Пише: Туфик Софтић
Јавни позив Министарства пољопривреде, којим се подстичу улагања у узгој љековитог и ароматичног биља, поново отвара питање зашто Црна Гора не користи довољно природне ресурсе сјевера и може ли европски пут Црне Горе бити прилика да се тај недостатак превазиђе.
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде објавило је 20. априла 2026. године јавни позив за подршку инвестицијама у примарној биљној производњи, који обухвата и узгој љековитог и ароматичног биља. Предвиђена је подршка за набавку сертификованог садног материјала и система за наводњавање, у износу до 60 одсто прихватљиве инвестиције, односно до 70 одсто за одређене категорије корисника који испуњавају прописане услове. Прихватљива инвестиција износи од 500 до 10.000 еура, а рок за подношење захтјева је 30. октобар, што значи до краја овог мјесеца.
Ова мјера представља могућност да се подстакне узгој љековитог биља, али истовремено остаје дилема шта ће се догодити са произведеном сировином и постоји ли на сјеверу Црне Горе привредна инфраструктура која би омогућила да се од ње створи производ веће вриједности?
Планине, ливаде и шумска подручја сјеверне Црне Горе представљају значајну сировинску базу за развој производње љековитог и ароматичног биља, о чему је Портал РТЦГ писао у више наврата. Најпознатији и најбоље организовани мали привредник у овој области, Плављанин Алмир Јасавић указао је раније да се проблем не своди само на недостатак великог прерађивачког погона, већ да недостаје систем који би повезивао сакупљаче, пољопривредна газдинства, откупљиваче, прерађиваче и купце.
Он је за наш портал указао на парадокс да Црна Гора, упркос богатству љековитих биљака, увози чајеве и зачине, док организовани државни откуп какав је некада постојао више не функционише на ранијем нивоу. Колико је проблем изражен на сјеверу показује управо примјер плавског краја, гдје се на подручју од Гусиња до Андријевице , на потезу од Проклетија до Комова и Бјеласице, само два или три човјека организовано баве сакупљањем и прерадом љековитог биља.
Јавни позив Министарства пољопривреде може бити важан корак за развој засада љековитог и ароматичног биља, али је потребно истовремено успостављање организованог откупа, центара за преузимање сировине, сушара, складишта, контролу квалитета, развој дестилације етеричних уља, производње чајева, паковање и друге облике прераде.
Такав систем, сматрају ријетки предузетници у тој области, не мора почети изградњом велике фабрике. Регионални центар који би организовао откуп, сушење, сортирање и складиштење могао би бити почетна тачка за повезивање произвођача и постепено ширење прерадних капацитета.
Процес приступања Црне Горе Европској унији може додатно отворити могућности за развој овог сектора, кроз приступ ширем тржишту, повезивање са европским купцима и коришћење одговарајућих програма подршке за рурални развој и улагања. Међутим, важна је разлика између извоза сировог биља и извоза готових производа. Када се сировина прерађује, пакује и брендира у Црној Гори, већи дио вриједности може остати у домаћој привреди, умјесто да се највећа зарада остварује изван земље.
Зато би развој љековитог биља требало посматрати као могућу извозну грану, а не само као допунску дјелатност индивидуалних сакупљача.
Јавни позив Министарства пољопривреде из априла 2026. године треба посматрати и као повод за питање да ли држава планира само да субвенционише узгој љековитог биља или намјерава да изгради систем у којем ће произвођачи имати организован откуп, а сјевер Црне Горе сопствене капацитете за прераду и извоз?
Европске интеграције могле би бити прилика да се тај систем развије, али ће резултат зависити од конкретних одлука, инвестиција и способности да се произведена сировина претвори у конкурентан домаћи производ.
Јер, ако се од произвођача тражи да заснивају нове засаде уз подршку државе, онда је оправдано питати и шта ће држава учинити да њихова производња добије сигурног купца. Управо ће одговор на то питање показати да ли ће такозвани „зелени рудник“ сјевера постати стварна развојна шанса или ће и даље остати неискоришћено природно богатство.
Извор: РТЦГ
