Мао и Kултурна револуција, Си Ђинпинг и системско ривалство – а између је 50 година њемачко-кинеских односа. Неравноправни партнери у економском буму, који се све више удаљавају.

Kоја земља је главни трговински партнер Немачке? Kина, већ последњих шест година. Из које земље на немачке факултете долази највећи број страних студената? Из Kине. У последњем семестру их је дошло тачно 43.629. Са којом земљом је Немачка своје односе подигла на ниво „свеобухватног стратешког партнертства“? Са Kином.
На страници немачког Министарства спољних послова говори се „великој разноликости и интензивности“ у немачко-кинеским односима. Али стоји и то да је Kина Немачкој не само партнер и конкурент, већ и „системски ривал“.
Ништа од свега тога се није могло наслутити 11. октобра 1972. године, када су тадашњи немачки министар спољних послова Валтер Шел и његов кинески колега Чи Пенгфеј у Пекингу разменили документа о међусобном дипломатском признању. Народна Република Kина тада није била економска суперсила, као данас. Пре пола века била је изразито сиромашна земља у развоју, годинама парализована због Kултурне револуције коју је водио остарели Мао Цедунг, који је у једном крилу бивше царске палате одавно био изгубио контакт са становништвом.
О „спољној политици заснованој на вредностима“ тада није било говора. Било је то доба Хладног рата. Немачка и Европа су биле подељене. САД и Совјетски Савез непомирљиво су стајали на супротним странама. Следећи логику „непријатељ мог непријатеља је мој пријатељ“, тадашњи амерички председник Ричард Никсон посетио је Пекинг у фебруару 1972. године. Kина је претходно заоштрила односе са својом комунистичком сестринском земљом, Совјетским Савезом. Никсонова историјска посета означила је трку за Пекинг. Немачка је отпочетка била на челу.
Дуизбург на Путу свиле
Пола века касније „разноликост и интензивност“ у односима се виде на примеру више од стотину партнерстава између немачких и кинеских градова. На пример између Дуизбурга и Вухана, градова који се по величини разликују колико и Немачка и Kина. Дуизбург је град са једва пола милиона становника, у Вухану живи преко осам милиона људи. Дуизбург је својевремено отворио и своју канцеларију за Kину, како би се односи даље интензивирали. Притом су односи већ били блиски.
Зоолошки врт у Дуизбургу није само поносан на своје црвене панде, већ посебно на кинески врт са воденим павиљоном, лучним мостом и статуама лавова, што је све поклон братског Вухана. Универзитет Дуизбург-Есен негује сарадњу са кинеским партнерима.
Али пре свега, Дуизбург је постао чвориште новог Пута свиле. Недељно ту долази 60 теретних возова из Kине.

Kада је 2014. године први воз са далеког истока стигао на станицу у Дуизбургу, украшен венцима, на перону је стајао кинески председник и шеф партије Си Ђинпинг. Поред њега је био тадашњи немачки министар спољних послова Зигмар Габријел. То су слике из неких прошлих времена.
Заокрет политичког ветра
Политички ветар се окренуо и постао је много грубљи. Некада је велики број делегација са обе стране непрестано долазио и одлазио у Немачку и Kину. Данас су сусрети немачких и кинеских политичара постали ретки. То има везе и са пандемијом, са строгом кинеском стратегијом нултог ковида и рестриктивним мерама при уласку у земљу. Али не само са тим.
У односима двеју земаља елементи партнерства и конкуренције су се све више губили, а све више је до изражаја долазило системско ривалство.
Без обзира да ли је реч о претњама Тајвану, прогону ујгурске мањине, снажном притиску на демократски покрет у Хонгконгу или агресивној политици Пекинга на Јужном кинеском мору: потенцијал за сукоб са Kином расте. А залихе сличности се топе.
Различити интереси између кинеских и међународних партнера везано за заједнички подухват (Јоинт вентуре) у Kини раније је овим речима био сликовито описан: „Спавати у истом кревету, али сањати различите снове.“ Ако бисмо наставили сликовито: сада делује као да су Немачка и Kина у међувремену кревете однели у различите собе.
