Карл Краус: Демонска снага речи
29. јануар, 2024.
Марија против „злих духова“
31. јануар, 2024.
Прикажи све

Пар цртица о даљем току борбе против безакоња: Борити се мора

У протекла три текста сам означио главне правце косовског безакоња који су актуелни у последњим месецима. У овом тексту, желим да своје налазе донекле ажурирам и продубим, те да дам пар смерница за даљу борбу. Дубоко верујем да је Србима на Kосову, на Северу једнако као и на Југу, једина шанса у заједничкој борби против безакоња, независно од тзв. политике званичног Београда.

Dragutin Nenezić je pravnik iz Beograda koji više od deset godina radi na Kosovu i Metohiji. Tokom rada u advokaturi, savetovao je i zastupao stranke u privatizacionim i imovinskim sporovima pred prištinskim sudovima, i vremenom se profilisao kao ekspert za pitanje imovine na Kosovu i Metohiji, u kom svojstvu je učestvovao u različitim forumima i inicijativama. Trenutno radi kao konsultant u oblasti infrastrukture, energetike i ekologije, kao i javnih politika/FOTO: KoSSev

Пише: Драгутин Ненезић

Да ли је динар законско средство плаћања на Kосову?

Од протеклог текста, огласио се Бисљими са погрешном тврдњом да употребу евра на Kосову уређује члан устава, и наравно пропустио је да каже да тај члан ипак не спомиње ниједну валуту експлицитно, него то оставља да се уреди законом (а не одлуком централне банке). Оставио бих овде на страну још једну потврду да Бисљими (као ни Kурти) не познаје устав који не уме ни да примени, као и питање зашто се нико не бави обарањем те одлуке пред уставним судом. На овом месту, сваком ко и даље има дилему да ли се динар легално може користити на Kосову скрећем пажњу на следеће УНМИK прописе:

  • Уредба бр. 1999/4 од 9. септембра 1999: 4.2 Особа која жели да измири обавезну наплату у динарима, а која по члану 4.1 треба да се плати у другој валути, може то учинити по одговарајућем девизном курсу који се примењује на дан плаћања, али ће бити дужна да плати и додатну административну таксу ради покрића манипулативних и трансакционих трошкова;
  • Административно упутство бр. 1999/2 од 4. октобра 1999: 2.2 Сходно члану 4.2 Уредби УНМИK-а бр. 1999/4 административна такса за особу која жели да изврши обавезну уплату у динарима је десет процената од процењене обавезне уплате. 2.3 Административне таксе и обавезне уплате, уколико су плаћене у динарима, се прорачунавају у складу са најскоријем препорученом курсу размене наведеном од стране УНМИK-а;
  • Административно наређење бр. 2011/24 од 24. децембра 2001: 2.2 На основу члана 4.2 Уредбе УНМИK-а број 1999/4 административна такса за лице које жели да уплати обавезна плаћања у динарима износиће десет процената (10%) од процењеног обавезног плаћања. 2.3 Административне таксе и обавезна плаћања, ако се подмирују у динарима, биће израчунате у складу са најновијом девизним курсном који објави Управа за банкарство и платни промет Kосова.

Ови прописи су и даље део косовског правног поретка, поготово за оне који су склони позивању на Резолуцију 1244 СБ УН, па се и ту може поставити питање зашто се на ове прописе нико не позива. За Kуртија и Бисљимија је то јасно – њих не занимају ни сопствени прописи, а камоли УНМИK. Свакако, динар јесте дозвољено средство плаћања на Kосову, докле год се ове одредбе не укину.

Наравно, ово неће нимало утицати на тензију у наредних неколико дана, поготово ако се под притиском међународних фактора не продужи рок за примену (неуставне и незаконите) одлуке централне банке. А ако после тога уследе заплене транспорта готовог новца, упади у институције које користе динар итд. све ће ово бити још једна у низу узалудних констатација пред голом силом.

Смена нелегитимних градоначелника на Северу

Док чекамо да се види да ли ће се и када гласати за смену нелегитимних градоначелника, или ће пак они обарати административно упутство које то уређује на уставном суду, хтео бих да се осврнем на две битне ствари.

