Ен-Ена. Тог тренутка је незванично устоличена својеврсна подкаст револуција, а Џо Роган је крунисан као неспорни краљ овог новог мејнстрим медијског формата.
Дијалошка трибина: „Подкаст“ враћа људски лик медијском разговору
Поред генералног и драстичног пада поверења у медије главног тока, одговор вероватно лежи у чињеници да је, после деценија тоталне доминације слике, људима потребна, више него икада пре, смислена и неконвенционална реч. Потребна им је култура разговора и дубоко, искрено промишљање одређених тема, без еуфемизама и политички коректног говора, какво је постало немогуће на телевизији, због читавог сплета фактора и околности.
У суштини, подкаст није ништа друго него велики повратак радија на стероидима. Напредак технологије и интернета омогућио је да их можете учитати и слушати било где, у свом аутомобилу, на телефону док шетате или џогирате, у канцеларији док обављате различите досадне задатке, а релативно јефтина логистика која је потребна за снимање подкаста омогућила је слободу и независност, како у стилском тако и у суштинском смислу.
У суштини, подкаст није ништа друго него велики повратак радија на стероидима. Напредак технологије и интернета омогућио је да их можете учитати и слушати било где, у свом аутомобилу, на телефону док шетате или џогирате, у канцеларији док обављате различите досадне задатке, а релативно јефтина логистика која је потребна за снимање подкаста омогућила је слободу и независност, како у стилском тако и у суштинском смислу.
Извор: РТ.Балкан
