U manastiru Pustinja u kome se nalazi najstarija crkva valjevske eparhije posvećena Vavedenju Presvete Bogorodice, obeleženo je 400 godina od izrade živopisa. Pustinja je nekoliko puta paljena i obnavljana, ali u poređenju s drugim srednjovekovnim crkvama u zapadnoj Srbiji njene freske su najočuvanije. Lepotu freske Svetog Jovana Krstitelja sa krilima u crkvi manastira Pustinja istoričari umetnosti porede sa Mileševskim Belim Anđelom. Na temeljima bogomolje iz vremena kralja Dragutina, svetinju posvećenu Vavedenju Presvete Bogorodice podigao je jeromonah Joakim o kome se malo zna. U proleće 1622. iguman Janićije Bitojević pozvao je svetogorske zografe Jovana i Nikolu da je živopišu.
„Ovaj manastir zaista predstavlja jedan od rariteta, nije u pitanju samo starina , nego i izraziti kvalitet freskopisa. Potrebno je vratiti stari sjaj, obnoviti kolorit, vratiti, da tako kažemo, strukture tamo gde nedostaju i zaustaviti propadanje materijala, samog maltera na kom se freske nalaze u donjim zonama, gde je on počeo polako da popušta“, navodi Nataša Kristić, istoričar umetnosti.
Oslikano je 370 kvadratnih metara manastirskog hrama. Na kvalitet živopisa, osim spaljivanja u vreme turskog ropstva, uticalo je i vreme i nepostojanost drvenog crepa crkve građene u stilu raške neimarske škole.
Uz blagoslov počivšeg episkopa valjevskog Milutina, krov je obnovljen i konzerviran 2017. godine.
„Diviti se ovim božanstvenim bogomoljama, ovome daru naših predaka, ovoga što je Božjom promišlju nama dodeljeno ovde, divite se tome nije dovoljno. Hvaliti se time i pokazoivati drugima, ni to nije dovoljno. Treba sledovati tome primeru i treba da otkrijemo šta danas i sutra za nas one treba da znače“, kaže prof. dr Darko Tanasković.
„Ogroman značaj je i istorijski i kulturan ove svetinje i zato sve snage moramo da uložimo da se konzerviraju freske i da se što više zaštite da budu svedočanstvo naše duhovnosti ovih krajeva“, naglašava episkop valjevski Isihije.
U Pustinji se čuvaju čestice moštiju Svetih Kozme i Damnjana i Svetog Teodora Tirona, delovi odeždi Svetog Nektarija Eginskog i Svete Katarine Sinajske i drveni krst osvećen na Grobu Gospodnjem.
Na značajnu godišnjicu, četiri veka živopisa manastira, u Narodnom muzeju priređena je izložba dragocenosti najstarije valjevske svetinje.
Izvor: rts.rs
