Чланак контроверзних дневних новина из престонице америчке политике показује пропалу западну политику према Владимиру Путину. Као основу за тврдњу наводе се разлози успеха руске економије. На крилима успешне санације од последица наметнутих санкција руски председник је у никад бољој позицији са вртоглавим процентом грађана који подржавају његову политику.
У Москви се расположење променило од суморне туге до новог економског елана. Ресторани су пуни, позориште улазнице не могу да се нађу, а режим никада није био стабилнији.
Цене станова су у порасту и грађевина доживљава нови бум, нарочито у градским срединама. Сви они који су профит износили ван граница земље и куповали некретнине по Лондону и Ници, сада купују по Москви и Сочију. Према извештају Блумберга, олигарси су од почетка инвазије вратили преко 50 милијарди долара. То је званична цифра, иако је стварна далеко већа.
Заокрет
Оно што се на улици одмах примети јесте мањи број западних аутомобила. Заменили су их кинески модели, нарочито они на електрични погон. Један мој познаник је заменио флоту “шкода” са дупло јефтинијим електричним аутомобилима. Уштеде у бензину и одржавању су немерљиве. Интересантно је да Русе често мука натера на промене. Као да у регуларним временима не хају да оптимизују своје пословање.
Многи брендови су напустили Русију, али је фасцинантно којом брзином су их заменили кинески и руски. У највећој земљи на планети сведочимо колико је глобална економија моћна и колики више не зависи само од Запада.
Било је доста оних међу пословном елитом који су очајно покушавали да спрече руско-западни раскид. Један од примера је тајкун Микхаил Фридман, власник највеће руске приватне банке. Критиковао је потезе Кремља, што није спречило Британце да га ухапсе. Убрзо затим су га Американци ставили под санкције. Утицајни олигарх је променио мишљење, напустио кућу у Лондону и преко Тел Авива се вратио у Москву. То је била коначна Путинова победа. Сада сви верују да им је Запад непријатељ, док Путин мудро није никога од њих казнио. Посао су обавиле западне бирократе.
Пуна каса
Војни буџет за 2024. је порастао за скоро 30 одсто и износи 377 милијарди долара. Руски државни кофери су пуни, а војници се регрутују из сиромашних области. Плате у војсци су до десет пута веће него што их примају по удаљеним руским гудурама. Војни буџет ће следеће године бити шест одсто од руског БДП-а и то је индикација да су спремни да ратују годинама ако је потребно. Иако је то далеко мање од 17 одсто колико је Совјетски Савез трошио на врхунцу хладног рата, та цифра ће додатно поспешити руску економију.
Проблеме са набавком разних технологија и делова су превазишли сарадњом са Кином. Трговинска размена ове године превазилази 200 милијарди долара, што ће бити пораст од скоро 10 одсто у односу на прошлу годину. Запад је гурнуо ове две земље у чврст загрљај правећи највећу стратешку грешку у новије доба.
Кинеска и руска економија су веома комплементарне и пружају једна другој оно што им недостаје. Кинеској производној бази потребни су јефтини енергенти, а Русији неометан пласман истих. Кинеско руководство је тиме стало на чело оних држава које игноришу санкције. Не да их игноришу већ отворено снабдевају највећу земљу са производима који су на листи санкција. Русија је стална чланица Савета безбедности УН и зато не постоји механизам да се санкције наметну путем овог тела. Тај механизам је санкције увео Југославији деведесетих година и херметички затворио државу.
Геополитика
Поред економског бојног поља Русија је створила огромну предност и у светском јавном мњењу. Пропагандне методе су променили од грубих комунистичких флоскула до софистициране глобалне медијске мреже која је озбиљна конкуренција западној пропаганди. Раша тудеј данас стаје на црту великим пропагандним машинеријама. Спутник је савршен пример умивене медијске куће која је одлична у анализи друштвених токова које се не тичу Русије. Али чим је мајчица Русија у питању одмах се пале флоскуле и нестаје сваки вид критичке мисли. Као да их је основао Тед Турнер.
На том пољу Русија је стекла огромну предност јер се не обраћа скоро никоме на Западу. Свесни дивљег расизма који и даље превладава западном мишљу свој наратив су усмерили ка остатку 87 одсто светске популације.
Ту су нашли плодно тло јер у сваком делу света наилазе на оне који су у једном тренутку своје историје патили под чизмом белог човека. И понудили једноставан аргумент: ови одвратни робовласници опет манипулишу вама док се ми дивни Руси боримо за све нас. Деле бесплатно жито по Африци, подржавају сваки покрет са антизападном нотом и хушкају антигеј сентимент без скрупула.
Мреже
“Тик ток” и “Телеграм” су платформе на којима Руси гурају своју причу са великим успехом. Кратки видео и писани записи су се показали ефектнијим од медијских разглабања. Пропали контранапад Украјинаца сам пратио на пар Телеграм канала и једне и друге стране. Код Руса се видео висок ниво координације лажних вести по читавој линији фронта. А онда се по правилу лажна победа претворила у праву. Први пут уживо видим утицај ратне пропаганде на ситуацију на терену.
Немачки “Шпигл”, та европска копија америчког “Тајм” недељника, је ове недеље признала успехе Русије. Као пропагандно гласило уштогљене немачке левице, све су то могли на напишу и пре неколико месеци. Увек у страху да не кажу нешто ван свог наратива и случајно не пробуде асоцијацију на било шта традиционално немачко, држе се званичне државне политике.
Што клинци данас кажу чист кринџ. Све горе наведено су признали али су им препоруке у линији са килавим државним апаратом: још санкција, мања цена нафте и даље наоружавање Украјине. Само су заборавили да помену пад немачког БДП-а у трећем кварталу око један одсто. Не могу да се сете да су висока инфлација и мањак руских енергената одговорни за тешку економску ситуацију у земљи и Европи. И умјесто да признају да је мир у Украјини једино решење ове кланице, они настављају са досадашњим наративом. Лузери тапшу лузере по рамену, ништа им друго није остало.
Владимир Ђукановић
Извор: Глас Српске
