Очекујемо конкретне реализације инвестиција прије свега у партнерству са Француском, Мађарском, као и Уједињеним Арапским Емиратима; али и са Аустријом, САД и Италијом. У фокусу су сектори туризма, логистике, енергетске ефикасности и саобраћаја – поручила је министарка јавних радова Мајда Аџовић у интервјуу за Банкар.
Аџовић је подсјетила да је, у првих сто дана рада Министарства јавних радова, реализовано више од 30% годишњег капиталног буџета, уз фокус на локалне потребе и инфраструктурну повезаност.
Навела је да до краја 2025. планирају завршетак више од 20 инфраструктурних захвата широм земље – од реконструкције школа, домова здравља и објеката културе, до важних путних праваца, који доприносе даљем развоју земље и стварају услове за бољи квалитет живота и рада у локалним заједницама
Кроз нови модел сарадње са општинама и међународним партнерима, Влада Црне Горе циља одржив и дугорочан раст, наводи она.
-Прошло је 100 дана од формирања Вашег ресора. Како оцјењујете тај период, и које су биле главне активности у реализацији капиталног буџета државних и локалних пројеката?
Као што сте упознати, Црна Гора је по први пут добила Министарство јавних радова. Стога је, првих сто дана обиљежила интензивна динамика рада на консолидацији свих планираних активности, редефинисању приоритета у складу с реалним буџетским оквирима, те стварању функционалног и одговорног система координације са локалним самоуправама.
Активности су биле усмјерене на убрзање реализације затечених пројеката, али и припрему нових инвестиција. У овом периоду, реализовали смо више од 30% предвиђених капиталних средстава за цијелу годину, што сматрам изузетно добрим резултатом имајући у виду изазове у захтјевним тендерским и техничким процедурама. Одлучили смо да се фокусирамо на инфраструктурне пројекте који директно доприносе развоју инфраструктурне повезаности, енергетске ефикасности и квалитету јавних услуга на локалном нивоу, што је за сада донијело видљив успјех.
-Као министарка чији је мандат почео прије нешто више од три мјесеца, које кључне будуће пројекте можете представити с тачним роковима? Шта је већ започето и шта планирате да се заврши до краја 2025?
Као што сам већ указала, јако сам задовољна динамиком рада министарства, упркос чињеници да су бројне процедуре биле већ у току, а ресор новоформиран. Истичем да смо већ покренули реализацију више капиталних пројеката који се односе на модернизацију путне и комуналне инфраструктуре. До краја 2025. планирамо завршетак више од 20 инфраструктурних захвата широм земље – од реконструкције школа, домова здравља и објеката културе, до важних путних праваца, који доприносе даљем развоју земље и стварају услове за бољи квалитет живота и рада у локалним заједницама. Рокови за најважније пројекте су јасно дефинисани кроз динамичке планове које објављујемо квартално и доступни су јавности ради потпуне транспарентности, која је окосница рада овог Министарства.
–У вези међудржавних уговора о сарадњи потписаних протеклих мјесеци, каква су ваша очекивања када је ријеч о приливу директних страних инвестиција и с којом државом очекујете прве реализације пројеката?
Међудржавни споразуми које је Црна Гора потписала, или су у припреми за потписивање, представљају инструмент бољег повезивања са партнерским земљама и стварања услова за тјеснију сарадњу на стратешким пољима. Поред тога, њихов циљ је и привлачење директних страних инвестиција из партнерских земаља, како би постигли циљ, да ниво инвестиција одговара нашим вањскополитичким приоритетима. Очекујемо конкретне инвестиционе реализације прије свега у партнерству са Француском, Мађарском, као и Уједињеним Арапским Емиратима, које су већ реализоване, али и Аустрије, САД-а, Италије које су планиране. У фокусу су сектори туризма, логистике, енергетске ефикасности и саобраћаја. Наше суштинско очекивање јесте стварање услова за дугорочне и одрживе инвестиције, уз истовремено јачање домаћих капацитета кроз трансфер знања и технологије.
