Kада је прошле године најавила подршку кандидату ДПС др Ивану Вуковићу и његовој политичкој листи, Марија Вуковић, наша атлетска шампионка, нашла се на стубу срама и распећа од стране овдашњих „српских“ родољуба, који нијесу марили за њене спортске успјехе и јасну, више пута показану, припадност СПЦ, него су натпросјечну и добру дјевојку Марију у потпуности поистовјетили са тим, испоставиће се, непромишљеним потезом.
Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Јер, једно је кртиковати тај гест, а друго је заборавити све добро што је починилац тог геста учинио, и свести га само и једино на ту грешку. То, по мени, могу само „зли језици“ и исти такви духови који покрећу такве језике.
А какви су то дуси, види се и ових дана када се покренула лавина критике на Марију, због њене, још једне непомишљености у јавном наступу. Изложила је зафрканцији државни грб. Да је то урадио неко у Америци или уопште на Западу, не би сигурно имало тако негативан одјек, али у овом муљу малограђанштине и ограничености ума, слиједи ти јавни линч због изречене шале.
И то од оних који промоцији тог грба нијесу (нити хоће, нити могу) допринијели ни 5% у односу на твој допринос. Очас ће се заборавити сваки твој успјех и представљање мале земље на великим свјетским такмичењима. Приговор твом пропусту претвориће се у стрељачки плотун. Зли духови шовинизма и нетрпељивости, галама из масе и масовних медија, надјачаће сваки глас здравог разума.
Марији Вуковић препоручујем да све ово лагано… прескочи. Јер сви ови мученици који ових дана пиште и вриште далеко су испод њене олимпијске норме, и уопште висина на којима она обитава.
П. С. Прекјуче смо прочитали и Маријино јавно извињење. Питам се, ко би, од ових што јој суде, уколико нијесу безгрешни, имао снаге и умијећа да упути слично извињење?
До читања у сљедећем броју…
