У организацији НВО Реанимација сјутра вече, с почетком у 19 часова, у књижари Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори (Римски трг 50/1, Подгорица), одржаће се трибина Ход ка Немањином граду поводом обиљежавања двије године од прве протесне литије .

Разговарали смо тим поводом са Матом Уљаревићем организатором трибине.
„Фестивал омладинске културе Немањин град посвећен је афирмацији културног и научног стваралаштва младих људи у Црној Гори и промоцији културноисторијског језгра Подгорице. Фестивал је своје прво издање доживио током 2020. године када се у програму представило више од тридесетак младих културних стваралаца“ – подсјетио је Уљаревић на досадашњи учиника своје организације.
- Овогодишњи програм је конципиран у форми омладинске трибине, симболичног назива Ход ка Немањином граду, на којој ће нова генерација научника и културних дјелатника из Црне Горе говорити о историјату и значају ликалитета Немањин град, али и искуству протесних литија и могућностима конципирања нове културне парадигме у Црној Гори у свјетлу тог искуства – појашњава Уљаревић.

Један од учесника сјутрашње трибине јесте писац и политолог Александар Ћуковић, који се и сам осврнуо на значај трибине и проблематике коју би требало трибина да афирмише:
- Говорити о савременој књижевној сцени у Црној Гори и њеним специфичностима, а притом превидјети Немањин град, немогуће је. Ријеч је о културном топониму који је у одређеном моменту представљао својеврсни збјег обескућених писаца Удружења књижевника Црне Горе. С друге стране, Немањин град је постао стециштем нових књижевних гласова, махом млађе генерације, не само када је у питању Удружење књижевника Црне Горе као најстарија организације те врсте (основана 1946. године), већ и Фестивал „Немањин град” чији је покретач Мато Уљаревић. Помишљам како би за описивање подгоричке књижевне, а самим тим и културне кружнице било важно иглу шестара побости управо у Немањин град.

Књижевни критичар Милорад Дурутовић најавио је излагање под називом Литије – духовни покрет урбане културе.
- Претходни режим и његови симпатизери својски су се трудили да протесне литије у Црној Гори окарактеришу као политичку и политиканску активност. Како уз енормну подршку својих медија и аналитичара у томе нијесу успјели, приступили су кампањи карикирања, тврдећи како су литије пуки рефлекс мрачног средњег вијека, што се више пута могло чути и од стране режимског шефа. Но, једино што су у својим медијским егзибицијама доказали јесте да не посједују чак ни елементарно образовање, уз потпуно одусутво политичке искрености и демократичности. С друге стране, литије су понудиле не само лекцију најдубљег поштовања према црногорској и православној традицији, већ су се отвориле као први и прави покрет урбане културе у црногорском постојању, дабоме, у најбољем смислу ријечи. Није томе, наравно, допринијело тек масовно учешће младих људи у литијима, већ и њихова укупна креативна и интелектуална реакција која је стварана у име протеста, у име непристајања на један деспотски поредак, који је установио неправедни, дискриминаторски и антицрногорски Закон о слободи вјероисповијести.

Поред Уљаревића, Ћуковића и Дурутовића на трибине ће учествовати још свештеник Павле Божовић, историчар Томаш Дамјановић, политиколог Горан Гачевић и правник Матија Стојановић.
