Piše: M.K. Badrakumar
Ruski predsednik Vladimir Putin nadmudrio je Zapad svojim odgovorom na ukrajinsku ofanzivu u Kurskoj oblasti, pokrenutu pre mesec dana, koja se nadaleko slavila kao prekretnica u sukobu.
Zaista, sukob je danas došao na prelomnu tačku, ali iz sasvim drugog razloga. Naime, ruske snage shvatile su glupost ukrajinskog raspoređivanja njenih iskusnih i obučenih brigada i zapadnih oklopnih vozila u Kursku oblast, kako bi, navodno, poslednjih nedelja na ratištima dostigle nadmoćnu poziciju, što bi im otvorilo mogućnost za različite ishode u budućnosti.
Ipak, desilo se suprotno od toga. Zapad se sada nalazi u „cucvangu“ – situaciji iz šaha, u kojoj je igrač pod prinudom da povuče potez, iako bi ga najradnije propustio.
Sa nestrpljenjem se očekivalo Putinovo obraćanje na plenarnoj sednici devetog po redu „Istočnog ekonomskog foruma“ u Vladivostoku, u četvrtak. Pogotovo zbog toga šta će ruski predsednik reći o sukobu u Ukrajini. U celom govoru se isticalo nekoliko stvari.
Pregovori sa Kijevom?
Putin ovog puta nije nazvao svoje ukrajinske kolege „kijevskim režimom“. Upotrebio je izraz „kijevska vlada“. Zatim je sumirao: „Da li smo spremni da pregovaramo sa njima? Nikada nismo odustali od ovoga.” Da li je to bio Putinov način da im se naruga, ili ipak nije, jer lider Kremlja, koji je već „igrao tango“ sa četiri američka predsednika, očekuje i petog koji ima „zarazan“ smeh, što ga čini „srećnim“? (aluzija na Putinove polušaljive izjave o Kamali Haris, kandidatu Demokratske stranke na izborima u SAD; prim. prev).
Treba reći da je Putin primetio kako „zvanične vlasti“ u Kijevu žale što nisu samo postupile po „potpisanom zvaničnom dokumentu“ o kojem su pregovarali sa ruskim predstavnicima na pregovorima u Istanbulu, u martu 2022. godine. „Da nisu poslušali svoje gospodare iz drugih zemalja, rat bi davno bio završen”, kazao je ruski predsednik.
Putin je implicirao da Kijev mora povratiti svoj suverenitet. Njegove reči bile su pomirljive i odmerene, verovatno imajući u vidu rasplet političkih sukoba unutar kijevske vladajuće elite. Dakle, reklo bi se da Putin odbacuje mirovni proces kako ga vidi Zelenski, ali je spreman da oživi pregovore o uslovima o kojima se prvi put razgovaralo u Istanbulu, u martu 2022. godine, malo nakon početka sukoba.
Ruski predsednik je dalje govorio o potencijalnim posrednicima u mirovnom procesu, izdvojivši tri zemlje članice BRIKS-a – Kinu, Brazil i Indiju. On je kazao da Rusija ima „odnose od poverenja“ sa ovim zemljama i da je on sam u „stalnom kontaktu“ sa svojim kolegama iz navedene tri zemlja sa ciljem „da pomogne u razumevanju svih detalja ovog složenog procesa“.
Evidentna je bila Putinova iritacija povodom pridika o stanju ljudskih prava, ruskom kršenju nacionalnog suvereniteta Ukrajine i tome slično. On je izrazio žaljenje što se zanemaruje geneza sukoba – državni udar u Ukrajini 2014. godine (koji su podržale SAD, a kojem su se odupirali izvorni govornici ruskog jezika) i potiskivanje ruske kulture i tradicije.
Možda najvažnije, ruski lider je naglasio kako se Zapad nadao da će „baciti Rusiju na kolena, raskomadati je (…) (i) tako ostvariti svoje strateške ciljeve, kojima su težili decenijama, a možda i vekovima“. U datoj situaciji, dakle, snažna ruska ekonomija i vojni potencijal predstavljaju njenu „glavnu garanciju bezbednosti“.
Semjuel Čerap/Sergej Radčenko: Razgovori koji su mogli da okončaju rat u Ukrajini (Četvrti dio)
Majstor taktike
U takvom scenariju, kakvi su izgledi za dalje? Putin je skeptičan prema namerama Zapada. Sa druge strane, on je skrenup pažnju na tri zemlje, potencijalne posrednice, koje su između ostalog i ključni partneri Rusije u BRIKS-u, na predstojećem samitu u Kazanju narednog meseca (za koji se očekuje da će se fokusirati na alternativni sistem plaćanja za međunarodnu trgovinu).
Moskva nije sigurna da li njeni partneri iz BRIKS-a razumeju ceo kontekst: da je sukob u Ukrajini civilizacijski rat koji traje vekovima, otkako su slovenski narodi počeli da razvijaju svoje pravoslavne crkve kroz više od polovine celokupne hrišćanske istorije.
