Недеља, 29 мар 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Мозаик

Манастир Пустиња – четири вијека од израде живописа

Журнал
Published: 27. октобар, 2022.
Share
SHARE

У манастиру Пустиња у коме се налази најстарија црква ваљевске епархије посвећена Ваведењу Пресвете Богородице, обележено је 400 година од израде живописа. Пустиња је неколико пута паљена и обнављана, али у поређењу с другим средњовековним црквама у западној Србији њене фреске су најочуваније. Лепоту фреске Светог Јована Крститеља са крилима у цркви манастира Пустиња историчари уметности пореде са Милешевским Белим Анђелом. На темељима богомоље из времена краља Драгутина, светињу посвећену Ваведењу Пресвете Богородице подигао је јеромонах Јоаким о коме се мало зна. У пролеће 1622. игуман Јанићије Битојевић позвао је светогорске зографе Јована и Николу да је живопишу.

https://zurnal.me/wp-content/uploads/2022/10/D1_251022_SM_D1-2510-MANASTIR-PUSTINJA_1.mp4

 

Припремила Слађана Васиљевић

„Овај манастир заиста представља један од раритета, није у питању само старина , него и изразити квалитет фрескописа. Потребно је вратити стари сјај, обновити колорит, вратити, да тако кажемо, структуре тамо где недостају и зауставити пропадање материјала, самог малтера на ком се фреске налазе у доњим зонама, где је он почео полако да попушта“, наводи Наташа Кристић, историчар уметности.

Осликано је 370 квадратних метара манастирског храма. На квалитет живописа, осим спаљивања у време турског ропства, утицало је и време и непостојаност дрвеног црепа цркве грађене у стилу рашке неимарске школе.

Уз благослов почившег епископа ваљевског Милутина, кров је обновљен и конзервиран 2017. године.

„Дивити се овим божанственим богомољама, овоме дару наших предака, овога што је Божјом промишљу нама додељено овде, дивите се томе није довољно. Хвалити се тиме и показоивати другима, ни то није довољно. Треба следовати томе примеру и треба да откријемо шта данас и сутра за нас оне треба да значе“, каже проф. др Дарко Танасковић.

„Огроман значај је и историјски и културан ове светиње и зато све снаге морамо да уложимо да се конзервирају фреске и да се што више заштите да буду сведочанство наше духовности ових крајева“, наглашава епископ ваљевски Исихије.

У Пустињи се чувају честице моштију Светих Козме и Дамњана и Светог Теодора Тирона, делови одежди Светог Нектарија Егинског и Свете Катарине Синајске и дрвени крст освећен на Гробу Господњем.

На значајну годишњицу, четири века живописа манастира, у Народном музеју приређена је изложба драгоцености најстарије ваљевске светиње.

Извор: rts.rs

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Никола Пејаковић Коља: О борби са помислима… (ВИДЕО)
Next Article Ко у исламским земљама тражи оружје за БиХ

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Косово по мери Трампа (2. дио): о мировним и другим споразумима

Пише: Драгутин Ненезић Први дио можете прочитати овдје Протекла недеља на међународном плану је била…

By Журнал

Патријарх Порфирије: Катастрофа у школи каква се у нашем народу никад није догодила

Патријарх српски Порфирије упутио је саучешће породицима страдале деце и радника обезбеђења у пуцњави у…

By Журнал

Влада Њемачке усвојила оквире за легализацију канабиса

Влада Немачке усвојила je оквире за легализацију канабиса, саопштио је министар здравља Карл Лаутербах. Усвојени…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

ДруштвоКултураМозаик

ЕУ отвара званичну истрагу о Тик-току због могућих кршења правила и „изазивања зависности“

By Журнал
Мозаик

Kњиге на цензури: Ана Франк неподобна за Холокауст

By Журнал
МозаикНасловна 6Политика

Дејвид Гросман: Израел пада у амбис

By Журнал
Мозаик

Стиже YugoGPT, највећи регионални језички модел – бољи од Мете и Мистрала

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?