-Када је ријеч о Споразуму са УАЕ, да ли држава планира да буде суинвеститор у пројектима и на који начин би се то реализовало?
Улога државе Црне Горе као потенцијалног суинвеститора у пројектима према Споразуму са УАЕ биће дефинисана уговором између двије стране. Влада Црне Горе кроз овај процес ће сигурно заштитити државне интересе, осигуравајући транспарентност, правну сигурност, инклузивност и ефикасну реализацију пројеката. Наш приоритет је да остваримо дугорочну корист за Црну Гору, уз поштовање свих законских и стратешких оквира.
-Рекли сте недавно да је један од приоритета јачање саобраћајне повезаности кроз развој прекограничних коридора. О којим коридорима је ријеч и у којој фази су студије изводљивости?
Црна Гора мора радити на све већој и квалитетнијој саобраћањој повезаности. Као земља којој је једна од примарних привредних дјелатности туризам, а која има тенденцију да постане прва наредна чланица ЕУ, просто има обавезу да и тај сегмент унаприједи, у циљу што бољих услова за мобилност и обављање привредне дјелатности. Стога су поред интерне саобраћајне повезаности у земљи, у фокусу коридори који имају регионални значај, и то прије свега наставак Јадранско-јонског коридора, модернизација жељезничке пруге, као и планирана изградња кабловског система за дигиталну повезаност са земљама региона и ЕУ. Наравно, ово већ поред актуелног аутопута Бар-Бољаре и свих активности које у у току.
-Како оцјењујете сарадњу са ЕБРД и који ће се пројекти реализовати у наредних 12 мјесеци? Има ли још финансијских партнера које можете истаћи?
ЕБРД већ деценијама, представља једног од кључних партнера Црне Горе у развоју стратешке инфраструктуре. Сарадња са ЕБРД-ом је интензивна, успјешна и усклађена са економском, еколошком и инфраструктурном политиком Црне Горе. У оквиру те сарадње, у наредних 12 мјесеци очекује се довршетак неколико великих зелених и дигиталних пројеката, као и почетак реализације дионице аутопута Матешево–Андријевица. Кључни финансијски партнери у наредном периоду, поред ЕБРД укључују ЕИБ, ЦЕИ‑ЕБРД фондове и мултилатералне донаторе кроз ВБИФ структуру.
-Како обезбјеђујете да се капитални пројекти планирају и реализују у складу са реалним потребама локалних заједница, и колико су општине укључене у тај процес?
Капитални пројекти се планирају и реализују у складу са стварним потребама локалних заједница кроз инклузиван и координисан приступ који обухвата све релевантне актере, с посебним акцентом на улогу општина.
Општине су укључене од самог почетка – од фазе идентификације потреба до дефинисања приоритета кроз јавне позиве за пројекте, као и учешће у изради локалних развојних планова.
Такође, редовно се организују састанци и консултације са представницима општина, како би се пратила динамика реализације, правовремено рјешавали изазови на терену и осигурала транспарентна и ефикасна имплементација. Кроз овај модел сарадње осигурава се да капитални пројекти буду не само технички и финансијски одрживи, већ и друштвено релевантни, прилагођени локалном контексту и подржани од стране заједнице.
Овакав приступ доприноси већем степену одговорности, ефикасности и дугорочној одрживости инфраструктурних и развојних улагања широм Црне Горе.
-Један од проблема у реализацији јавних радова често је динамика јавних набавки. Да ли планирате одређене реформе које би омогућиле ефикаснију реализацију капиталног буџета?
Процес јавних набавки у овој области је сложен и захтјеван. Црна Гора је недавно затворила преговоре у поглављу 5 – Јавне набавке, на основу усклађености с правном тековином ЕУ и испуњених мјерила. То значи да нијесмо у могућности да вршимо било какве реформе, које нијесу у складу са тим што смо постигли. Кључно је посветити се реализацији у пракси, обуци кадрова на државном и локалном нивоу, како се не би каснило са прикупљањем података за тендерске документације, спровођењем и имплементацијом предмета јавних набавки у овој сфери.
Извор: Банкар.ме
