Пише: Марко Батански
Пирова победа – тако, барем тренутно, изгледа резултат који су остварили Аљбин Курти и његов покрет Самоопредељење на парламентарним изборима на Косову. Иако је Самоопредељење освојило највише гласова на косовским изборима, изнад 40 одсто, Курти неће бити у стању да самостално формира владу, те ће бити суочен са две опције: или да формира нестабилну власт или да поново иде на изборе… Међутим, док се косовски лидер нашао у незавидној ситуацији на унутрашњем плану, његова позиција на спољнополитичком плану је потенцијално још проблематичнија.
Цео свет већ недељама присуствује заокрету од 180 степени у односима украјинског председника Володимира Зеленског, некадашњег „златног дечка“ Џозефа Бајдена, и нове америчке администрације под командом Доналда Трампа. Зеленски је дочекао да од безрезервне америчке подршке Украјини (поткрепљене са 114 милијарди долара војне и финансијске помоћи), буде уцењен и приморан да стави будућност своје земље у залог. Трамп му је, народски речено, заврнуо руку како би за своју земљу издејствовао вредне украјинске ретке минерале и пристанак на мировне преговоре са Русијом, што је давно обећање новог америчког председника. На далеко мањој скали, Курти проживљава сличну судбину због промене америчке администрације.
Иако је и до сада због својих једностраних потеза, којима је често угрожавао крхку ситуацију на Косову, нарочито на северу где је Србима загорчавао и онемогућавао нормалан живот, доживљавао критике и дипломатске пацке америчке администрације (и европских савезника) – сада је суочен са много тежом ситуацијом. Иако из Вашингтона његову руку не заврће Трамп лично као Зеленском, у новој америчкој администрацији важну улогу има човек за ког се сматра да је претходном Куртијевом кабинету скратио мандат – Ричард Гренел.
Ипак, за разлику од Зеленског који дејствује у ратним околностима и код којег, после трогодишњег разарања његове земље и народа током руске инвазије и велике зависности од стране помоћи, нема превише места за аутономност у одлучивању, делује да је Курти својим често екстремним потезима и гурањем прста у око и косовским Србима, али и западним земљама, довео себе ту где јесте.
Два избора за Куртија
У изборној ноћи у централи Самоопредељења, док су окупљени славили победу, Курти је поручио да ће по трећи пут бити премијер Косова, те имплицирао да ће моћи опет да направи владу. Међутим, за формирање већине неопходно је 60 од 120 посланичких мандата – његов покрет је освојио 48 (иако се гласови званично поново броје). За разлику од претходних избора 2021, где је освојио више од 50 одсто гласова, овог пута то неће бити могуће. Између стварања нестабилне коалиције са опозиционим странкама са којима није у добрим односима (а ни опозициони актери међу собом нису у најбољим односима) и потенцијалних нових парламентарних избора следеће године, тешко је прогнозирати блиску и даљу будућност и Косова и Куртија. Поготово узимајући у обзир да дуже од годину дана власт у Приштини није на истој линији са њиховим највећим страним партнером, Сједињеним Америчким Државама (САД), док Ричард Гренел никада није крио да сматра Куртија неприхватљивим.
О томе сведочи и недавни Гренелов пост на друштвеној мрежи Икс, у ком је написао да „Трампова администрација радила и наставиће да ради на миру за све на Балкану, али су нам потребни поуздани партнери, а Куртијева влада то није била током првог Трамповог мандата нити током Бајденовог мандата“.
„И републиканци и демократе критиковали су Куртија због спровођења једностраних акција које су дестабилизовале регион. То су чинили и ЕУ и НАТО. И међународна заједница је уједињена против Куртија. Америчке компаније шире пословање у Албанији и Србији, али не и на Косову због Куртија. Курти је такође био против сваке америчке идеје коју су нудили председници Клинтон, Буш, Обама, Бајден и Трамп“, навео је Гренел.
Хелена Иванов, истраживач института Хенри Џексон, каже за НИН да је Курти током свог претходног мандата форсирао искључиво једну стратегију – потпуно преузимање суверенитета и контроле над Косовом. С једне стране, како каже, то се код једног дела бирача исплатило, јер су видели Куртија као неког ко ће коначно решити косовско питање у њихову корист. Ипак, Иванов напомиње да је с друге стране Курти за то платио прилично високу политичку цену.
„Један од разлога зашто Курти није успео да освоји број гласова потребан да самостално формира владу је управо тај што је његова једнострана политика покварила односе које је Косово имало са ЕУ и САД. И многи гласачи на Косову сматрају да је то захлађење односа са западним партнерима превелика цена. Сам резултат на изборима, који наравно није био онакав какав је Курти желео да буде, на крају крајева какав је и најављивао да ће бити, јесте управо последица у великој мери те једностране политике“, рекла је Иванов. Она подсећа да је Курти, и пре него што су одржани избори, рекао да не жели ни са ким у коалицију и да ће он радије да буде у опозицији.
