Piše: Marinko M. Vučinić
Kada čovek pomisli da su probijene i poništene sve tzv. crvene linije u očiglednom procesu veleizdaje našeg Kosova i Metohije, ali i u prihvatanju najvećeg stepena našeg poniženja, ali i naše države, stižu novi dokazi da je on bezobalan i da samo menja svoju formu i manifestacije. Za to se još jednom pobrinuo A. Vučić i to usred njegovog ćutanja i sramotnog nereagovanja na jasno izraženu nameru da se nakon 15. marta otpočne primena Zakona o strancima, što je samo dokaz više da se nastavlja apsolutno etničko čišćenje srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.
Ali zato nam je stigla vest, koju su posebno oglasili režimski mediji, da je A. Vučić zajedno sa E. Ramom, premijerom Albanije, objavio u nemačkom FAZ-u zajednički tekst: „Ne tražimo pravo veta, već prijem u jedinstveno tržište i šengensku zonu“. U njemu oni predlažu novi recept za članstvo Srbije i Albanije u EU, ne insistirajući na ravnopravnosti njenih članica, odričući se jednostrano i samovoljno prava na veto u procesu donošenja odluka u EU. Oni navode u tom tekstu i surovu istinu da od 2013. godine nijedna nova članica nije pristupila EU, i to kao izraz složenijeg okruženja, geopolitičkih napetosti i legitimne zabrinutosti u državama članicama zbog mogućeg prijema novih država u EU.
Marinko Vučinić: Postoji li ultimatum koji A. Vučić neće prihvatiti
„Naučili smo — često na teži način — koliko je teško ubediti sve države članice da ubrzaju naše pristupne procese i koliko lako oni mogu biti blokirani, često iz razloga koji proizlaze iz unutrašnjih političkih razmatranja pojedinih članica. U delovima Zapadnog Balkana entuzijazam za EU opstaje uprkos bolnim razočarenjima. Albanci jesu i ostaju optimistični, dok su Srbi više skeptični“, navodi se u ovom nesuvislom tekstu. Ovako izraženi osnovni stavovi u ovom tekstu jasno ukazuju na nameru, pre svega A. Vučića, da još jednom potvrdi svoje političko opredeljenje za ulazak u EU, koje je u velikoj meri dovedeno u pitanje zbog njegovog diktatorskog načina vladavine, koji je naročito došao do izražaja tokom odvijanja protesta studenata i pobunjenih građana.
Sama činjenica da ne postoji nijedan pozitivan napredak u njegovoj politici pridruživanja EU već duže vreme dovoljno govori da on i nema jasno izraženu političku volju da poštuje elementarne demokratske, civilizacijske i evropske vrednosti koje su ugrožene i u samoj Evropskoj uniji. Ovo su politikantski manevri A. Vučića koji služe samo za kupovanje vremena i njegovu slugeranjsku spremnost da ispunjava sve zahteve SAD i EU, jer su oni glavni pokrovitelji tzv. kosovske državnosti. Zato i ne iznenađuje ovaj njegov zajednički potez sa E. Ramom, jer je u potpunosti u skladu sa njegovom političkom agendom u kojoj se on u našoj javnosti predstavlja kao nepokolebljivi suverenista kome ne može niko da naređuje, jer je spreman da zastupa i brani interese Srbije bez obzira na velike pritiske međunarodne zajednice.
Kako izgleda taj njegov suverenizam videli smo veoma jasno po pogubnim rezultatima njegove veleizdaje na Kosovu i Metohiji, a sada se ispoljava u najavi rajetinske spremnosti da se odrekne prava veta u EU, jer je za njega najvažnije zajedničko evropsko tržište i Šengen. Tako je on samo pokazao da je spreman da Srbiju dovede u položaj zemlje drugog reda, u zemlju pariju, kao državu svedenu na evropsku marginu spremnu da prihvati neravnopravan i slugeranjski odnos u Evropskoj uniji. O tome najbolje svedoči njegovo prihvatanje Ohridskog sporazuma, koji je jasno pokazao da je osnovni uslov za pristupanje Srbije EU priznavanje tzv. kosovske državnosti. Tako izgleda domet dalekovide i velike „državničke“ mudrosti A. Vučića koja se toliko slavi i uzdiže u njegovim režimskim medijima kao glavni i nezaobilazni faktor stabilnosti u ovom regionu. Posebno je problematično i neprihvatljivo njegovo zajedničko oglašavanje sa E. Ramom, glavnim osloncem kosovskih Albanaca u njihovoj težnji za stvaranjem nezavisne države na suverenom tlu Srbije, zajedno sa Turskom, glavnim faktorom u naoružavanju tzv. bezbednosnih snaga Kosova, ali i istrajnim zagovornikom stvaranja Velike Albanije.
Marinko Vučinić: Rezervat A. Vučića i Vlade Srbije za Srbe na Kosovu i Metohiji
Ne bih se iznenadio da je glavni posrednik u ovoj zajedničkoj inicijativi veliki prijatelj A. Vučića, predsednik Turske R. T. Erdogan, bez obzira što je zajedno sa E. Ramom toliko puta pokazao otvorenu podršku tzv. kosovskoj državnosti, ne skrivajući svoje osmanističke geopolitičke interese na Balkanu.
Ima već toliko očiglednih dokaza o veleizdajničkoj i katastrofalnoj politici A. Vučića, posebno po pogubnim posledicama za naš narod na Kosovu i Metohiji, a objavljivanje ovog zajedničkog teksta samo pokazuje do koje mere ide njegova spremnost da žrtvuje dostojanstvo i vitalne interese Srbije, a sve radi ostvarivanja njegove izuzetne „istorijske uloge (o kojoj će se pisati u udžbenicima istorije)“ i iznad svega obezbeđivanja njegovog opstanka na vlasti. Ovakav, u suštini diletantski i slugeranjski zajednički potez A. Vučića i Edija Rame nije nikakav spasonosni izraz oslanjanja na zastupanje realistične politike koja uvažava stanje na terenu, na koju se A. Vučić neprestano poziva, već je to rezultat i posledica vođenja državnih poslova bez ikakve ozbiljne i temeljne politike i oslanjanja na iskrenu, dostojanstvenu odbranu i zastupanje naših osnovnih državnih i nacionalnih interesa.
A. Vučić se pre nekoliko dana sastao sa komandantom Komande združenih snaga NATO-a u Napulju, admiralom Đ. Vajkofom, i prilikom tog sastanka je istakao važnost KFOR-a za mir i zaštitu Srba na Kosovu i Metohiji, uz insistiranje na poštovanju Sporazuma iz Kumanova i Rezolucije 1244. Naglasio je da redovan dijalog i međusobno poverenje ostaju ključ za regionalnu stabilnost i sigurnost. Srbija ostaje posvećena saradnji kroz program Partnerstvo za mir, uz poštovanje svojih nacionalnih interesa i suvereniteta.
Govoriti u sadašnjoj situaciji na Kosovu i Metohiji o važnosti KFOR-a u zaštiti Srba na Kosovu i Metohiji i poštovanju Rezolucije 1244, kada se svakodnevno brutalno krše ljudska i nacionalna prava Srba na Kosovu i Metohiji, a izloženi su otvorenom etničkom čišćenju, vrhunac je licemerstva i hipokrizije A. Vučića. Možda uskoro osvane još jedna njegova „istorijska“ inicijativa za prijem Srbije u članstvo u NATO paktu (po istom drugorazrednom receptu kao i za prijem u EU), jer je to logična posledica njegove veleizdajničke politike na Kosovu i Metohiji.
