Piše: Silvana Hadži-Đokić
Mario Vargas Ljosa rodio se u Arekipi, u Peruu, 1936. godine. Postao je poznat posle objavljivanja romana „Grad i psi“, nakon čega slede romani „Zelena kuća“, „Razgovor u katedrali“, „Tetka Hulija i piskaralo“, „Rat za smak sveta“, „Povest o Majti“, „Pripovedač“, „Pohvala pomajci“, „Jarčeva fešta“ i „Raj na drugom ćošku“.
Napisao je više od 50 dela, od kojih su mnoga ekranizovana. Dobio je najvažnije književne nagrade, a 2010. godine Nobelovu nagradu za književnost, kada ga je žiri opisao kao „božanski talentovanog pripovedača“.
Ljosa u kratkoj noveli „Fićfirići“ dokazuje svoju virtuoznost i u esencijalnoj, koncentrovanoj i bombastičnoj kao i u dugoj proznoj formi.
U delu „Fićfirići“ Mario Vargas Ljosa prikazuje priču o odrastanju i sazrevanju grupe mladih ljudi iz bogatog kvarta Miraflores u Limi, u Peruu. Ovaj kvart, poznat po svojoj ekskluzivnosti i bogatstvu, postaje pozornica za priču o životima i sudbinama tih „fićfirića“, mangupčića i bogataških sinova koji će, kako odrastaju, postati slike i prilike svojih uspešnih očeva. Ili ipak ne?
Od samog početka minulog veka Miraflores, najbogatiji i najpoznatiji distrikt prestonice Perua, izdvaja se kao rezidencijalna i najimućnija trgovačka opština Lime. Ovaj kvart sa svojih sto hiljada stanovnika ima najnižu stopu siromašnih, a stecište je najimućnijih ljudi u zemlji, pa i sa čitavog kontinenta.
Miraflores ipak nije predvorje raja. Jer, mada u njemu nema siromašnih, zle sudbine i te kako ima. Suđaje neće opčiniti materijalno bogatstvo novorođenih, i neće pred njim ustuknuti, kao što ste primetili u mnogim bajkama, u kojima se plemeniti junak bori sa svojom senkom, zmajem ili čudovištem. Ali stanovnici Mirafloresa kao da nemaju instinkte preživljavanja. Obično im nisu ni potrebni, ali kada nesreća zakuca na vrata, oni misle da će im problem rešiti njihovi roditelji, ispisivanjem blanko čekova. Na ovoj naivnosti i nespremnosti zasniva se srž ove tragikomedije.
A kada se uverenja, obrazovanje, okruženje i svakodnevna rutina privilegovanog podmlatka naruše i poremete, te ishod ne proizvede očekivanu posledicu, nastupa parodija, komični realizam, humor, burleska, mim i strip, koji aktere vidi kao zaštićene od svih briga i zala ovog sveta, dok se problem ne pojavi kao duh iz boce. Crno-beli akteri izgleda da su nesposobni da prime boje života i pesnicama odbrane sebe.
Ljosa je uložio dve godine u oblikovanje ove priče. Na nepunih šezdeset strana stala je čitava tragikomična, opora slika života glavnih junaka, od njihovog dečaštva do zrelosti, kao dokaz da se usudi dešavaju i bogatima. A unesrećeni se nadao u spasenje, ne verujući u čuda već u ovozemaljske moći svoga oca, običnog smrtnika.
„Fićfirići“ vode lakomislen život, lišen pravog smisla, u kome se i sreća i nesreća odvijaju po inerciji. Iako naš tragični junak ne misli da se refleks samoodržanja kupuje u prodavnici, neće ga potražiti i pronaći ni u sebi. Jer istinu Hristos reče da je bogatašu teško ući u carstvo nebesko. Tako je i carević Aleksej Romanov smrtno oboleo od hemofilije u detinjstvu, a umro od puščanog metka, ustreljen.
Izvor: Ekspres.net
