Litije su, da ponovim stoti put, duhovni pokret par excellence. Svaki pokušaj da se one politički eksploatišu kao bilo čija naročita politička zasluga jeste ravan svetogrđu.
Film o litijama koji smo mogli da pogledam na Adria televiziji apsolutno i nedvosmisleno jeste stranačka propaganda Demokratskog fronta; pokušaj da svoj doprinos, koji ne osporavam (i zašto bih), izdignu na drastično veći nivo od onoga kakav je vaistinu bio.
- Takođe, sve da je doprinos Fronta bio toliko značajan iz političke i ljudske pristojnosti nipošto ne bi smio da se na takav način naglašava. Time se vrijeđa doprinos svih ostalih učesnika litija, koji je bio i te kako značajan. Ili bi trebalo sada da svako snima svoj film o priči u kojoj smo svi bili zajedno!?
Pa da li je potrebno ikog normalnog, da ne kažem, i poštenog, podsjećati da je uspješnost litijske borbe bila dobrano uslovljena pasiviziranjem aktera, pogotovo lidera tadašnje opozicione strukture!?
- „Ne menja čovek stranku već stranka čoveka”, kaže Borislav Pekić. Zaista, jedan od demona našeg vremana svodi se na tu istinu. Stranačka svijest, izgleda, jeste limitirana, ograničena sebičnošću i prizemnošću ličnih a ne opštih interesa.
Ako bih, najzad, želio da naglasim nečiji doprinos više od stvarne, objektivne, zasluge, onda bih na takav način tretirao jedino osvjedočene aktiviste i pristalice DPS-a koji, ipak, nijesu željeli da pristanu na jedno političko poništavanje ljudskog dostojanstva i crnogorske tradicije. Posebno je za njih to bio čin hrabrosti, dok smo svi mi ostali činili upravo ono što smo bili obavezni da činimo, što se od nas očekivalo u tom najopasnijem momentu po sudbinu Crne Gore u ovom vijeku.
Milorad Durutović