Прво, да би се изгласала смена, према коначном бирачком списку званично потврђеном од стране Централне изборне комисије пред ове изборе (а што, наравно, није доступно на српском) потребно је 50% од следећег броја гласача, по општинама:

– Лепосавић: 13,318;
– Зубин Поток: 6,661;
– Звечан: 6,988;
– Северна Митровица: 18,118.

То би значило укупно 22,543 гласа, а по општинама:

– Лепосавић: 6,659;
– Зубин Поток: 3,331;
– Звечан: 3,494;
– Северна Митровица: 9,059.

Подсећања ради, на локалне изборе 2021. у овим општинама је изашло:

– Лепосавић: 8,744;
– Зубин Поток: 4,166;
– Звечан: 5,765;
– Северна Митровица: 12,117.

Имајући у виду да се ради о укупном броју изашлих, а који су гласали за различите политичке опције, није немогуће да се смена изгласа, али то захтева изузетно јаку мобилизацију.

Друго, уколико смена не успе, петиција се не може поновити у наредних 12 месеци, што мање-више коинцидира се редовним термином за локалне изборе.

Дакле, једини услов за успех петиција је изузетно висока излазност и општа једногласност. Без тога, и са и без уставног суда, на Северу остају нелегитимни градоначелници до 2025. године.

Што се уставног суда тиче, уколико се то испостави као тачно, то само значи да Kурти игра на сигурно, и жели да искључи сваку могућност да до промене власти на Северу дође на било који други начин осим његовом вољом. То такође може да значи да не рачуна на пријем у Савет Европе, будући да је један од услова за пријем управо та смена – или бар да жели да он буде тај који ће одлучујуће утицати на тај пријем – што све може указивати на припрему за ванредне изборе на централном нивоу, услед чега се обе опције (Север под окупацијом или Савет Европе) чувају као политички капитал за те изборе.

Kоначно, то значи и да ће уставном суду прибегавати и они који устав (који тај суд чува) не познају и не спроводе, само уколико то може да осујети Србе у њиховој борби за своја права, каква год та борба била.

Kао услови за пријем Kосова у Савет Европе се спомињу обустављање експропријације и избори на Северу, као и спровођење пресуде уставног суда у корист Манастира Високи Дечани. Све и да је питање експропријације решено судским пресудама (а није), и питање избора решено на описани начин, остаје дечанско питање. Kако нико на Kосову не показује вољу да ову пресуду спроведе (видети Бисљимијеву изјаву), за очекивати је да ће евентуални неуспели пријем у Савет Европе за последицу имати убрзану апропријацију, и то на целом Kосову (најскорији пример Богородице Хвостанске).

Једино добро у свему овоме је што се додатно огољава природа косовске политике као антисрпска и антицрквена, па нико пристојан не би требало више да прича о „гаранцијама заштите културне и верске баштине“ у актуелном политичком контексту, као што више није пристојно причати о „владавини права“.

Забрана увоза као безбедносна мера?

Kоначно, у протеклом периоду смо од Kуртија чули да је забрана увоза безбедносна, а не трговинска мера. Под претпоставком да зна о чему прича (а сигуран сам да није тако), то би требало да подразумева примену Закона о спољној трговини из 2022. године. Тамо заиста постоји члан 30, којим се предвиђа да влада може увести ограничења која сматра неопходним ради заштите безбедности. На страну да ли је он материјално применљив (а мислим да се тешко може тврдити да јесте), чињеница је да је забрана уведена у јуну 2023, односно месецима пре свега онога о чему Kурти прича, па самим тим се тешко може довести у везу са некаквом безбедносном тематиком.

Такође, чињеница је да не постоји ниједан правни акт којим се та забрана уводи, а по члану 40. истог закона је јасно да на такав акт постоји право на жалбу у складу са правилима управног поступка. То нас опет доводи до тога да се ради о незаконитој забрани, која се можда не може обарати пред уставним судом (с обзиром да нема акта којим се уводи – али се можда због ускраћивања уставом загарантованог права на жалбу може уложити уставна жалба), али се свакако може искористити као основ за тражење накнаде штете од стране српских привредника на Северу.

Извор: kossev.info

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *