Пише: Силвана Хаџи-Ђокић
Марио Варгас Љоса родио се у Арекипи, у Перуу, 1936. године. Постао је познат после објављивања романа „Град и пси“, након чега следе романи „Зелена кућа“, „Разговор у катедрали“, „Тетка Хулија и пискарало“, „Рат за смак света“, „Повест о Мајти“, „Приповедач“, „Похвала помајци“, „Јарчева фешта“ и „Рај на другом ћошку“.
Написао је више од 50 дела, од којих су многа екранизована. Добио је најважније књижевне награде, а 2010. године Нобелову награду за књижевност, када га је жири описао као „божански талентованог приповедача“.
Љоса у краткој новели „Фићфирићи“ доказује своју виртуозност и у есенцијалној, концентрованој и бомбастичној као и у дугој прозној форми.
У делу „Фићфирићи“ Марио Варгас Љоса приказује причу о одрастању и сазревању групе младих људи из богатог кварта Мирафлорес у Лими, у Перуу. Овај кварт, познат по својој ексклузивности и богатству, постаје позорница за причу о животима и судбинама тих „фићфирића“, мангупчића и богаташких синова који ће, како одрастају, постати слике и прилике својих успешних очева. Или ипак не?
Од самог почетка минулог века Мирафлорес, најбогатији и најпознатији дистрикт престонице Перуа, издваја се као резиденцијална и најимућнија трговачка општина Лиме. Овај кварт са својих сто хиљада становника има најнижу стопу сиромашних, а стециште је најимућнијих људи у земљи, па и са читавог континента.
Мирафлорес ипак није предворје раја. Јер, мада у њему нема сиромашних, зле судбине и те како има. Суђаје неће опчинити материјално богатство новорођених, и неће пред њим устукнути, као што сте приметили у многим бајкама, у којима се племенити јунак бори са својом сенком, змајем или чудовиштем. Али становници Мирафлореса као да немају инстинкте преживљавања. Обично им нису ни потребни, али када несрећа закуца на врата, они мисле да ће им проблем решити њихови родитељи, исписивањем бланко чекова. На овој наивности и неспремности заснива се срж ове трагикомедије.
А када се уверења, образовање, окружење и свакодневна рутина привилегованог подмлатка наруше и поремете, те исход не произведе очекивану последицу, наступа пародија, комични реализам, хумор, бурлеска, мим и стрип, који актере види као заштићене од свих брига и зала овог света, док се проблем не појави као дух из боце. Црно-бели актери изгледа да су неспособни да приме боје живота и песницама одбране себе.
Љоса је уложио две године у обликовање ове приче. На непуних шездесет страна стала је читава трагикомична, опора слика живота главних јунака, од њиховог дечаштва до зрелости, као доказ да се усуди дешавају и богатима. А унесрећени се надао у спасење, не верујући у чуда већ у овоземаљске моћи свога оца, обичног смртника.
„Фићфирићи“ воде лакомислен живот, лишен правог смисла, у коме се и срећа и несрећа одвијају по инерцији. Иако наш трагични јунак не мисли да се рефлекс самоодржања купује у продавници, неће га потражити и пронаћи ни у себи. Јер истину Христос рече да је богаташу тешко ући у царство небеско. Тако је и царевић Алексеј Романов смртно оболео од хемофилије у детињству, а умро од пушчаног метка, устрељен.
Извор: Експрес.нет