Putin je majstor taktike. Zbog toga će insistirati na tome kako je Rusija otvorena za dijalog sa Ukrajinom – što je, naravno, činjenica – s obzirom na sve veći pritisak na Rusiju sa Globalnog juga. Ali Putin ne gaji nikakve nade da će Zelenski ispuniti preduslove za mirovne pregovore koje je ruski predsednik izneo na sastanku sa visokim zvaničnicima Ministarstva spoljnih poslova, 14. juna. Ako ništa drugo, od tada su se pojavile nove okolnosti na terenu.
To postaje jasno iz TV intervjua koji je ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov dao u Vladivostoku nakon Putinovog govora. Lavrov je zaključio: „Vladimir Zelenski nije spreman za iskrene razgovore. Zapad ga neće pustiti blizu nas. Oni su postavili jasan cilj, ako ne uspeju da rasparčaju Rusku Federaciju (iako je to ključni cilj), onda će pokušati barem da je barem radikalno oslabe i da nam nanesu strateški poraz. Zapad Zelenskom neće dozvoliti da pravi korake ka nama. Ukrajinski predsednik više nije u stanju da razume šta odgovara interesima ukrajinskog naroda, pošto ga je više puta izdao.“
Semjuel Čerap/Sergej Radčenko: Razgovori koji su mogli da okončaju rat u Ukrajini (Četvrti dio)
Zelenski se sa druge strane ponaša po „cik-cak“ principu. Izneo je oštar stav na sastanku takozvanog „Ramštajn formata“ koji su u petak organizovale SAD i na kojem su se okupili generali i ministri odbrane iz 50 zemalja kako bi koordinisali isporuke oružja Kijevu. Zelenski se žalio što i dalje postoje zabrane korišćenja zapadnih raketa i projektila dugog dometa, protiv Rusije. Sada svoj slučaj iznosi pred predsednika Bajdena.
Lično prisustvo Zelenskog na događaju u Ramštajnu „istaklo je osetljivost trenutka u novoj, aktivnijoj fazi rata“, kako je objavio Njujork tajms. List je citirao ukrajinskog stručnjaka koji je u svom komentaru kazao kako je „glavni zadatak Zelenskog u Ramštajnu da partnerima unese malo adrenalina“.
Zaista, situacija oko ukrajinskog predsednika nije zavidna – spora isporuka zapadnog naoružanja; kolebljiv stav Nemačke tokom budžetske krize i otvoreno protivljenje istoka te zemlje ratu u Ukrajini; Francuska, vatreni pobornik rata, zahvaćena je političkom krizom, a prevremeni predsednički izbori naredne godine mogli bi da proizvedu antiratno vođstvo u Jelisejskoj palati; takođe, putanja američke politike prema Ukrajini posle petog novembra ostaje neizvesna.
Kurski promašaj
U međuvremenu, pojavile su se američko-evropske razlike u vezi sa egoističnim predlogom Vašingtona da Evropska unija da zajam od 50 milijardi dolara Ukrajini i osigura da zamrznuta imovina Rusije ostane zamrznuta sve dok Moskva ne isplati posleratnu reparaciju Ukrajini.
Vašington procenjuje da će na ovaj način SAD biti oslobođene odgovornosti za vraćanje zajma ako ruska sredstva nekim čudom budu odmrznuta. (Pravila koja regulišu postojeće sankcije EU, koje se moraju obnavljati svakih šest meseci, dozvoljavaju da bilo koja pojedinačna zemlja svojim odbijanjem da pristane na produžetak sankcija odmrzne ruska sredstva, što Vašington vidi kao rizik.)
U Donbasu, događaji potvrđuju Putinovu strategiju da bi težak poraz ukrajinskih trupa na najvažnijem sektoru fronta neizbežno doveo do toga da celokupne oružane snage Kijeva izgube borbeni kapacitet. U stvari, postoje znaci da se to već dešava.
Putin je sa tihim samopouzdanjem kazao da Zelenski „ništa nije postigao“ u ofanzivi na Kursku oblast. Ruske snage su na tom potezu stabilizovale situaciju i počele da potiskuju neprijatelja sa pograničnih teritorija. U isto vreme, ruske trupe u Donbasu „dugo vremena ostvaruju impresivne teritorijalne dobitke“.
Sa današnje tačke gledano, Kurska ofanziva Zelenskog ispostavila se kao ogromna greška, koja je dovela rat do prekretnice, ali u korist Rusije.
U ovom kontekstu, značajan je i prvi zajednički članak šefova obaveštajnih agencija „CIA-e“ i „MI6“ koji se pojavio u subotnjem izdanju Fajnenšal tajmsa. On pokazuje da je, ispod igre reči i hiperbola, anglo-američka strategija zapala u ćorsokak. Vilijam Barns i Ričard Mur ne mogu čak ni da artikulišu šta su Bajdenovi ciljevi, uprkos tome što zaključuju da je „održavanje kursa važnije nego ikad“.
Barns i Mur su nagovestili da su tajne (terorističke) operacije Kirila Budanova, šefa ukrajinske vojne obaveštajne službe, opcija koja je sada preostala u proksi ratu. Kakav „šekspirovski“ sunovrat supersile!
Prevod: Mihailo Bratić/Novi Standard
Izvor: Indianpunchline.com
