Пише: Оливер Јанковић
Од када је, прије двије године, баш овдје у Мелбурну, Јаник Синер демолирао Новака Ђоковића са убједљивих 3 : 0, Србин више није освојио ни један ГС, нити је био близу да се реваншира Синеру за овакав пораз. Напротив, од тада је Синер играчки и резултатски само напредовао, а њихови међусобни дуели су се завршавали све убједљивијим побједама Синера (прошле године на Ролан Гаросу и Вимблдону, а претпрошле у финалу мастерса у Шангају), без сета за Новака! Године Нолетове животне доби су се увећавале, а рекорди остајали на ономе што је успио да отме од стварности на Олимпијским играма 2024, и на 24 Грен слема које је стекао прије судара са Синером у Мелбурну. Већина разумног свијета није давала никакве шансе Новаку Ђоковићу да више икада побједи Синера, па ни Алкараза (упркос два бљеска на олимпијском турниру и АО 2025), а самим тим ни да бар још једаред освоји неки ГС. „Потрошене физикалије“, „Што се не повуче“, „Нема шта да тражи против ове двојице“…. итд…итсл….
Остала је мала група нас, да сања, управо ту, само још једну, 25. титулу на неком од 4 свјетска Грен слема. А самим тим и да вјерује да ће Новак на том путу или заобићи или савладати поменуту двојицу, тренутно најбољих на свијету. Остало је, ми да сањамо, а Новак да нас буди кофама ледене воде поразима од Алкараза на Вимблдону 2024 и УС опену 2025, и од Синера на РГ и Вимблдону 2025. А што је вријеме више пролазило тај наш сан је био све мање реалан. Знате онај осјећај када, док сањате, знате (јасно осјећате) да то сањате, и да је негдје далеко од свега тога сурова реалност?
ВАР СОБА: Синер – Ђоковић у полуфиналу ГС, пети пут за редом!
И тако смо дошли до овог, трећег по реду, покушаја да се Ђоковић врати на трон АО у Мелбурну, љета Господњег 2026. Зачин за који смо знали да је неопходан, појавио се. А то је околност да Новак уђе у полуфиналне мечеве одморнији него до сад. То се не може испланирати ни очекивати. То је чисти прст судбине. Најава да се спрема нешто велико. Десила се предаја противника у осмини финала прије борбе, и још невјероватнија предаја противника у четврт-финалу, при + 2 у сетовима за противника који се предаје. Вјерујем да нема Новаковог навијача који није помислио како „то мора бити знак“ за нешто ново. И био је!
Уз тај божански зачин, Ноле је у нови меч против Синера унио цијелог себе, сав свој гранитни ум,све своје знање из ове игре, и сав позитивни инат против свјетских кладионица које му нијесу давале никакве шансе у дуелу са фаворитом, машином за сервисе и винере, 15 година млађим Јаником Синером. И добили смо нови епски окршај, налик онима против Надала и Федерера некад. На рутински освојен први сет Италијана, Србин је одговорио нестварним сетом, поправљеним сервисом и минимумом неизнуђених грешака. На 3:6, Новак је узвратио са 6:3. Чудо се увећавало пред очима цијелог свијета. На Синерових 6:4 у трећем сету, Ноле је узвратио са својих 6:4 у четвртом сету. Током та 4 сета и до краја меча, Ђоковић ће спасити 28 (АлллООО!!!) брејк-лопти. При том, три пута се вратио из 0: 40! Било је јасно да Ђоковић вуче Синера у дубине менталних ломова и размјене стреса, коју млађи и јачи такмац неће моћи да поднесе.Сви смо, већ тада знали, да се не можемо сјетити када је неко Синеру узео 2 сета, а да то није био Алкараз или Димитров (ономад када је Бугарину у сред тог подвига пукао мишић, и када је морао да преда добијен меч). Знали смо да се збива нешто што никад нико неће заборавити. Знали смо да ГОАТ овај меч не може да изгуби. Као у најбољим СФ филмовима, главни јунак је размонтирао „робота“, побркао му побједнички алгоритам и лопта у посљедњем поену је само пала иза црте. Синер је отишао у аут, а Новак је остао ин.
Сада сањамо и ми (луди остатак оних који све вријеме вјерују) и Новак. Сада сањамо заједно са нашим херојем, и чекамо то финале у Мелбурну: Алкаразу прво у каријери аустралијско финале, Новаку 11. То значи да ни један ни други не знају за пораз у таквом финалу, па остаје да видимо ко ће га искусити. У сваком случају, свијет је лијеп када сањамо…
