Немачка, Италија, Холандија, Пољска и Француска међу највећим купцима сибирских барела у првих сто дана сукоба у Украјини
Русија је у првих сто дана сукоба у Украјини (24. фебруар – 3. јун) од извоза фосилних горива зарадила 93 милијарде евра, понајвише од муштерија у Кини, Немачкој, Италији, Холандији, Турској, Пољској, Француској и Индији, открива најновији Извештај хелсиншког Центра за истраживања о енергији и чистом ваздуху (ЦРЕА). Притом је увоз руске нафте диљем света у мају пао за „скромних 15 одсто”, наводи ЦРЕА. Ипак, глобални раст тражње и руска понуда нафте, уз издашне попусте, учинили су да је и поред свега, просечна цена сибирских барела данас 60 одсто већа него лане, наводи исти извор.
Према овом извештају, Индија се од фебруара сврстала међу значајне увознике руске нафте, купујући 18 одсто њеног извоза (по багателној цени, око 30 долара нижој од вредности барела северноатлантског „брента”). „Знатан део сирове (руске) нафте одатле се прерађен извози, укључујући у САД и ЕУ”, наводи ЦРЕА.
Вест да руска нафта стиже у САД и поред строгих санкција које је Америка увела недавно је први објавио „Волстрит џорнал”. У међувремену, западни посматрачи муку муче да квантификују количине сибирске нафте која новим рутама изгледа стиже до Њујорка и Њу Џерзија. У међувремену, фински експерти истичу да је „низ танкера” из Индије, током сукоба у Украјини, приспео у америчке луке, „уносећи вероватно и руску сирову нафту”.
Нови апетит индијских трговаца нафтом и тамошњих рафинерија за бизнис с руским нафтним компанијама изазива у међувремену велико незадовољство на Западу. Ејмос Хохстајн, специјални саветник Стејт департмента за енергетику, упозорио је прошле седмице званични Њу Делхи да „не иде предалеко” с повећањем увоза руске нафте.
„Немојте да делујете као да користите предност насупрот болу који трпе домаћинства у Европи и САД. Будите сигурни да добро преговарате, јер ако ви не купујете (нафту), нико други то не ради”, истакао је Хохстајн.
Индијски министар спољних послова Субраманјам Џаишанкар оштро је реплицирао поводом ових негодовања из Вашингтона, као и из Брисела.
„Ако Индија набавком руске нафте финансира рат… реците ми, да ли куповина руског гаса не финансира рат?”, упитао је Џаишанкар на недавном форуму у Словачкој.
И док политичке метрополе најразвијенијег дела света истичу Кину и Индију као водеће купце сибирских барела, који не маре много за западне санкције, извештај ЦРЕА наводи да је пет чланица ЕУ од почетка сукоба у Украјини руским нафтним компанијама искеширало 36,4 милијарди евра. Прецизније, Немачку је увоз руске нафте у овом периоду коштао 12,1 милијарду евра, не много мање него Кину, која је платила 12,6 милијарди евра. Италија и Холандија су од 24. фебруара до 3. јуна руску нафту пазариле за по 7,8 милијарди евра, Пољска за 4,4 милијарде, а Француска 4,3 милијарде евра.
Пратећи копнени и танкерски превоз руске нафте, ЦРЕА открива да су Индија, Француска, Уједињени Арапски Емирати и Саудијска Арабија овог пролећа повећали увоз руске нафте. Притом су купци у Француској, Белгији и Холандији ушли у куповину већинe краткорочних терета уз попуст, купујући ЛНГ и сирову нафту на спот-тржишту (цена на лицу места, мимо дугогодишњих уговора).
У пресеку нафтних прихода Москве ЦРЕА истиче да су купци широм света од краја фебруара до почетка јуна за сирову руску нафту издвојили 46 милијарди евра, 24 милијарде евра за гас, 13 милијарди за нафтне деривате, 1,5 милијарди за течни сибирски гас и 4,8 милијарди за угаљ.
Истовремено с припремом нових санкција против енергетског бизниса Русије, у Бриселу и Вашингтону јачају иницијативе за оснивање светског картела купаца нафте (пандан ОПЕК-у), као и за даље постављање рампи танкерском превозу сибирских енергената. ЦРЕА скреће пажњу да је у априлу и мају 68 одсто руске нафте превезено танкерима у власништву држава чланица ЕУ, Велике Британије и Норвешке, при чему су грчки танкери превезли 43 одсто тог терета. Готово сви ти танкери (97 одсто) осигурани су у само три државе: Великој Британији, Норвешкој и Шведској.
Извор: Политика