Пише: Марко Рубио
Превео: Милош М. Милојевић
Америка се никада није сагласила са међународним трибуналом који би по својим овлашћењима био надређен нашим судовима и Уставу.
За већину нас било би тешко да замислимо свет у којем се амерички војници, полицајци, граничари и изабрани званичници изводе пред међународни суд у којем им суде судије из насумичних земаља раштрканих широм света, и где им се пресуђује по међународним законима са којима се нисмо сагласили и које не контролишемо, а онда се затварају хиљадама километара далеко од Америке.
Али Међународни кривични суд тврди да има право управо на то.
Међународни кривични суд (скраћено МКС) основан је крајем деведесетих година прошлог века. На почетку, најављиван је као тело са уском надлежношћу оформљено за гоњење виновника најтежих злочина. Сада МКС и његове присталице траже глобални трибунал који би имао активну легитимацију [standing, право покретања поступка, прим. прев] са скоро неограниченом надлежношћу, и овлашћењима која би била изнад судова и устава Сједињених Америчких Држава и других суверених држава – што би му омогућило да гони и хапси наше грађане.
Американци се никада нису сагласили ни са чим од овога. Обе наше највеће политичке странке противе се могућности да удаљени светски суд има моћ да гони и затвара наше грађане. Председник Клинтон је одбио да поднесе Римски статут на ратификацију америчком Сенату јер је „био забринут због озбиљних мањкавости статута“. Две године касније двостраначка двотрећинска већина усвојила је Закон о заштити припадника америчких оружаних снага (American Servicemembers’ Protection Act), којим се председник овлашћује да искористи „сва нужна средства“ – укључујући и војну силу – како би спречио МКС да притвори или ухапси Американца.
Американци су се, без обзира на то, нашли на нишану: Међународни кривични суд је 2020. године отворио истрагу онога што је главна тужитељка Фату Бенсуда (Fatou Bensouda) из Гамбије описала као „ратне злочине припадника америчких оружаних снага“ почињених у Авганистану, уз тврдњу да америчка влада није кривично гонила довољан број америчких војника по мерилима овог суда. Тиме је госпођа Бенсуда себе поставила на место највишег арбитра који суди америчкој војној политици и читавом америчком правном систему.
Авганистанска истрага била је само почетни потез у нападу на америчку самоуправу (self-government). МКС подржава и води моћна мрежа левичарских невладиних организација, надобудних глобалиста и непријатељски настројених влада Трећег света које су уједињене у свом непријатељству према Сједињеним Државама.
Током друге Трампове администрације, све су чешћи и снажнији позиви да се овако поступа. Прошле године, велика активистичка група инсистирала је да високи међународни званичници „сместа предузму опипљиве кораке“ против депортација насилних криминалаца у Ел Салвадор. Неколико месеци касније, бивши главни тужилац МКС-а објавио је како се напади изведени по наређењу председника Трампа против наркотерориста могу окарактерисати као „злочин против човечности“ и да би их тако требало третирати по међународном праву – ову тврдњу касније су разглашавали лидери у Уједињеним нацијама, главне левичарске невладине организације, званичници Демократске странке и политичари. У марту, организација Хоћемо сместа демократију за арапски свет (Democracy for the Arab World Now ) инсистирала је да би ирански режим требало да затражи од Међународног кривичног суда истрагу „очигледних ратних злочина“ које су починили припадници америчких оружаних снага.
Америчко супротстављање нелегитимном мешању у унутрашње послове МКС-а приказивано је као додатни разлог да МКС делује против Американаца. Када је дванаест америчких сенатора у писму тужиоцу МКС-а изразило своју забринутост, тужилачка канцеларија их је оптужила за вршење кривичног дела против правосуђа[i]. Када је господин Трамп увео санкције против особља МКС-а, некадашњи шеф Хјуман рајтс воча је изјавио да „свих сто двадесет и пет земаља чланица МКС-а има законску обавезу да га ухапсе где год да се појави“.
Само је питање времена када ће МКС почети да спроводи у дело ове претње. Припадници граничне службе раде на уклањању опасних криминалаца из наше земље. Амерички маринци ризикују своје животе како би успоставили поредак на Западној хемисфери, федерални тужиоци разбијају терористичке мреже које кују завере за извођење напада на америчком тлу – сви би се они суочили са сталним ризиком гоњења за „злочин“ одбране наше земље.
Уплитање МКС-а у деловање америчке војске и полицијских снага не представља само грубо прекорачење његових наводних овлашћења. То представља смрт Сједињених Држава као суверене и независне нације. Наше одлуке и наш народ били би препуштени на милост и немилост Међународном кривичном суду и његовим саучесницима из „међународне заједнице“. Прихватити МКС било би одустајање од руковођења нашом националном судбином.
Можда би кроткије и попустљивије нације могле да се помире са оваквим аранжманом. Али ово је Америка. Наши преци извели су револуцију борећи се против могућности „одвођења преко мора како би нам се судило за измишљена недела“. Независност је право које нам припада самим рођењем. Немамо намеру да је трампимо за владавину самопроглашеног свештенства „међународног права“.
Трампова администрација ће увек заштитити припаднике америчких оружаних снага од ове претње. Америка је покренула дипломатску кампању засновану на једноставној поруци – суверене нације изнад глобализма. Они који имају користи од безбедности америчког поретка не смеју стајати по страни док се на мети налазе они који осигуравају ту безбедност. Ово је само почетак. Користећи се свим средствима која су на располагању нашој влади, радећи са сваким савезником са којим можемо да нађемо заједнички интерес, ми ћемо демонтирати МКС – ако је потребно, циглу по циглу.
Марко Рубио је амерички државни секретар у другој Трамповој администрацији и вршилац дужности саветника за националну безбедност; обавља и друге, разноврсне дужности у Трамповој администрацији; политичку каријеру започео је на Флориди, америчкој савезној држави у којој је на крају обављао дужност председника Представничког дома (2006-2008); као републикански сенатор са Флориде, коју је представљао у три мандата, био је међу најистакнутијим члановима Одбора за спољне послове и председник Одбора за обавештајне послове америчког Сената. Ту је постао познат по залагању за оштру, активистичку спољну политику према државама које сматра америчким ривалима, посебно према Русији и Кини, као и према државама Средње и Латинске Америке у којима су на власти левичарске партије и покрети; недавно га је Њујорк тајмс описао као фактичког „вицекраља Венецуеле“ који из Вашингтона, преко директно успостављене везе са Каракасом, управља државним финансијама и енергетиком; због многобројних дужности које обавља његова фотографија из Беле куће, обрађена тако да га приказује одевеног у разне костиме и ношње, постала је распрострањени Интернет мим
Извор: Волстрит Џурнал
[i] Прим. прев: Реч је о писму које је дванаест републиканских сенатора упутило Кариму Кану, главном тужиоцу МКС-а, почетком маја 2024. године; међу потписницима били су Марко Рубио, Том Котон и предводник републиканаца у Сенату Мич Меконел; оштро се прети увођењем санкција МКС-у, забраном путовања у САД и финансијским санкцијама против чланова тужиочеве породице уколико се изда налог за хапшење израелског премијера Бенјамина Нетанјахуа. Завршава се оштрим речима: „Нападните Израел, и ми ћемо напасти вас“ (Target Israel and we will target you)