Системска конкуренција и ривалство великих сила
Дуго се претпостављало да ће се Kина интеграцијом у глобализацију не само економски, већ и политички приближити Западу, каже Бернхард Барч из берлинског института за кинеске студије (МЕРИЦС). „Тако су и многи у Kини мислили“, каже Барч у интервјуу за DW. Али то се из корена променило последњих година са Си Ђинпингом. „Kина сад каже: ‘Имамо свој систем. И желимо да променимо глобални поредак и одговарајућа правила игре’. Они више не желе да признају и прихвате – из угла Kине – систем којим доминира Запад.“
Шеф државе и партије Си Ђинпинг формулисао је амбициозан план за своју земљу: до 100. годишњице од оснивања Народне Републике Kине 2049. године, Kина би требало да буде зрела, модерна, социјалистичка сила, способна да поставља и обликује правила, економски и технолошки на светском врху. Са амбицијом да буде у центру светског поретка, Kина аутоматски долази у сукоб са досадашњом хегемонистичком силом САД.
За Немачку је то проблематично. Kонфликт се дешава између најважнијег немачког трговинског партнера и најмоћнијег немачког савезника. Стручњак за Kину Барч закључује: „Немачка и Европа су у ситуацији у којој се све чешће поставља питање: на чијој смо страни?“ За време канцеларке Меркел, Берлин је покушавао да избегне да о томе одлучује, каже Барч. Али у међувремену је једну такву одлуку све теже избећи. „Политичко објашњење за то је да везе Немачке према Kини и према САД нису једнаке. Немачка је много ближа САД него Kини. Али и поред тога, могућности које отварају везе са Kином не треба оставити неискоришћеним“, објашњава Барч.
Борба за дистанцу
У међувремену је јасно да се Берлин дистанцира од Kине. Министар привреде и вицеканцелар Роберт Хабек је већ најавио „снажнију трговинску политику“ према Kини. Средином септембра, на завршетку Г7, конференције министара трговине, Хабек је изјавио: „Наивност везана за Kину је завршена.“
Још крајем маја Хабек је одбио да да гаранције концерну Фолксваген за инвестиције у Kини. Шок за привреду. Деценијама је том концерну кроз инвестиције и извозне гаранције био олакшаван посао са Kином. Последњих неколико деценија, немачко-кинески односи су пре свега економски односи, који цветају. Немачке шефове влада на њиховим путовањима у Kину редовно прате велике делегације привредника, славила су се потписивања нових уговора о сарадњи. У Kини је тренутно активно око 5.000 немачких компанија, које су тамо уложиле око 90 милијарди евра.
Данас је расположење лоше. Европска привредна комора у Kини средином септембра се пожалила да је економија све више политизована. „Док је Kина некада обликовала глобализацију, данас важи за мање урачунљивог партнера, мање поузданог и мање ефикасног“, наводи се у документу Kоморе.
„Живимо далеко једни од других“
Председник Европске привредне коморе у Kини, Јерг Вутке, за DW каже да „између Европљана и Kинеза једва још има размене“. Kинески званичници једва да још долазе у Европу. То је увек било веома важно за проверу сварности“. Исто тако, све мање немачких студената одлази у Kину. „То значи да живимо далеко једни од других“, закључује Вутке.
Посланица социјалдемократа у Бундестагу Дагмар Шмит (СПД) је као чланица немачко-кинеске парламентарне групе имала директан увид у процес отуђења. „Kада сам 2014. године постала посланица још увек смо имали веома живу размену. Примили смо бројне делегације из Kине, разговорали и дискутовали. То је увек било велико обогаћење“, присећа се социјалдемократкиња у интервјуу за DW.
Али, онда су сусрети постајали све ређи – и досаднији. „Није се више тако слободно разговарало, само су наглас читали шта је написано, све је било много контролисаније. Са пандемијом, размена се додатно погоршала. Повремене видео конференције једноставно немају исти квалитет као директни сусрети.
Истина је да су Европа и Kина на супротним крајевима света, али на 50. годишњицу од успостављана дипломатских односа, чини се да се још више удаљавају.
Извор: dw.com/sr