„Међутим, наравно, када су изашли коначни резултати, Курти је морао мало да промени плочу. Тако да верујем да ће он покушавати да види да ли ту постоји неки простор за коалицију. Уколико влада буде формирана, ја предвиђам да то неће бити стабилна коалиција и да ћемо врло вероватно имати превремене изборе на Косову. Можда ћемо имати и сценарио где се поново иде на изборе уколико нико не буде био у стању да оформи неопходну већину“, сматра Иванов.
Гренел стиже на Косово
И док се у последњих година дана нашао на удару што Ричарда Гренела, што Бајденове администрације, али и Европске уније (ЕУ) и њихових санкција уведених управо због једностраних Куртијевих потеза који су доводили у питање ровиту безбедносну ситуацију на северу Косова, Курти се није поколебао. Колико још удараца може да прими је тешко проценити. Ипак, оно с чиме су многи аналитичари сагласни је чињеница да је косовско питање у овом тренутку у запећку, те је питање и колика ће бити силина тих удараца у будућности. Јер рат у Украјини, Блиски исток и рат између Израела и Хамаса, успостављање нормалних билатералних односа Вашинготна са Русијом и односи Беле куће са Кином само су нека питања која су, барем према реторици из САД, приоритетнија од косовског.
Координатор радне групе Националног конвента о ЕУ за поглавље 35 Драгиша Мијачић у разговору за НИН објашњава да су односи између Аљбина Куртија и Ричарда Гренела превазишли куртоазију дипломатије, што ће се свакако одразити и на опште односе између Косова и САД који су и иначе најлошији у савременој историји.
„У овом тренутку је кључно питање ко ће формирати нову владу Косова. С тиме у вези, постоје назнаке да ће Гренел следеће недеље посетити Косово, таква посета ће засигурно детерминисати будући правац (не)сарадње између нове америчке администрације и приштинских власти. Уколико Курти буде успео да формира нову владу Косова, имајући у виду тренутне околности није извесно да ће таква влада имати несебичну и безусловну подршку од стране САД-а, као што се то дешавало у прошлости“, сматра Мијачић.
Иванов напомиње да је нова америчка администрација такође окупирана око геополитичког позиционирања у односу на ЕУ и НАТО, односно на друге трансатлантске међународне организације. Напомиње да тек много места иза тога иде питање Западног Балкана и питање нормализације односа између Београда и Приштине.
„Међутим, оно што треба рећи јесте да је Трамп показао да је он врло трансакцијски политичар. Он воли да прави договоре и воли да у тим договорима остварује велике дипломатске победе. Решење нормализације Србије и Косова би свакако био један велики политички и дипломатски поен за Трампову администрацију и верујем да ће он заиста желети да се то питање током његовог мандата и реши. Очекујем да ће бити притисака и на Београд и на Приштину да се некакав договор што пре постигне, да буде колико толико прихватљив за обе стране и да може да се имплементира у пракси“, сматра Иванов. Додаје да је Трамп за кратко време успео да изгура све што је хтео, како је он хтео.
„Видели смо да је успео да издејствује потписивање примирја између Израела и Хамаса. Видимо и да је на крају натерао Зеленског да пристане на договор. Видимо да је приволео и Путина за преговарачки сто. Мислим да Трамп има начин да натера актере да раде онако како он жели да они ради. Ако је то успео са Зеленским, Путином и Нетањахуом и Хамасом, очекујем да буде успешан и када је у питању приштинска власт“, каже она.
Оптужбе за политички инжењеринг међу Србима
Према досадашњим, неслужбеним резултатима, Српска листа је освојила девет од десет мандата колико припада српској заједници, док је један мандат освојила странка актуелног министра за заједнице и повратак у Куртијевој влади Ненада Рашића. Члан Председништва Српске листе Игор Симић рекао је да су „ово били избори на којима је Курти покушао све да се обрачуна са Српском листом и спречи је да освоји свих десет мандата“, као и да је „Курти политичким инжењерингом угурао Рашића у парламент албанским гласовима“, па се због тога парламент може сматрати нелегитимним.
Представници најбројније српске партије, што се види и из ових Симићевих навода, сигурно неће бити у влади, а Мијачић за НИН указује да је позиција српског народа на Косову у склопу садашње ситуације свакако неодржива и на ивици конфликта.
С друге стране, Иванов каже да су и односи Београда са Куртијем веома лоши, а да дијалог две стране зависи од тога ко ће бити на челу косовске владе.
„Ако Курти поново буде премијер, верујем да ће преговори и даље бити нефункционални као и до сада. Уколико би дошао неко други, онда зависи у којој мери би тај премијер имао вољу да имплементира све оно што је до сада договорено, пре свега Бриселски споразум. Без премијера у Приштини који је вољан да заиста сарађује, да буде конструктиван у процесу нормализације и да имплементира оно што је до сада договорено, остајемо у статусу кво“, закључује Иванов.
Извор: НИН
