Понедељак, 15 јун 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Друштво

Личност која је трајно обиљежила српско православље

Журнал
Published: 10. март, 2024.
Share
Владика Атанасије, (Фото: Midjourney by Žurnal)
SHARE

Посебну пажњу привукло је предавање Николаја Хаџиниколауа, митрополита Месогеје и Лавреотике из Грчке православне цркве

Владика Атанасије, (Фото: Midjourney by Žurnal)

„Стигле смо Петра, Марија, Георгија и ја”, каже девојчица Анастасија Пајић, која је са своје три сестре дошла у манастир Тврдош код Требиња. Пролазе између верника и споменика с поклонима за владику.

„Ово је дечја црква”, говоре многи за капелицу у манастирском комплексу духовног средишта Херцеговине. Урасла у камен, борове, цвеће и с корпама бомбона, стоји црквица у којој сахрањен владика Атанасије Јевтић.

Ове недеље навршиле су се три године од његовог упокојења, а у Требињу је организован тродневни скуп посвећен делу и животу једне од личности које су трајно обележиле српско православље. Програм је почео изложбом фотографија под називом „Епископ Атанасије: дете – парче неба на земљи”, аутора јеромонаха Теофила из манастира Дужи. Из ње се види да су владику кроз читав живот, на свим странама света, пратила деца. Одржано је и предавање „Светосавска и Световасилијевска Херцеговина”, на којем су говорили Момчило Голијанин, Сенка Дурутовић и Јово Марић.

Промоција другог издања књиге владике Атанасија „Аскетика” изазвала је велико интересовање. Прота Милорад Средојевић говорио је о вишедимензионалним аспектима великог опуса епископа Атанасија, који се наслања на исихастичко, синајско, светогорско наслеђе и да епископ Атанасије увек „откида део себе” са свешћу да је „монаштво квасац планете” и да је он имао природност што је долазила и била део целовите личности која је подсећала на гејзир.

Епископ западноамерички Максим, један од најистакнутијих ученика и следбеника владике Атанасија, говорио је о свом учитељу као литургу и професору који је „своје студенте уводио у подвиг” знајући да „христоцентризам штити човека”. Посебно је нагласио односе заједнице и евхаристије, као и победу над самољубљем, истичући да је владика Атанасије увек подсећао да је „пажња пола човека”. Посматрајући савремени тренутак и подвиг у њему, епископ Максим је вероватно први пут у нашој јавности употребио термин „дигитална аскетика” и тиме означио потребу ослобађања савременог човека од злоупотребе модерних технологија.

Митрополит Месогеје и Лавреотике из Грчке православне цркве Николај Хаџиниколау изазвао је посебну пажњу предавањем о владици Атанасију. Овај високообразовани човек написао је предговор књизи „Од слободе ка љубави” и то је један од најбољих и најаутентичнијих текстова објављених на српском језику у последњих неколико деценија.

„Труд, бол, жртва, мудрост, смелост, чистота, светост, богословље и пророчко присуство”, речи су којима је, по угледу на „Тријаде” Григорија Паламе, митрополит Николај описао владику Атанасија. Истакао је да је то „велико срце” нашло своју слободу у вери и да се одмах видело да „тај човек крије тајну” и да тајни није лако прићи. Било је јасно да је реч о неописивој личности која саосећа у сваком болу, да не жали себе и да „у тренутку смрти ради”. Митрополит је нагласио да владика Атанасије није познавао страх и да је био истовремено отац и аскета, отац и дете, подвижник и човек заједнице. „Упознавајући Атанасија, упознавао сам асиметрију”, закључио је митрополит истичући његов јединствени говорнички дар и да „наше време има потребу за пророчким начином обраћања”. На крају је истакао да је и сада осетио његову живост и његов живот у Херцеговини и да је није тако замишљао, јер је „сваки камен извор живота”.

Трећи дан скупа у Требињу носио је назив „Живо предање у цркви” и на њему су митрополит крушевичко-демирхисарски Јован, митрополит дабробосански Хризостом, епископ будимљанско-никшићки Методије и игуман манастира Светих архангела код Призрена архимандрит Михаило говорили о теолошким аспектима дела владике Атанасија, укључујући и анегдоте из његовог динамичног и необичног живота.

Митрополит Јован (Вранишковски), један од људи који су поднели изузетне жртве за православну цркву и цркву у Македонији, истакао је да их владика Атанасије никад није заборавио и да би „за добро цркве све урадио”. Осврћући се на наслов књиге зборника текстова владике Атанасија „Од омеге до алфе”, митрополит Јован сматра да је то једна од суштинских одредница теологије и личности владике Атанасија, јер се заправо „он враћа из будућности” и тако може да брине за читав свет.

„Тражио је увек присутност сада, у овом тренутку”, рекао је епископ будимљанско-никшићки Методије, посведочивши како га је владика Атанасије ослобађао од грча и да истинска слобода извире из вере, док је митрополит Хризостом сведочио да је он и као беседник био „чудесан, чудноват и невероватан”.

Архимандрит Михаило сведочио је из угла Косова и Метохије и о суштинској повезаности владике Атанасија с историјом и савременим животом, као и да су његов полазак и долазак на КиМ увек били празници. „Имао је снаге да загрли сестру убијеног жетеоца и утеши је”, рекао је игуман, један од најчешћих сапутника владике Атанасија у периоду после бомбардовања 1999. године. Закључио је да недостаје његов снажан и аутентичан глас у православној цркви и у нашем народу уопште.

Живојин Ракочевић

Извор: Политика

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Рокада Ане Брнабић: Дневником увреда до идеалног кандидата за напредњачку скупштинску норму
Next Article Гeнoцид изa зaтвoрeних врaтa

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

ЗЕЧЕВИЗИЈА – Крајишка кап Гернике

Поводом документарног филма Петровачка цеста, аутор Тихана Бајић, РТС1, 2023 Девојчицу од седам година са…

By Журнал

Изложба „Делфин је моје име“ отворена у Акваријуму Бока

У  Акваријуму Бока отворена је изложба „Делфин је моје име“, у заједничкој организацији Природњачког музеја…

By Журнал

Депресивни викенд

Измучен и психички расцепљен човек технологије је онај који, поистовећен с анксиозношћу једног материјалистичког и…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

ДруштвоКултураНасловна 3СТАВ

Владушић: Патике, јунак нашег доба

By Журнал
ДруштвоМозаик

Пепе Ескобар: Крај „краја историје“ или На рубу Револуције

By Журнал
Друштво

Америчка индустрија у 2023: оружје, алкохол и цигарете

By Журнал
ДруштвоКултура

Милош Радуновић, режисер и сценариста филма “Олуја”: Ово је мој лични дуг Крајишницима

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?